Слика данашње Србије..

[дрвосеча]

Зашто се 10. октобра треба супротставити Паради несноса

Пише: Александар Павић, vidovdan.org
17.09.2010.

Лични режим Бориса Тадића, који је неуставно на себе преузео све битне функције у држави, укључујући и вођење спољне политике земље, што је довело до потпуног дебакла државне косовске политике, и који неуставно у исто време држи функцију председника државе и председника странке, непрекидно понавља да ће Косово и Метохију бранити – само и искључиво – „правним, политичким и дипломатским средствима“ (а сада, очигледно, чак више ни њима).

У исто време је лични режим Бориса Тадића објавио да ће се најављена „Парада поноса“ бранити стотинама, можда и хиљадама оружаних припадника Министарства унутрашњих послова. Дакле, за државну територију Републике Србије, и вредности које Косово представља, режим Бориса Тадића неће користити сва расположива средства с којим једна суверена држава располаже, али за одбрану вредности агресивног хомосексуализма које „Парада поноса“ пропагира, исти режим ће и те како бити спреман да користи сва расположива средства једне суверене државе. Има ли јаснијег доказа до којих је вредности садашњем марионетском режиму у Србији стало?

Сваки грађанин/порески обвезник који се противи оваквом вредносном и физичком усмеравању оружане силе Републике Србије има право да стане на улицу и да блокира покушај коришћења државне оружане силе у те сврхе, тј. за заштиту професионалних агитатора одређених сексуалних опредељења, који не заступају никога осим себе пред својим финансијерима и спонзорима, уместо у сврхе садржане у Уставу Србије – одбране територијалне целовитости земље.

- Излазак на улицу 10. октобра је и суштински демократско питање. Наиме, постало је познато да се новцем пореских обвезника сада финансирају професионални агитатори хомосексуализма окупљени у више организација, које се представљају као „невладине“. Супротстављање државно-спонзорисаној „Паради поноса“ уједно представља и јавни протест против чињенице да се те исте „НВО“ које промовишу хомосексуализам – тј. агресивно пропагирање истополне сексуалне оријентације, и њене апсолутне моралне и правне равноправности у виду права на склапање истополних бракова, усвајања деце од стране хомосексуалних парова, учења деце да је хомосексуалност једнако вредна као и хетеросексуалност, итд. – сада финансирају и из државног буџета Републике Србије.

- Чињеница да се професионални хомосексуалистички активисти финансирају из државног буџета све ово претвара и у питање демократског легитимитета. Наиме, да су странке садашње владајуће коалиције јасно, у својим изборним кампањама, истакле да се оне залажу за правну равноправност хомо- и хетеросексуалности, да ће финансирати њене поборнике новцем пореских обвезника и да ће трошити, у општој беди и немаштини, милионе динара из државног буџета за организовање не само „Параде поноса“ већ и агресивних пропагандних кампањи у градовима широм Србије које промовишу хомосексуалистичке вредности – да су странке садашње владајуће коалиције све то јасно и гласно предочиле гласачком телу Србије и на тој платформи освојиле већину, сви поборници демократије би се морали помирити са чињеницом, ма колико се с њом морално не слагали, да већинско бирачко тело у Србији подржава овакав програм, који укључује и финансирање и оружано обезбеђивање „Параде поноса“.

Међутим, како то није случај, и како је очигледно да садашње владајуће странке нису све ово истакле у својим изборним програмима – вероватно зато што знају да већинско бирачко тело у Србији овако нешто не подржава – излазак на улицу 10. октобра представља и демократски акт грађанског супротстављања једној агресивној и безочној узурпацији гласачке воље грађана Србије, и отимачине из њиховог већ осиромашеног џепа.

Сви они чија се верска или морална убеђења недвосмислено косе са вредностима које заступа „Парада поноса“ имају право, а и моралну обавезу, да се лично супротставе коришћењу њиховог сопственог новца за јавно промовисање вредности које су у супротности с њиховим најдубљим верским, моралним и егзистенцијалним вредностима. Дискриминација, тј. разликовање између добра и зла је неотуђиво право сваког човека, и ни једна државна или режимска структура нема право да то право повреди.

Приватно изражавање онога што верници сматрају да је порок је ствар сваког појединца, и то је нешто што ни један човек, па чак и ако је верник, нема право да спречава, али и те како има право да спречи да се његов порески новац употребљава у сврхе јавног пропагирања вредности супротних његовим/њеним најдубљим верским уверењима.

Зато је организовање разних „парада поноса“ практично једнако варварском, паганском приморавању верника да једу храну пошкропљену крвљу идолских жртава, што организатори и спонзори таквих манифестација врло добро знају. Супротстављање разним „парадама поноса“ је, стога, неодвојиво од сваког покушаја организовања таквих „парада“.