Слика данашње Србије..

[дрвосеча]

Југосрбија је име прве хрватске колоније

Пише: Миша Ђурковић, Нови Стандард
19.08.2010.

Како Хрвати долазе у посед српске прехрамбене индустрије? Једноставно, такозвана српска политичка и пословна елита је толико алава и поткупљива да с њом можеш много да урадиш, а обично се освесте тек кад је већ касно.

Прошлог пролећа, након неколико убистава на улицама Загреба британски Форин офис се огласио веома прецизним саопштењем у коме је пред почетак туристичке сезоне упозорио своје грађане да ни у ком случају не одлазе на летовање у Хрватску. Ова земља је представљена као веома ризична, високо криминализована и суштински несигурна за боравак. Важно је нагласити да се радило о превентивном саопштењу и да пре тога није фактички био угрожен ниједан британски грађанин.

Лета господњег 2010. свакодневно стижу вести о монструозним инцидентима који се дешавају грађанима Србије намамљеним на летовање у Даламацију. Овога пребили штоје тражио хлеб, онога бацили у воду, ономе излупали ауто, ономе само припретили док је штитио избезумљену децу итд. Најбољи је онај мученик од пре пар дана коме су уз натпис „Забрањено купање за Србе и псе“ закачили и бомбу, а он онда ауто са све женом, дететом и нареченом бомбом одвезао у полицијску станицу.

Е, сад Србија није Британија. Тачно, али сви ми укључујући и ове мученике који су, наглашавам, поново намамљени да оду у Далмацију на летовање, плаћамо порез држави Србији исто као што и грађани Британије плаћају порез својој земљи. Стога је министарство Вука Јеремића једнако (односно због специфичности ситуације и још више) дужно да после првих инцидената изда јавно саопштење у коме ће упозорити грађане Србије да је суседна земља несигурна за летовање. Озбиљна суверена земља након тога би предузела и понешто да ограничи изузетно агресивну кампању хрватских туристичких оператера ове године.

Погађате наравно, Министарству иностраних послова Србије ни на памет не пада да ту своју дужност испуни. Вероватно би неслужбени портпарол Вуковог министарства весели Ђорђе Вукадиновић могао да нам објасни да Вук нема кад тиме да се бави пошто бриљантним међународним захватима успешно брани Косово. Но бојим се да се иза ове елементарне нелогичности крије ипак дубља прича; исти онај мотив који објашњава зашто нови часописи Службеног гласника у сваком броју морају да имају неког из Хрватске, док хрватске научне институције углавном с презиром одбијају сваки овдашњи подстицај на сарадњу.


БОРИС, ИВО И ОПАТИЈА 2010.
Пажљиви посматрач ће се сетити да је управо врх домаће власти директно одговоран за пропагирање хрватског туризма у Србији. Лепи Цане је ономад направио читав спектакл у Београду угошћавају и пропагирајући хрватску државу у лику њеног председника, нама познатог као писца тужбе против Србије, Иве Јосиповића. Док је њега исти угостио у Опатији склањајући га од центра и истовремено пропагирајући истарске лепоте, Тадић је Иву шетао по Кнезу а онда направио отужну југоносталгичарску манифестацију на калемгеданској тераси која је блентавом српском народу требало да пошаље поруку како смо с Крватима опет на прст у буљу те да оно евара што сачувају од кризе треба да спискају на потезу од Макарске до Истре.

Штавише, несрећни ел президенте је сам дао пример тиме што је госпођу и децу послао ни мање ни више него на Брионе. Е, ако прва дама може да ужива на Бријунима где је ономад била и Софија Лорен, онда свака Српкиња ове године мора да одведе своју породицу баш у Далмацију на летовање.

Ја не знам да ли је том човеку неко објаснио да се то у пристојним земљама зове корупција. Бесплатно летовање госпође Тадић је невиђени марктиншки промотивни потез Хрвата. У пристојној земљи то би било доживљено као скандал и поставило би се легитимно питање постоји ли и друга опипљива или нематеријална корист којом се оваква услуга господина председника може објаснити. Како иначе објаснити то што он подстиче своје грађане да троше паре у земљи у којој ће да их туку, понижавају и вређају?

СРПСКА ХРАНА У ХРВАТСКОМ ЏЕПУ
Идемо даље. У исто време распомамљени Мишков Прес са два с, који је од службеног гласила жутог предузећа постао једина опозициона новина у Србији, отворио је недавно причу о томе како хрватска предузећа (а то је тамо увек продужена рука државе), уз помоћ Европске банке за реконструкцију и развој (ЕБРД), планирају да покупују што већи део српске прехрамбене индустрије. Они овде иначе већ имају веома много у том сектору, од индустрије уља и Фрикома до киселе воде (прошле године Тодорић је чак купио и трстеничку Мивелу, а колико хиљада хектара земље по Војводини су Хрвати купили то вероватно у Србији нико не зна). Повод је недавна крајње проблематична куповина Дроге колинске од стране хрватске Атлантис групе, којом је и Штарк постао хрватски. Тако су, након шаренка, и бананица и смоки постали хрватски брендови.

Прочуло се, међутим, да Тодорић договара преузимање Карнекса а у истом контексту се помиње и припрема Салфорда да својих 60 и кусур посто тржишта млечне индустрије такође препусти браћи Крватима. У игри је кажу и Црвенка са Јафом итд. Има сад финих економских аналитичара попут извесног Александра Стевановића (био потпредседник моћних Либерала Србије), који објашњавају да је небитно чији је капитал. Но, како објаснити да је Хрватима и осталима доста битно да српски капитал код њих не дође као и то да је презадуженим хрватским фирмама паре за овакве послове који далеко надилазе њихову солвентност и способност дала поменута ЕБРД. Дакле, за нас просто то звучи овако: Немци дају лову Крватима да колонизују стратешки важну индустрију исхране у Србији. Тиме се Србија не само лишава једног од најважнијих потенцијала за развој већ директно предаје ресурс који јој је деведсетих омогућио да преживи и нпр.  створи Републику Српску.

------------------------------------------------------------------------------

Као да ми читају мисли... убада у суштину проблема.