Отаџбински рат

[дрвосеча]

Шта рећи о Гишки а не заплакати.

Човек српског рода који је имао визију Србије и Српства јасно као дан. Видео је могућности које су тада биле 1990. године, и схватио да може да исправи историјску неправду коју су ћопави загорац и његови следбеници направили за време СФРЈ. Многи су га повезивали са УДБ, али ово се не може узимати као 100% информација.
Детињство је провео на Вождовцу, где га је више интересовало друштво, зезање и девојке него књига. Далеко од тога да је био глуп, али наука га није интересовала. Више је био посвећен физичким вежбама, теретана и сл.
На Вождовцу се почиње дружити са људима који нису радили за радничку плату, летовање у одмаралишту, јер је по природи био бурног темперамента и волео је кафану... па чак и мегдане "гладијатора", фер туча један на један, без оружија. Како сами његови познаваоци кажу, није био силеџија у правом смислу да је нападао слабије и отимао... нити је био увучен у тежак криминал, коцкарнице попут Жељка Ражнатовића Аркана. Иако су и један и други били блиски нашој трибини.
С краја 1980-их видевши шта се дешава у бившој Југославији, пошто је кренуло оснивање политичких странака учлањује се у СПО. Зашто баш то? СПО је тада када је основана била странка са великим националним предзнаком, где је Вук Драшковић, њен оснивач и председник причао управо то, исправљање историјских неправди од комуниста. Наравно, све је то било у циљу преваре широких народних маса, који су му дали поверење како на изборима, тако и на улици. Занимљиво је чути како ондашњи савременици и упућенији кажу да је након 9. марта 1991, и БГ демонстрација против режима Слободана Милошевића, Вук Драшковић се дистанцирао од националне политике и Српства?! Гишка није био политичар, нити је имао ту црту да држи говоранције... зато је то препустио Вуку Драшковићу. Међутим, Вук је видео куда све то води, и да ће морати да направи онда нешто велико, а пошто је био у дослуху тада са Слободаном Милошевићем, онда је и одгурао Гишку од себе.
Видео је Гишка како српски народ преко Дрине страдава од помахниталих усташко-муслиманских екстремиста. Видео је и како словеначки територијалци понижавају ЈНА... и то кажу, тешко му је пало као и сваком српском патриоти, јер је знао какве заправо могућности и снагу има ЈНА. С обзиром да није могао да се увуче у ЈНА и да преузме команду... Почетком јуна 1991. формира "Српску граду", где је окупио људе, који су спремни да се боре за Српство. Било их је више хиљада.
Упућенији кажу да чак ни тада, када је обукао униформу и узео оружије, није чинио злочине. После његове смрти, није расветљено да ли је неко из Српске гарде починио неки злочин.

Због својих погледа и визије какву је имао, почео је силовито да смета. Хтео је да ослободи Госпић, где је било језгро усташких злочинаца који су и 1941-1945. чинили велике злочине, а и 1991. Како сами Хрвати из Госпића кажу, односно хвале се "Да је Госпић 1945. пао 10 дана после нацистичког Берлина"!? Хтео је са својима да уђе у Госпић, и разбије то легло. Обећали су му тадашњи официри ЈНА да ће тенковима стати иза њега... Но, команда је стигла са врха ЈНА: повлачење?! Гишки то није нико рекао, и након тога постао је лак плен усташким хијенама.
Ово је иначе неписано правило које су официри ЈНА радили када су наши војници ишли у Задар, Госпић, Шибеник, Тузлу, Осијек, Сисак, Сарајево, Мостар, Бихаћ...