ФК Црвена звезда 2010/11

[Kapetan Kuka]

Прве голове који сам уживо видео на Маракани, била су два гола Роберта Просинечког '91. године против сарајевског Жељезничара, месец ипо дана пре освојене титуле у Барију. Мени је тада не као навијачу већ као десетогодишњем клинцу, то остала толико упечатљива слика да ћу је памтити док сам жив. Роби био си и остао легенда клуба и хвала ти за све што си урадио за клуб, за сваки гол,  за свако трчање на Север после гола,  за титуле, хвала ти за Бари, хвала ти за Токио. И не само теби, него велико хвала и Рефику Шабанаџовићу, Хусрефу Мусемићу, Горану Јурићу, Зорану Вујовићу, Енесу Бешићу и свима осталим играчима који су раније носили дрес и бранили боје Црвене Звезде, а не декларишу се као Срби. На вас никада нећу пљунути, али сада је неко друго време. Не желим ново братство и јединство и не желим гажење већ превише изгажених српских жтрава.
Моје ''за или против'' не значи ништа и не питам се ама баш ни мало око ангажмана Роберта Просинечког као тренера, али као навијач Црвене Звезде изричито сам против његовог доласка у клуб па таман освојио дуплу круну и увео клуб у лигу шампиона. Првенствено због политичких разлога и његових ''дела'' ма колико год отрцана фраза да политику и спорт не треба мешати била на снази као неко неписано правило, а и не верујем да је нешто већи ''стручњак'' него што је Александар Кристић. Фудбалски клуб Црвена Звезда важио је за велики српски клуб и онда, а тако треба да остане и данас. Да буде СРПСКИ  гигант као што и јесте !!!