06-23-2010, 11:06 PM
(06-23-2010, 09:58 PM)Skrimo link Wrote:Ја ништа играчима не замерам,па ни селектору осим пар дискутабилних замена,у првом је све функционисало да смо имали среће у првом би само дали 2 гола најмање,у другом смо почели мало да калкулишемо чини ми се и несретно смо примили 2 гола у тако кратком периоду и опет нисмо стали борили смо се дали гол,имали неколико шанси...она рука је могла да буде пенал а опет није морала,углавном нисмо имали среће. А по мени у ове три утакмице да још буде чудније смо управо најбољу игру показали вечерас,али шта да се ради кад неће неће.
Нисам намеравао да се уопште јављам на ову тему али искрено нисам издржао. Нећу сада да испадне да је после баладе лако бити паметан.... Али....
Ја играчима као и тренеру замерам и те како много тога....Мислим да се од дрвета не види шума а она по мени изгледа овако...
Јасно се видело да смо по ко зна који пут жртве неке тактике која више нигде не пролази. И даље, и ко зна још колико дуго ћемо бити жртве Миљанићевих тактичких замисли и бата Ђориних визија игре. Игра против Гане је била срамна, пуна некаквих калкулација, крени-стани варијанте и муљања лопте до лудила. Ах, наравно играло се на варијанту 1:0 у којој би се стрепело до 95. минута утакмице у којој да смо дали тај гол сви би се повукли назад па би онда играли прави бункер испред Стојкета. Уместо храбре игре, испали смо смешни. Лично би ми било много драже да смо изгубили од Гане рецимо 5:4 него 1:0.
Онда долази утакмица са Немцима који су од почетка поставили ствари на своје место као и ауторитет на терену а ми смо покушавали из контре нешто да урадимо. По принципу ”и ћорава кока зрно нађе” тако смо ми искористили њихову несмотреност као и помоћ судије због искључења Мирослава тако да смо имали играча више у пољу. И сада се улази у свет магије.... Уместо да посрнулим Немцима дамо још један гол и психички их дотучемо ми се повлачимо и играмо бункер а они нас нападају са 10 играча!!?? Добијају пенал и онда чиста срећа као и Стојкетова луцидност нас спашавају. И опет се стрепело наравно до 95. минута.
Е сада долази овај Скримов закључак ”да смо имали среће у првом би само дали 2 гола најмање.” Срећа дефинитивно прати храбре а ми то нисмо нити заслужили нити демонстрирали на овом Светском првенству. Ми смо демонстрирали јајарску тактику пуну калкулација. И док тако буде никада нећемо моћи да урадимо нешто конкретније. Они фудбалски јадни Аустралијанци играју просто да простије не може бити па фудбалску не образованост осим пар играча из Енглеске лиге надокнађују трчањем и невероватном борбом јер за њих као и за скоро све репрезентације на Светском првенству утакмица траје 90 минута. Да пародија на целу ствар буде већа, на крају би нас одвео даље и нерешен резултат а овако не само да смо поражени од Аустралије од којих смо до скора планирали 3 бода него смо завршили као последњи у групи. Што би се рекло, свакоме по заслузи….
Овако, настављам да гледам Светско првенство без претераног узбуђивања и да се дивим пре свега Уругвају и Мексику и да гледам како играчи гину за сваку лопту, играју нападачки фудбал па шта буде, и на крају како подигнуте главе излазе са терена и враћају се као хероји нације у своје земље...