Слика данашње Србије..

[дрвосеча]

Ове поступке донекле разумем, што незначи да их и оправдавам. Свако за своје дете жели да одраста у најбољим условима да може да му пружи све, али данас у Србији, где сви знамо какво је стање, многи немогу детету да приуште и оне најосновније ствари и вероватно нежеле да муче то јадно дете. Сигуран сам да када би били бољи услови за живот било би и више деце. Ово наравно неважи за све, али све је више људи који једва преживљавају у данашњим временима.

Ja их не разумем!
Прво, када ће бољи услови доћи у Србији? Који је то моменат?
Док тако нешто и привидно дође, ми ћемо одавно бити 2 метра испод земље. Овде се прича о неком "бољем животу"... а ја ћу рећи да је "бољи живот" само оптичка варка.
Наиме, 1970-91. године су биле да кажемо неко срећније време, када смо имали материјално али не и духовно богатство. Но, да ли се у том периоду рађало по 5-6 деце у Срба? Ја тако нешто не познајем. Ретки су имали у том периоду 3, или чак 4 деце. То са 4 деце могу само код 1 породице да кажем да су имали... Троје су већ имали, али само понеки. Двоје је већина имала. Пазите, благостање је било, социјални мир, плате, кредити, летовања, зимовања, аутомобили, продавнице и све... а оно се свело на двоје деце. Зашто, нека ми неко објасни? Ово је да кажем време наших родитеља.
Но, време наших стараца, бабе и деде, је време пре и мало после Другог светског рата. Времена су била окрутна и зла, поготово у рату, а ништа блаже и после рата. Рађало се по 5-6 деце, а негде и више. Сиромаштво свакако присутно, тешко се динар зарађивао, још већина је живела од пољопривреде и стоке, када су разне болести и временске неприлике одређивале судбину многих породица. А деца се рађала.
Мобилисан, је оно горе лепо објаснио, шта значи егоизам појединих мушкараца и жена. Ја би додао сујета изједа љубав. Тешко је да сујетан човек или жена може да се заљуби. А ако нема љубави нема ни брака, нема деце, бар не оволико колико ми желимо. Родиће жена себи дете , једно, и тиме се остварити као мајка. Али, то није решење. То је само бацање прашине у очи. Видео сам својим очима и свакаквих мушкараца, који више маштају о својим задовољствима: пићу, кладионици, другим женама... а не о својој жени и породици.
Мислим да ни сами нису свесни шта их то окружује, и где је наш свеукупни проблем. Свако ће упирати прстом, а тешко је да ће тим прстом запети.
Овде наравно слажем се велики део кривице сносе државни органи, тј. политичари који праве законе и сл. Али није само до њих. Видео сам често примере где жена или мушкарац су кочница бољег наталитета.
Задњих година слушам и приче о томе како држава кочи парове који не могу да имају децу. Тачније, нема субвенција, пошто то много кошта.

ДЕЦА СУ НАШЕ БЛАГО! УСЛОВ НАШЕГ ОПСТАНКА!!!
ЗА 50 ГОДИНА МИ ЋЕМО У СРБИЈИ БИТИ НАЦИОНАЛНА МАЊИНА.
ЗА 100 ГОДИНА, НЕЋЕ НАС НИ БИТИ!