10-05-2010, 06:49 PM
Хтедох свој упис и раније да напишем али помешане емоције у мени и доза страха да текст не испадне како сам замислио били су јачи од мене. Већина догађаја је већ написана тако да немам потребу понављати оно што је већ написано. Изнећу само свој утисак који сам доживео тог трећег октобра. Тумарајући својом свакодневницом, радећи на послу, дружећи се са својим другарима итд. нисам све до те октобарске вечери осетио колико је осећај среће заборављен код нашег народа. Колико је само лепо видети искрене осмехе, задовољна лица свуда око мене, у тим моментима осећао сам се чудесно. А поново када су се емоције смириле, помислио сам да сам лично био само срећан па сам и у осталим људима видео исто. Дали грешим или не,мислим да и није важно, али једно је сигурно, љубав је царовала те ноћи међу нама. Још једном су победиле оне чувене српске емоције !!!
Свака част Делије !!!
Свака част Делије !!!
Кокеза лопове !!!