07-20-2010, 10:05 AM
Ултра покрет у Италији настао је 50-етих година кад се јављају прве групе које
навијају и бодре клуб а 60-етих и прве организоване навијацке групе.
1951 у Торину се јавља први клуб навијаеа Феделиссими Граната од којега су настале
све данашње групе на Ториновој цурви Маратона.
Најстарија ултра група је Фосса деи Леони (АЦ Милан) основана 1968, сместена на
цурви Суд стадона Сан Сиро. Име ултрас први користе Ултрас Тито Цуццхиарони основани
1969.(Сампдориа).Мало касније основани су Боyс Интер а затим редом:
Бригате Гиаллоблу Верона и Виола Цлуб Виеуссеуx Фиорентина (1971.),Ултраси Наполија
1972, затим Бригате Россонере Милан, Фосса деи Грифони Геноа и Ултра Граната Торино
1973...итд... све до ЦУЦС Рома и Еаглеса Лазиа 1977
.
Осим Наполија, Барија, Цаглиариа и Цатанзара групе са југа Италије нису биле
организоване све до 80-етих година (Палермо, Цатаниа, Таранто, Фоггиа, Цосенза,
Мессина итд.)
За тај период 70-етих година а и касније карактеристицне су многе ствари касније
копиране од разних навијаца из других делова света, раде се транспаренти са именом
групе, раде се први салови,барјаци и заставе са именима групе, клуба или играеа.
Поцињу масовна гостовања.По узору на јузноамериканце, нароцито Бразилце поциње се
с бакљадама и прера?ивањем и измисљањем навијаеких песама. Користе се бубњеви.
Такође поцињу да се раде и кореографије,а међу првима их изводе навијаеи
Геное,Фиорентине и Милана. Доста група има слицна имена а разликују се по бојама
клуба.Јављају се сад вец класицна навијацка обелезја као сто су ликови из Паклене
поморандзе те је на италијанској сцени изразито присутно политицко опредељење
група.(Цхе гуевара, срп и цекиц, петокраке, келтски крстеви, италијанске заставе)
1974. на утакмицама Торино-Сампдориа и Рома-Лазио долази до упада навијаеа у терен и
обрацуна међу навијацима сто доводи до прве зесце интервенције полиције на
навијаце.
Посебно је знацајан датум 28.10.1979. кад је на римском Олимпицу на дербију ракетом
у главу погођен Винцензо Папарелли, навијае Лазиа од стране једног припадника
Ромине групе Федаyн.
Тај викенд десило се јос неколико инцидената Асцоли (Асцоли-Бологна, 7 повређених),
Милано (Интер-Милан, 18 повређених) и Бресциа (Бресциа-Цомо, висе повређених на
обе стране) сто је довело до осуде целокупне јавности и поцетка полицијске репресије
над Ултрасима сто траје до данас. Први пут се на насловним страницама новина
јављају навијаци и то углавном у негативном светлу али ипак је довело до
популаризације ултра покрета међу младима у Италији.
У 80-етим ултра покрет је изузетно јак, популаризира се и готово сваки италијански
клуб па и они у низим лигама имају организоване навијацке групе.
Италијани не прате репрезентацију, осим 1982. кад је на светском првенству у Спанији
било ултраса из цитаве италије али због велике мрзње и ривалстава између навијаца
то висе није слуцај.
Нереди се јос увек десавају, 84. на утакмици Триестина-Удинесе(велико ривалство)
погинуо је навијац Триестине Стефано Фурлан, исте године на утакмици Милан-
Цремонесе погинуо је Марцо Фонгхесси избоден нозем од готово малолетног Гиованниа
Центроне.
Покрет је изразито омасовљен тако да на пример 1988. Фоса деи Леони има 40000
цланова.
90-тих ултра покрет постаје мода, цесто се називају 12-тим играцем а неки навијаци
као Палуммелла вођа Наполитанаца постају познате особе у целој земљи.
95. је убијен навијац Геноа Вицензо Спагноло од стране миланиста, сто поново доводи
до осуде јавности али и вецег дела ултраса.
Италијанске групе имају све веце проблеме с репресијом полиције, уједињени су
против тога, боре се против тзв. паy-тв-а и све укупног смера у којем цалцио иде.
Неке групе се распадају (Бригате гиаллоблу Верона, Фоса деи Грифони Геноа, ЦУЦС Рома.)
Ипак сваки град у италији има ултра групу, раде се кореографије, и даље се раде
најлепсе заставе, транспаренти, барјаци, заставе на два мотке, бакљаде, групе су
изврсно организоване и углавном се самофинансирају продајом реквизита и цланарином.
Због полицијске репресије јављају се цасуал навијаци, који на утакмице иду без
видљивих навијацких обелезја.
Политицка подела Ултраса:
Левицари:
Албинолеффе, Анцона, Аталанта, Бресциа, Цампобассо, Царраресе, Цасертана, Цосенза,
Емполи, Ливорно,, Модена, Патерно', Перугиа ( остали),
Писа, Пистоиесе, Терамо, Тернана, Венезиа...итд..итд
Десницари:
Асцоли, Авеллино(Етерни), Бологна (Модс), Цаглиари (еx-Фуриоси), Цатаниа,
Цатанзаро, СС Цхиети, Цомо, Фермана, Фоггиа, Фросиноне, Интер Милано, СС Лазио,
Леццо, Лицата, (Гиовенти Сцонволта), Лодигиани, Милаззо,
Монополи, СЦЦ Наполи (Цурва А), Олбиа, Падова, Палермо, Перугиа (Бригата ултра),
Пиаценза, Потенза, Про Патриа, Про Сесто,
Реггина, Рома, СалерноСирацуса, Террацина, Тревисо Триестина, Удинесе, Варесе,
Верона Хеллас
Остали су аполитицни( нпр. Самп,Торино,Јуве,ГеноаПарма (?) )...итд
Врло су вазна и пријатељства и ривалства, сви навијаци имају одређене групе с
којим су у пријатељским односима осим јувентина који званицно пријатељство имају
само са Ден Хааг-Холандија.Ривалства су најцесце по областима у Италији (нпр.
Рома-Лазио, Самп-Геноа, Триестина-Удинесе) или по политицкој основи (Асцоли-:Ливорно
итд.).
навијају и бодре клуб а 60-етих и прве организоване навијацке групе.
1951 у Торину се јавља први клуб навијаеа Феделиссими Граната од којега су настале
све данашње групе на Ториновој цурви Маратона.
Најстарија ултра група је Фосса деи Леони (АЦ Милан) основана 1968, сместена на
цурви Суд стадона Сан Сиро. Име ултрас први користе Ултрас Тито Цуццхиарони основани
1969.(Сампдориа).Мало касније основани су Боyс Интер а затим редом:
Бригате Гиаллоблу Верона и Виола Цлуб Виеуссеуx Фиорентина (1971.),Ултраси Наполија
1972, затим Бригате Россонере Милан, Фосса деи Грифони Геноа и Ултра Граната Торино
1973...итд... све до ЦУЦС Рома и Еаглеса Лазиа 1977
.
Осим Наполија, Барија, Цаглиариа и Цатанзара групе са југа Италије нису биле
организоване све до 80-етих година (Палермо, Цатаниа, Таранто, Фоггиа, Цосенза,
Мессина итд.)
За тај период 70-етих година а и касније карактеристицне су многе ствари касније
копиране од разних навијаца из других делова света, раде се транспаренти са именом
групе, раде се први салови,барјаци и заставе са именима групе, клуба или играеа.
Поцињу масовна гостовања.По узору на јузноамериканце, нароцито Бразилце поциње се
с бакљадама и прера?ивањем и измисљањем навијаеких песама. Користе се бубњеви.
Такође поцињу да се раде и кореографије,а међу првима их изводе навијаеи
Геное,Фиорентине и Милана. Доста група има слицна имена а разликују се по бојама
клуба.Јављају се сад вец класицна навијацка обелезја као сто су ликови из Паклене
поморандзе те је на италијанској сцени изразито присутно политицко опредељење
група.(Цхе гуевара, срп и цекиц, петокраке, келтски крстеви, италијанске заставе)
1974. на утакмицама Торино-Сампдориа и Рома-Лазио долази до упада навијаеа у терен и
обрацуна међу навијацима сто доводи до прве зесце интервенције полиције на
навијаце.
Посебно је знацајан датум 28.10.1979. кад је на римском Олимпицу на дербију ракетом
у главу погођен Винцензо Папарелли, навијае Лазиа од стране једног припадника
Ромине групе Федаyн.
Тај викенд десило се јос неколико инцидената Асцоли (Асцоли-Бологна, 7 повређених),
Милано (Интер-Милан, 18 повређених) и Бресциа (Бресциа-Цомо, висе повређених на
обе стране) сто је довело до осуде целокупне јавности и поцетка полицијске репресије
над Ултрасима сто траје до данас. Први пут се на насловним страницама новина
јављају навијаци и то углавном у негативном светлу али ипак је довело до
популаризације ултра покрета међу младима у Италији.
У 80-етим ултра покрет је изузетно јак, популаризира се и готово сваки италијански
клуб па и они у низим лигама имају организоване навијацке групе.
Италијани не прате репрезентацију, осим 1982. кад је на светском првенству у Спанији
било ултраса из цитаве италије али због велике мрзње и ривалстава између навијаца
то висе није слуцај.
Нереди се јос увек десавају, 84. на утакмици Триестина-Удинесе(велико ривалство)
погинуо је навијац Триестине Стефано Фурлан, исте године на утакмици Милан-
Цремонесе погинуо је Марцо Фонгхесси избоден нозем од готово малолетног Гиованниа
Центроне.
Покрет је изразито омасовљен тако да на пример 1988. Фоса деи Леони има 40000
цланова.
90-тих ултра покрет постаје мода, цесто се називају 12-тим играцем а неки навијаци
као Палуммелла вођа Наполитанаца постају познате особе у целој земљи.
95. је убијен навијац Геноа Вицензо Спагноло од стране миланиста, сто поново доводи
до осуде јавности али и вецег дела ултраса.
Италијанске групе имају све веце проблеме с репресијом полиције, уједињени су
против тога, боре се против тзв. паy-тв-а и све укупног смера у којем цалцио иде.
Неке групе се распадају (Бригате гиаллоблу Верона, Фоса деи Грифони Геноа, ЦУЦС Рома.)
Ипак сваки град у италији има ултра групу, раде се кореографије, и даље се раде
најлепсе заставе, транспаренти, барјаци, заставе на два мотке, бакљаде, групе су
изврсно организоване и углавном се самофинансирају продајом реквизита и цланарином.
Због полицијске репресије јављају се цасуал навијаци, који на утакмице иду без
видљивих навијацких обелезја.
Политицка подела Ултраса:
Левицари:
Албинолеффе, Анцона, Аталанта, Бресциа, Цампобассо, Царраресе, Цасертана, Цосенза,
Емполи, Ливорно,, Модена, Патерно', Перугиа ( остали),
Писа, Пистоиесе, Терамо, Тернана, Венезиа...итд..итд
Десницари:
Асцоли, Авеллино(Етерни), Бологна (Модс), Цаглиари (еx-Фуриоси), Цатаниа,
Цатанзаро, СС Цхиети, Цомо, Фермана, Фоггиа, Фросиноне, Интер Милано, СС Лазио,
Леццо, Лицата, (Гиовенти Сцонволта), Лодигиани, Милаззо,
Монополи, СЦЦ Наполи (Цурва А), Олбиа, Падова, Палермо, Перугиа (Бригата ултра),
Пиаценза, Потенза, Про Патриа, Про Сесто,
Реггина, Рома, СалерноСирацуса, Террацина, Тревисо Триестина, Удинесе, Варесе,
Верона Хеллас
Остали су аполитицни( нпр. Самп,Торино,Јуве,ГеноаПарма (?) )...итд
Врло су вазна и пријатељства и ривалства, сви навијаци имају одређене групе с
којим су у пријатељским односима осим јувентина који званицно пријатељство имају
само са Ден Хааг-Холандија.Ривалства су најцесце по областима у Италији (нпр.
Рома-Лазио, Самп-Геноа, Триестина-Удинесе) или по политицкој основи (Асцоли-:Ливорно
итд.).