Отаџбински рат

[дрвосеча]

наставак...



— Да, али тврди се да је и покренут већи број судских поступака
против починитеља злочина?
— Било би јако добро да нам надлежни државни органи коначно
поднесу попис тих покренутих правосудних поступака, па да видимо на
што су се они односили, колико је одговорних осуђено и с каквим казнама. Не двојим ни тренутка да је већина процесуираних особа ослобођена или добила смијешно ниске казне — сјетимо
се само пропуштања кажњавања познатих убојица обитељи Зец, или
ослобађања човјека који је стријељао 13 разоружаних заробљеника.

— С друге стране, у хрватској јавности се тврди и да је српска страна
радила сличне или још горе злочине.
— То је битно неморални аргумент који се у реторици назива „ту
qуоqуе” — ти такођер — а који страну која га износи још више морално оптерећује, а не ослобађа. Да се разумијемо, све речено о етничком чишћењу односи се и на српску страну која је починила истоврсне злочине над Хрватима, кулминирајући с Вуковаром, а
још више у Босни и Херцеговини, гдје је врхунац био у Сребреници. Стога је тај аргумент једнако неваљан кад се на њега позива и српски национализам.

— Зашто о свим овим питањима шуте знаност, Црква и политичка
опозиција?
— Зато што нитко од њих не ради посао који би требао радити. Један
од доказа тога, нећу се уморити да то понављам, јест што наша бајна политичка знаност није још тематизирала ни саму природу српско-хрватских и бошњачких ратова на овом подручју, будући се стравично плаши погледати у очи истини елемената националистичког
грађанског рата. Та се знаност, што из кукавичлука, што из неспособности, данас бави само гатањем и коментирањем
дневних понашања квазиполитичара и њихових избора. Црква, пак,
већ одавно и овдје, али и у свијету не обавља своју самозадану евангелијску мисију, па Исус зацијелосваког часа умире од муке гледајући што ради „његова” Црква, како је то лијепо изложио Јосе Сарамаго. А опозиција типа наше социјалдемокрације либерала
нема везе с опозицијом која је истинска алтернатива властима, јер и у овом подручју наше политичке збиље она барем шутњом дијели сву кривњу националистичке деснице. Заправо, све значајније хрватске странке, као и оне у Србији и БиХ, још тресе снажна националистичка грозница.

— Ваша квалификација злочиначког потхвата донекле се разликује
од хашке?
— То сам и наговијестио на почетку разговора, јер чини се да је
хашка квалификација злочиначког потхвата "де факто" ограничена на посљедну фазу рата и етничког чишћења у Хрватској, а да увелико заобилази етничке злочине који су тој фази предходили и који су, у ствари, увелико узроковали исељавање око 150 тисућа Срба
из Хрватске. И сам израз ”уздржани” за злочиначки потхват из оптужнице Карле дел Понте указује на становито непримјерно сужавање схваћања политике етничког чишћења у Хрватској,
јер ако су заиста постојали елементи организацијског „удруживања”,
такав механизам није био довољан за извршење вишегодишњег злочиначког потхвата у којему су значајни и елементи политички „организиране спонтаности”. Тај недостатак хаашке квалификације могао би постати проблем хашке правде.

— Зашто је онда Хаг ишао на ту стратегију, из неупућености или
неког другог разлога?
— Никако из неупућености.  Све што сам овђе рекао и што једно
десетљеће знамо, али о томе скоро сви курвински шутимо, добро је познато функционарима Хашког суда. Но, вјеројатно су се они одлучили, у оквирима економије властитог дјеловања, узети првенствено у обраду посљедњу фазу злочиначког потхвата етничког
чишћења у Хрватској и што је сада у току са заиста претјераним наглашавањем улоге Анте Готовине, а потом ће правосуђу Републике Хрватске делегирати и неколико десетака тежих случајева из времена прије „Олује” којим ће се наредних година оно морати бавити, а који би, по мом суду, требали бити једнако ултимативни увјет за приступ Европској унији као и предаја Анте Готовине.
Послије пораза српских снага неколико мјесеци палило се и пљачкало
на десетке тисућа кућа широм такозване Крајине.

— Надате ли се да би хрватско правосуђе то могло успјешно остварити?
— Не,тај задатак опћенито неће обавити. Мислим да би га требало
обавити, али он неће бити обављен. И међународна заједница ће се задовољити с минималним расвјетљавањем и кажњавањем неколико најтежих етничких злочина почињених на подручју бивше Југославије, а што ће, дакако, биједне политичке антиелите у Хрватској, Србији и БиХ задовољити. А и то што се буде од нас тражило бит ће тешко извести у ситуацији трајне политичке хистеризације јавног мјења, неспособности политичара за иоле чвршћи морални и правни поредак, па коначно и због стања овдашњег правосудног сустава који је у Хрватској вољом ХДЗ правовремено кадровски подешен на игнорирање и несанкционирање државне политике етничког чишћења.

- Коначно, ако је хрватска власт судјеловала у етничком злочиначком потхвату, је ли ХДЗ имао елемената злочиначке организације?
— Средиште злочиначког потхвата сигурно је било тврдо језгро „радикала” у ХДЗ-у, али и оно, и не само због смрти Шушка, неће никада одговорити ни пред нашим ни пред међународним судом. Међутим, ту би свакако требало додати да злочиначка активност тог језгра, са свим његовим безбројним ситним извршитељима, не завршава с етничким чишћењем, него се шири и према укупном
хрватском друштву у виду свеопће пљачке друштвене имовине и пљачке толиких тисућа наших умировљеника. То је тек потхват који могу починити искључиво неморални и неполитички људи!


„Ферал Трибуне” — Сплит
27.07.2005.
стр 10-12.