Слика данашње Србије..

[дрвосеча]

Трећи јахач "Глад" долази на црном коњу као посљедица рата и разарања другог јахача. Он ће донети већ покореном свијету глад, беду и болести. У руци држи теразије као знак хране коју мерећи одузима и уништава. Јаше говорећи: "једну хрпу пшенице за грош, три хрпе јечма за грош, а уља и вина неће бити".

О трећем јахачу нема никакве дилеме, пљунути Динкић. Храну односно хлеб је одузео многима али оно по чему ће свакако бити у историји Србије запамћен то је темељно уништавање српског банкарства. Булдожер Динкић је тако темељно разрушио банкарство Србије да ће за обнову тог виталног сектора бити потребне генерације правих експерата. Само у једном дану затворено је 12 највећих српских банака и отпуштено око 8.000 банкарских радника. Његово друго „ремек дело“ је затварање СДК, односно „Службе платног промета“ са преко 1.800 објеката и филијала које су се налазиле идеално распоређене по читавој Србији у свакој варошици и граду. Преко ноћи је „испарило“ 1.800 квалитетно опремљених објеката са врло експедитивном мрежом платног промета земље. Списак будалаштина (читај врло сумњивих послова и потеза) овог „експерта“ је толики да би га тешко могли побројати и у знатно дужем тексту.

Да све буде још невероватније главни слогани овог лидера и у овој и прошлој кампањи су запошљавање и стручност. Човек који је персонификација за губитак посла, из свег гласа по Србији риче како ће запослити на стотине хиљада људи, отворити нова радна места…. Он је „заборавио“ да је само пре три године такође обећавао запошљавање 500 хиљада радника од чега ни у назнакама није било ништа. Не знам како протумачити његов слоган „стручност испред политике“. Да ли се он то руга овом народу, јер на целој планети нема земље у којој је асистент са факултета постао гувернер централне банке. Улични букач је преко ноћи дошао на место резервисано за најстручније банкаре са богатим банкарским искуством. Свуда у свету факултетска диплома означава припадност некој професији али до стручности или ласкавог признања експерта пут је више него дуг. С тога „експерта“ Динкића, још као министар финансија, могу видети једино као непогрешиву персонификацију  трећег јахача, који нам доноси глад.


Четврти јахач "Смрт" долази на "блиједом" коњу (блиједом као зеленкастом) као знак болести или пандемије коју носи са собом, а за њим иде пакао! Њему је дана моћ на четвртом походу земљом над мачем, мјерилима, смрћу и звијерима земаљским.

Чеда звани прашак је свакако без конкуренције за четвртог јахача Апокалипсе. Овај јахач нам доноси све што нам може донети дрога, мафија и мафијашко управљање државом. Мали слинавко коме је прво радно место у животу било место потпредседника владе, опет би да влада. А његова претходна владавина је била више него бурна. Није било мафијашког скупа на коме није био бар мирођија. Знао је добро комплетан земунски, сурчински и још по који клан а све у својству решавања ликвидационо-мафијашких „послова“. Злобници тврде да је често посећивао Шилерову али је „доказано“ да је све било из чисто државних разлога прикупљајући информације ко с ким и на који начин дилује, ко ће кога и када да убије… Чудна је била та Влада Србије са потпредседником Владе за мафијашке послове.

Један од таблоида је скоро објавио да је господин Јовановић од Сороша добио ни мање ни више него 18 милона $ за кампању, како би се на изборима подржао демократски блок и обезбедила сигурна победа. Пошто добро знам да је на западу сваки долар као кућа пре бих могао да прихватим другу варијанту, а она изгледа овако. Кад немаш јасног објашњења одакле ти тако велики новац за кампању онда је најбоље рећи дао ми Сорош. Било би врло неукусно а и кажњиво рећи да су милиони од ранијих „послова“, јер их потпредседник владе другачије не може зарадити осим корупцијом. Још горе је признати да је то новац од преживелих мафијашких кругова који би да имају свог човека у Влади. С тога лансирана причица о Сорошевој помоћи „демократији“, је само невешто објашњење за невидљиво порекло великог новца.


ЧЕТИРИ ЈАХАЧА И ИЗБОРНА КАМПАЊА
Може се прихватити и мишљење да су оваква поређења крајње неумесна, чак и политички обојена, али има доста тога што у овој земљи почиње са али... Оно што је свима врло уочљиво је да ова четири јахача и буквално тутње Србијом. Где год се окренете са билборда вас знати гледа неко од поменутих јахача. Других нема, као да у кампањи и не учествују. Тако су узјахали и све медије да су људи у шоку заборавили на славе, нову годину и припреме за најрадоснији празник Божић.

У кампањама Коштуница се стално позива на патриотизам, моралност и евидентне успехе Владе. Од његовог патриотизма држава нам је све мања и мања, лопова је све више, а од успеха Владе и поред напора не могу да се сетим ни једног.
Антиратни Тадић нас ваљда због слогана „живот не може да чека“ свим силама гура у НАТО а колико знам то није спортска већ сурова војна организација која је само пре шест година и на нашим просторима сејала смрт.
Динкић хоће све да нас запосли иако је од 05. октобра био главни протагониста да пола милиона људи изгуби посао.
А Чеда би да уреди земљу и да се он и његови питају, односно владају. Као да сами у својим кампањама желе да истакну управо оно где су грешили захтевајући да им народ да подршку да у том правцу и наставе.

Зато ми ова визија Св. Јоана Богослова из периода зачетка хришћанства много личи на наш почетни стадијум капитализма, односно транзицију, а ако је Антихрист већ дошао у Србију онда се то вероватно догодило још 05. октобра. У Србију увукао на мала врата у облику лажног Исуса а у лику Коштунице. Сада смо визију у потпуности искомплетирали са четири јахача па се дефинитивно страдање Србије може очекивати од 21. јануара 2007. година после Христа.


Звонимир Трајковић
политички аналитичар
srpskapolitika.com