Отаџбински рат

[дрвосеча]

Добро је да мало живне дискусија. Понекад помислим да држим монолог, а што ми сигурно није циљ. Јер на основу коментара и других људи са форума, бићу и ја још бољи него ово сада. Знам да је ово велики труд, да сам и себе помало изненадио... односно схватио колико може још да се научи, чује, види сазна, и све остало. Мени је ово у неку руку хоби. Просто, све живо ме интересује.
Зато се и грозим, када видим неког "Србина" коме је испран мозак, од раних новина, телевизија... не познаје основне ствари из националне историје, а хоће да држи предавања из данашње политике и сл.  :o

Људи су поводљиви, лако нас је завадити...

Тачно тако! Не знам како, али ово је неписано правило наше прошлости и садашњости. Повода за поделе имате увек... до скора смо ми Делије рецимо биле таоци тога... постојао је сукоб БГ група са групама из унутрашњости... али срећом, то је ипак превазиђено, јер Звезда није само репрезент Београда, стуб и симбол Српства.
Размишљао сам мало о овом проблему... и схватио сам да је просто невероватно колико је моћна људска сујета. Колико она влада људима. Неки просто због сујете ће направити гомилу лоших ствари, а често због тог лудила неће видети колико само зла може посејати.
Тако да може се срести незанемарив број поводљивих, односно лоших људи у Србији. Где су ти добри људи, сви се питамо?
Још један проблем је стидљивост, односно повученост наших добрих људи. Они се повлаче испред тог лошег, сујете, надобудности, примитивности и свега тога лошег. Што опет представља опасност. Како ће добро да победи зло, како се добро повлачи???
Ја сам раније, када сам био млађи био такав. Сада више не. Схватиш где иде све, ако се стално повлачиш. Мишљења сам да не треба стати.. напротив. Борба нам је вечито у крви. Није само реч о борби за трибину, или пак за Космет. Боримо се да наш живот буде бољи!
Само наша срећа не пада са неба, не доноси је неко други. За срећу се боримо сами. Ако добро радимо, и Бог ће нас погледати.

Морамо да схватимо да ништа и никакви сукоби и поделе нису вредни више губитка ниједног српског живота, ту је кључ свега, а здраво ривалство је ок...

Ово је оно што ми се свиђа, и што идентификује мене и тебе, а верујем и остале.
Само постоји један озбиљан проблем, ово задње што си рекао... Губитници неће више да спортски признају победнику победу, неће да се касније потруде запну, и онда победе. Хоће победу одмах, и није важно како је победа стечена, важно да је победа!?
На томе морамо сви радити. Неки су толико затровани да им више никаква прича не помаже... али новим нараштајима прича, и показивање делима умноме помоћи. Било је о овоме доста приче, али нека, није згорега још поновити.