БОМБАРДОВАЊЕ И АГРЕСИЈА НАТО-а НА СРБИЈУ 1999. ГОДИНЕ!

[дрвосеча]

Саопштење за јавност Српске мреже

10. јун – Дан сећања на геноцид над Србима


У слогану нашег заједничког Апела против доношења резолуције о Сребреници у Скупштини Србије, који је подржало више од 100 српских патриотских организација и преко 300 јавних личности из читавог света, стајало је да СРПСКЕ ЖРТВЕ НИСУ МАЊЕ ВАЖНЕ!
Зато што на време нисмо испричали пуну историјску истину о страдању српског народу у 20. веку, о вишеетапном и континуираном геноциду учињеном над нама, лакше је било могуће заменити тезе и од народа жртве направити народ злочинаца и геноцида на једном издвојеном и до краја нерашчишћеном историјском случају какав је Сребреница. Без обзира што су на овом послу радиле многе домаће и стране заинтересоване силе, највећа је кривица на нама који смо заборавили сопствене жртве.

На данашњи дан Српска мрежа жели да подсети домаћу јавност најпре на датум завршетка злочиначког бомбардовања Србије и Црне Горе од стране НАТО пакта 1999. године и почетак новог прогона српског народа са Косова и Метохије. Ово бомбардовање међународног права и НАТО геноцид над српским народом учињени су у циљу отимања Косова и Метохије из састава Србије и зато све Србе света овај датум подсећа да су Косово и Метохија од 10. јуна 1999. године под окупацијом.

То је први разлог зашто сматрамо да овај датум треба да постане државни Дан сећања. Овим, истовремено, желимо да укажемо и на друга важна историјска сећања на страдање нашег народа у прошлом веку: од Првог светског рата, преко нацистичке окупације у Другом светском рату до последњег грађанског рата у бившој Југославији, сматрајући да не сме бити дискриминације жртава по националној основи, тј. да је недопустиво да се стално износи истина о свим жртвама ратова на Балкану, а да се константно прећуткује српско страдање.

Два историјска примера су најдрастичнија: концентрациони логори Јадовно и Јасеновац у Независној држави Хрватској, у којима су на монструозне начине, уз пуни благослов Ватикана и Римокатоличке цркве у Хрвата, погубљене стотине хиљада Срба, спадају још увек у забрањену историју. Симбол свих српских жртава и страдања, држава геноцида над српским народом, јесте Јасеновац. Свакако не први и једини концентрациони логор у НДХ, нити једино место страдања у 20. веку, али симбол свега другог. Ако српски народ не исприча причу о Јасеновцу и кроз ту причу истину и о свим другим стратиштима и страдањима, откуда нам право да се надамо да се геноцид неће поновити у будућности? Јер, геноцид није случај већ историјски процес. Зато је превенција геноцида, истицање пуне истине о нашим досадашњим страдањима и на тај начим блокирање било чије иницијативе да тај геноцид понови, најважнији елемент српске унутрашње и спољне политике у наступајућем периоду.

Такође је важно посебно нагласити страдање Срба у Подрињу и околини Сребренице од 1992. до 1995. године од стране злочиначке војске Насера Орића, као и 1998. годину и шиптарске терористичке активности које су почеле далеко пре бомбардовања НАТО пакта. У тим терористичким актима убијени су многи српски полицајци и редовни војници на одслужењу војног рока на дужности, што представља најтежи облик међународног тероризма о коме светска јавност још увек ћути.

Ове године навршава се и 15 година од Олује, највећег етничког чишћења у савременој Европи после Другог светског рата, када је из Независне државе Хрватске 1995. године протерано више стотина хиљада Срба. Овај Дан означавао би и сећање на историјско постојање Републике Српске Крајине и злочиначки план у коме је она уништена, а српски народ изолован у позицију грађана другога реда.
Српски народ и Црква не могу и неће прећи преко историјских чињеница о вишеструком геноциду учињеном над нама у прошлом веку од стране хрватских и муслиманских усташа и НАТО пакта. Зато је одређивање једног датума за Дан сећања на геноцид над Србима један од приоритета државе Србије.

Посебно желимо да скренемо пажњу јавности на лош социјални статус ратних војних инвалида и породица погинулих у последњим ратовима и на свеукупно сраман третман према српским борцима и жртвама које су данас заборављене и понижене. То је и био наш додатни мотив да предложимо да 10. јун постане велики дан националног сећања на све њих, са посебним апелом на заједничку друштвено-хуманитарну акцију у циљу моралне и социјалне солидарности са породицама оних који су своје животе положили за Отаџбину. Нека им је вечна слава и хвала!

У Београду,
10. јуна 2010.


Удружење „Вера, нада, љубав”, Београд
Хуманитарна организација „Браниоци отаџбине”
Српски сабор Двери