05-03-2010, 07:12 PM
Дрвосеча ,брате. Исувише је комплексна тема Српско-Хрватских односа,да би се на форуму могло нешто драстично променити. Међутим скидам ти капу за труд око ових писанија.
Видим да се трудиш да људи виде овакве приче,али не знам колико то има ефекта у овом друштву у коме се ми нормални налазимо (понекад помислим грешком).
Да би схватили све како треба морамо доста тога сазнати,и из свега извући поуке. Нажалост то се не дешава. Уместо као народ да се тргнемо,ми после сваког сакаћења упадамо у још већу летаргију,и закопавамо се још дубље. Промене би по мени требало направити првенствено у омладини. Али како,то јесте питање.
Рећићу ти један податак. Хрвати нашу званичну заставу зову агресорска,а њихов крвави пир зову Домовински рат,иако су напали туђу домовину. А ми? Треба упоредити њихов однос према том рату и наш. Притом је њима малтене то и једини рат који су водили као народ,ако се уопште тако може назвати,јер су напали када није било никога да брани. Да није жалосно било би смешно,али и ми ћемо ускоро нашу заставу звати агресорска,а тај рат већ по школама се учи као нека врста агресорског.
Према томе,народ који свесно гази преко својих мртвих и озлојађених,пљује на своју историју и своје претке, продаје свој понос и себе,не може ничему да се нада.
На нама и таквим мученицима који су остављени на милост и немилост је да се молимо Богу да нас једног дана прими под своје окриље,и да се боримо колико можемо,да никада не продамо наду,јер она последња умире.
Недавно сам на Космету причао са Србима који се баве у неку руку социјалним питањима. Много је зле крви међу нама,много се изродило антихриста и издајица. И они малобројни Срби који су остали трве се између себе,гледају како један другога да зајебу ради своје личне користи. Не бих гушио,али приче су невероватне. Доста Срба са Космета који живе у Србији рекло ми је да нису побегли са Космета због Шиптара,него због Срба веровао или не,који су све покрали па људи нису имали шта да једу,оних који су продајом сто посто Српско село претворили у Шиптарско.
Према томе , вучем једну паралелу између ове две несреће,Крајине и Космета. Ситуација је у многоме слична. Издаја је велика и тамо и овамо. Људи зарад шаке долара забораве на све и поведу људе,масу, у странпутицу. Јасеновац се не спомиње,у лијепу њихову иде се на море,и слично. Слушају се Усташки певачи,гледају се њихове серије,гледам бре клинке по граду једна другој говоре Бок када се виде. Катастрофа бре. Милион пута ми дође да пљунем на све и да одем у неко брдо у неку пећину да се никада не вратим. Да ли смо ми колективно,као народ нормални?
На питање зашто идеш у Хрватску на море,па они су побили више од милион Срба а ти идеш на море,људи кажу то је сада модерно,и имају лепо море. Да ли би они долазили у Србију да је ситуација обрнута?
Мишљења сам да све ово неће изаћи на добро,и да нам се спрема једна апокалипса после које нећемо сви живи и здрави изаћи. Много је тога лошег,баш као што је било и пре Косовског боја,велика завада,расуло распад државе. Тада су дошли Турци,малтене нас истребили,али су нас што је најважније ујединили.
Међутим,можда смо то као народ генерално и заслужили.Онај горе је ту да суди како о делима тако и о неделима. Онај који на грешци не научи,исту судбину доживљава.
Не знам да ли си ме схватио,плашим се да је једини начин да се тргнемо нека велика несрећа која ће променити све. Далеко било али ка томе све иде.
Ако неко није до сада прочитао беседу Владике Артемија о Видовдану,ево прилике. Сматрам је веома поучном,и у овом случају Косово и Метохију поистовећујем са Крајином.
http://www.svnikola.org/index.php?option...&Itemid=61
Видим да се трудиш да људи виде овакве приче,али не знам колико то има ефекта у овом друштву у коме се ми нормални налазимо (понекад помислим грешком).
Да би схватили све како треба морамо доста тога сазнати,и из свега извући поуке. Нажалост то се не дешава. Уместо као народ да се тргнемо,ми после сваког сакаћења упадамо у још већу летаргију,и закопавамо се још дубље. Промене би по мени требало направити првенствено у омладини. Али како,то јесте питање.
Рећићу ти један податак. Хрвати нашу званичну заставу зову агресорска,а њихов крвави пир зову Домовински рат,иако су напали туђу домовину. А ми? Треба упоредити њихов однос према том рату и наш. Притом је њима малтене то и једини рат који су водили као народ,ако се уопште тако може назвати,јер су напали када није било никога да брани. Да није жалосно било би смешно,али и ми ћемо ускоро нашу заставу звати агресорска,а тај рат већ по школама се учи као нека врста агресорског.
Према томе,народ који свесно гази преко својих мртвих и озлојађених,пљује на своју историју и своје претке, продаје свој понос и себе,не може ничему да се нада.
На нама и таквим мученицима који су остављени на милост и немилост је да се молимо Богу да нас једног дана прими под своје окриље,и да се боримо колико можемо,да никада не продамо наду,јер она последња умире.
Недавно сам на Космету причао са Србима који се баве у неку руку социјалним питањима. Много је зле крви међу нама,много се изродило антихриста и издајица. И они малобројни Срби који су остали трве се између себе,гледају како један другога да зајебу ради своје личне користи. Не бих гушио,али приче су невероватне. Доста Срба са Космета који живе у Србији рекло ми је да нису побегли са Космета због Шиптара,него због Срба веровао или не,који су све покрали па људи нису имали шта да једу,оних који су продајом сто посто Српско село претворили у Шиптарско.
Према томе , вучем једну паралелу између ове две несреће,Крајине и Космета. Ситуација је у многоме слична. Издаја је велика и тамо и овамо. Људи зарад шаке долара забораве на све и поведу људе,масу, у странпутицу. Јасеновац се не спомиње,у лијепу њихову иде се на море,и слично. Слушају се Усташки певачи,гледају се њихове серије,гледам бре клинке по граду једна другој говоре Бок када се виде. Катастрофа бре. Милион пута ми дође да пљунем на све и да одем у неко брдо у неку пећину да се никада не вратим. Да ли смо ми колективно,као народ нормални?
На питање зашто идеш у Хрватску на море,па они су побили више од милион Срба а ти идеш на море,људи кажу то је сада модерно,и имају лепо море. Да ли би они долазили у Србију да је ситуација обрнута?
Мишљења сам да све ово неће изаћи на добро,и да нам се спрема једна апокалипса после које нећемо сви живи и здрави изаћи. Много је тога лошег,баш као што је било и пре Косовског боја,велика завада,расуло распад државе. Тада су дошли Турци,малтене нас истребили,али су нас што је најважније ујединили.
Међутим,можда смо то као народ генерално и заслужили.Онај горе је ту да суди како о делима тако и о неделима. Онај који на грешци не научи,исту судбину доживљава.
Не знам да ли си ме схватио,плашим се да је једини начин да се тргнемо нека велика несрећа која ће променити све. Далеко било али ка томе све иде.
Ако неко није до сада прочитао беседу Владике Артемија о Видовдану,ево прилике. Сматрам је веома поучном,и у овом случају Косово и Метохију поистовећујем са Крајином.
http://www.svnikola.org/index.php?option...&Itemid=61