Слика данашње Србије..

[дрвосеча]

Одлив мозгова

Распамећивање Србије

Пише:  Стан­ко Сто­јиљ­ко­вић, ПОЛИТИКА.
30.05.2010.

У ве­ћим или ма­њим та­ла­си­ма, оти­ца­ла је „ре­ка без по­врат­ка” с фа­кул­тет­ском на­о­бра­збом, пре­те­жно мла­ђих љу­ди, због че­га је на­ша зе­мља по „од­ли­ву мо­зго­ва” на не­слав­ном 132. од 133 пре­ма по­да­ци­ма Свет­ског еко­ном­ског фо­ру­ма! А две тре­ћи­не ви­со­ко­шко­ла­ца је ових да­на на­ја­ви­ло да ће по­сле ди­пло­ми­ра­ња оти­ћи у ино­стран­ство


„Сед­мо­ри­ца ве­ли­чан­стве­них” су из­ја­ха­ли из Ср­би­је, уз уоби­ча­је­но осе­ћа­њи­ма на­то­пље­но обе­ћа­ње да ће се (уско­ро) вра­ти­ти. Али жи­вот је пре­ва­ран, ни­ма­ло не ли­чи на филм­ске при­че са срећ­ним кра­јем.
Из ко­јих су се по­бу­да Лу­ка Ми­ли­ће­вић, Ду­шан Ми­ли­јан­че­вић, Ог­њен Ив­ко­вић, Ми­хај­ло Це­кић, Алек­сан­дар Ва­сиљ­ко­вић, Ни­ко­ла Мрк­шић и Ду­шан Пе­ро­вић, сви из истог раз­ре­да (IVd) Ма­те­ма­тич­ке гим­на­зи­је у Бе­о­гра­ду, за­пу­ти­ли у Кем­бриџ?
Раз­ма­тра­ју­ћи кон­ку­рент­ност на из­ма­ку прет­ход­не го­ди­не, Свет­ски еко­ном­ски фо­рум уста­но­вио је да је на­ша зе­мља у „од­ли­ву мо­зго­ва” на не­слав­ном 132. ме­сту од 133 зе­ма­ља, пре­те­кав­ши је­ди­но Гва­ја­ну. У ве­ћим или ма­њим та­ла­си­ма, оти­ца­ла је „ре­ка без по­врат­ка” с фа­кул­тет­ском на­о­бра­збом, пре­те­жно мла­ђих љу­ди, оти­ску­ју­ћи се нај­ра­ди­је на пут пре­ко Атлант­ског оке­а­на. На вол­ше­бан на­чин ишли су сто­па­ма пр­вог до­се­ље­ни­ка на­шег по­ре­кла у САД, из­ве­сног Ђор­ђа Ша­пи­ћа, по­то­њег Џор­џа Фи­ше­ра, ко­ји се усе­лио да­ле­ке 1815.
Се­о­бе ви­со­ко­о­бра­зо­ва­них, 1958. на­зва­не „од­ли­вом мо­зго­ва” (brain drain), свој­стве­не су сва­кој зе­мљи (је­ди­но САД има­ју „при­лив мо­зго­ва” или brain gain). До­тич­ним пој­мом је пр­ви пут опи­са­но до­се­ља­ва­ње бри­тан­ских ака­де­ма­ца и на­уч­ни­ка у Сје­ди­ње­не Др­жа­ве.

Са­вре­ме­не обра­зо­ва­не лу­та­ли­це не­по­гре­ши­во су сле­ди­ле стре­ли­цу у ком­па­су ко­ја је по­ка­зи­ва­ла смер ис­ток-за­пад. Из си­ро­ма­шних у бо­га­те кра­је­ве. Аме­рич­ки знал­ци су, ме­ђу­тим, кра­јем про­шле го­ди­не упо­зо­ри­ли да се све ви­ше до­се­ље­ни­ка с ви­со­ком шко­лом вра­ћа у ма­тич­не зе­мље, нај­ви­ше у Ки­ну и Ин­ди­ју. Да ли ће и пр­ва пр­ва „зе­мља бла­го­ста­ња” убу­ду­ће ви­ше гу­би­ти не­го до­би­ја­ти па­мет­не?


Ала смо их по­ће­ра­ли

Ко­ли­ко их се из Ср­би­је, уоп­ште, исе­ли­ло у ино­стран­ство, ни­ко не зна, ни­ти пра­ти, иако су се над­ле­жни још кра­јем осам­де­се­тих за­ри­ца­ли да ће са­чи­ни­ти ка­кав-та­кав спи­сак оти­шав­ших. У не­до­стат­ку по­у­зда­них по­да­та­ка (а у ко­јем то под­руч­ју у нас по­сто­је?), с вре­ме­на на вре­ме ис­тр­чи се са сва­ко­ја­ким на­га­ђа­њи­ма. За­ку­ка­ју на­глас уочи из­бо­ра не­у­мор­ни тр­ка­чи за удоб­ним фо­те­ља­ма вла­сти, а он­да све утих­не.

Пре­ма на­ла­зи­ма проф. др Вла­ди­ми­ра Гре­чи­ћа, ко­ји де­це­ни­ја­ма про­у­ча­ва исе­ља­ва­ње, од 1990. Ср­би­ју је на­пу­сти­ло 40.000 струч­ња­ка с ви­со­ком спре­мом. На сва­ко­га је по­тро­ше­но, от­при­ли­ке, 300.000 до­ла­ра (ус­тро­стру­че­ни про­сеч­ни тро­шко­ви шко­ло­ва­ња), па ни­је те­шко мно­же­њем сти­ћи до гу­бит­ка – 12 ми­ли­јар­ди до­ла­ра!

Пре не­пу­не две го­ди­не др Јо­ван Фи­ли­по­вић (Гру­па екс­пе­ра­та за про­спе­ри­тет Ср­би­је) са­оп­штио је да се из­ван Ср­би­је на­ла­зи 5.000 на­ших док­то­ра на­у­ка, од ко­јих су мно­ги у вр­хун­ским на­уч­ним и обра­зов­ним уста­но­ва­ма!

За по­тре­бе Европ­ске ко­ми­си­је не­дав­но је за­вр­ше­но по­дроб­но ис­тра­жи­ва­ње („Тех­но­ло­шки ста­тус Ср­би­је у ин­фор­ма­тич­ко-ко­му­ни­ка­ци­о­ним тех­но­ло­ги­ја­ма”), под ру­ко­вод­ством вр­сног ИТ ана­ли­ти­ча­ра Ми­ло­ва­на Ма­ти­је­ви­ћа, ко­ји на­гла­ша­ва да се од де­ве­де­се­тих на­о­ва­мо у срп­ској на­уч­ној за­јед­ни­ци уоча­ва ма­њак од 3.000 до, чак, 5.000 ис­тра­жи­ва­ча у ста­ро­сној до­би од 35 до 50 го­ди­на! Са­мо са Елек­тро­тех­нич­ког фа­кул­те­та у Бе­о­гра­ду зе­мљу је, од 1990. до 2000, на­пу­сти­ло око 1.200 ви­со­ко­шко­ла­ца с ди­пло­мом у џе­пу. У Ин­сти­ту­ту за мо­ле­ку­лар­ну ге­не­ти­ку и ге­не­тич­ко ин­же­њер­ство је, од осни­ва­ња до да­нас, от­каз да­ло ви­ше од 150 за­по­сле­них ко­ји су ухле­бље на­шли на за­па­ду.

Наш са­го­вор­ник под­се­ћа на још јед­ну за­бри­ња­ва­ју­ћу чи­ње­ни­цу: ве­ли­ки број оних ко­ји су оста­ли не по­ка­зу­је же­љу да се ба­ви на­у­ком. С та­квом не­во­љом, про­зва­ном уну­тра­шњи „од­лив мо­зго­ва”, су­о­чи­ли су се убр­зо на­кон рас­па­да Со­вјет­ског Са­ве­за. Та­шну у ру­ке и ма­шну око вра­та, па беж’ у би­зни­сме­не!
Ка­ко их при­во­ле­ти да оста­ну?

Зе­мља без ин­ду­стри­је

„Од­лив мо­зго­ва” ни­јед­на зе­мља ни­је за­у­ста­ви­ла, али су га по­је­ди­не убла­жи­ле или му де­ли­мич­но пре­о­кре­ну­ле ток. Од­ра­ни­је се по­ми­ње Ју­жна Ко­ре­ја, у но­ви­је вре­ме Ин­ди­ја и Ки­на. Јед­на од кључ­них ме­ра је по­ве­ћа­ње ула­га­ња у на­у­ку (и ви­со­ко обра­зо­ва­ње): Ср­би­ја из бу­џе­та из­два­ја 0,3 од­сто бру­то до­ма­ћег про­из­во­да (БДП). На та­бе­ли иза­бра­них зе­ма­ља ја­сно се ви­ди да је по­след­ња („Ала смо их по­ће­ра­ли”)!

На­ша зе­мља, да­кле, тро­ши ма­ње нов­ца од Сло­ве­ни­је и Хр­ват­ске, а знат­но ви­ше од оста­лих су­се­да из не­ка­да за­јед­нич­ке СФРЈ. Пре­ма Ли­са­бон­ској де­кла­ра­ци­ји, са­да­шње и бу­ду­ће чла­ни­це ЕУ мо­ра­ју да до­стиг­ну 1% из др­жав­не ка­се или 3% укуп­но (уз уче­шће при­вре­де). На­по­ми­ње­мо да се про­цен­ти из­ра­чу­на­ва­ју на не­ко­ли­ко пу­та ви­шој осно­ви­ци не­го што је срп­ска.

Упо­ре­ди­мо ли то с Фин­ском (од 130 ми­ли­јар­ди БДП-а 4% иде у на­у­ку – 5,2 ми­ли­јар­де евра), ко­ја има око че­твр­ти­ну жи­те­ља ма­ње, на­ша зе­мља за­о­ста­је, чак, 75 пу­та! Да­ле­ко је Фин­ска – по­ру­чу­је Ми­ло­ван Ма­ти­је­вић!

„Се­ље­ње па­ме­ти” се, пре­вас­ход­но, сма­тра еко­ном­ским иза­зо­вом. Док­тор Вла­ди­мир Гли­го­ров је ско­ро опо­ме­нуо да и обра­зо­ва­ни и нео­бра­зо­ва­ну од­ла­зе за­то што не­ма­ју по­сла! У зе­мљи без ин­ду­стри­је, ка­ква је да­на­шња Ср­би­ја, ни за јед­не, ни за дру­ге не­ма на­де. Вла­да мо­ра да ства­ри усло­ве за раст по­сло­ва ко­ји зах­те­ва­ју на­у­ку и обра­зо­ва­ње, а не да де­ли пла­те и тр­гу­је не­крет­ни­на­ма.

У ја­ну­а­ру је об­зна­ње­но да је нај­ви­ше не­за­по­сле­них (13 од­сто) у уз­ра­сту од 25. до 29. го­ди­не! Нај­но­ви­је ис­тра­жи­ва­ње Сту­дент­ске уни­је, ко­је је об­у­хва­ти­ло 3.000 ис­пи­та­ни­ка са 49 др­жав­них фа­кул­те­та, по­ка­за­ло је да две тре­ћи­не упи­шу сту­ди­је с ци­љем да се за­по­сле у ино­стран­ству! (Се­ти­те се чу­ве­не кри­ла­ти­це из вре­ме­на Сло­бо­да­на Ми­ло­ше­ви­ћа: „Нај­пре да ди­пло­ми­рам, па да еми­гри­рам”)! „Рас­па­ме­ћи­ва­ње Ср­би­је” се на­ста­вља.

Ми­ну­ле не­де­ље у „Са­ва цен­тру” („На­уч­на за­јед­ни­ца за бу­дућ­ност Ср­би­је” на­ја­вље­но је да ће у сле­де­ћој пе­то­лет­ки у на­у­ку би­ти уло­же­но од 400 (Тан­југ) од 800 ми­ли­о­на евра (Бе­та), од че­га део на за­др­жа­ва­ње мла­дих ис­тра­жи­ва­ча и по­вра­так ви­ше де­се­ти­на из ино­стран­ства.

-------------------------------------

КАР­ЛОВ УГАО - Дра­гу­тин Ми­нић

- Твр­ди се да ће­мо уло­жи­ти 800 ми­ли­о­на евра у на­у­ку. Па, то је на­уч­на фан­та­сти­ка.

- Од­лив мо­зго­ва је на­док­на­ђен при­ли­вом глу­по­сти.

-  До­зва­ће­мо се и ми па­ме­ти, али ка­ко да је вра­ти­мо из бе­лог све­та.

- Бе­ли шен­ген је сред­ство за ма­сов­но ис­тре­бље­ње струч­ња­ка.

- Кад би­смо из­во­зи­ли глу­пост, а не па­мет, за­ра­ди­ли би­смо мно­го ви­ше. На кван­ти­те­ту.

- Кад и по­след­њи па­ме­тан мо­мак оде из зе­мље, одах­ну­ће­мо. Не­ће би­ти ни­ко­га да нас кри­ти­ку­је.

- Мла­ди од­ла­зе из зе­мље са ру­ка­ма у џе­по­ви­ма. Све сво­је са со­бом но­се.

- Пр­во нам је па­мет од­лу­та­ла, а он­да смо и ми за­лу­та­ли.