18-03-2010, 06:46 PM
Упозорење: Следи текст потресне садржине!
Иживљавање у логорима
Новости, 21.04.2006.
НА које све начине су припадници МУП и ТО Словеније шиканирали и злостављали старешине ЈНА и цивиле, најбоље илуструје брошура “Истина о оружаном сукобу у Словенији”, коју је крајем те године издала “Народна армија”. Са намером да интерно информише војнике и старешине ЈНА, у њој су наведени и примери како су Словенци поступали са онима које су заробљивали.
Међу затвореницима у Казнено-поправном дому Доб при Мирни, крајем јуна 1991. налазило се више болесника: капетан Сахудин Лалић, са акутним погоршањем чира на желуцу и тешком депресијом, потпуповник Раде Оташевић, ухапшен после операције, код куће на боловању, коме се рана инфицирала па је добио је високу температуру. У овом казамату је био и Драган Благојевић, коме је загнојила прострелна рана на рамену и подлактици.
Поред њих, у тешком стању били су и пуковник Вучковић, капетан Благоје Мировић, заставник Петар Радан, потпуковник Милан Сарачевић, водник Шатар Бећири и мајор Ђорђе Петровић. Уместо да им се пружи помоћ или да буду премештени у одговарајуће здравствене установе, они су упорно задржавани у изразито лошим условима смештаја.
О односу према затвореницима сведочио је пуковник др Милан Врбанић, из љубљанског Војно-медицинског центра, који је обишао затворене припаднике ЈНА у КПД Доб при Мирни:
- Општи услови смештаја су изразито лоши. Смештени су у самицама по два или у затворским собама са по дванаест лежаја, набијени као сардине. Смештају се по времену пристизања,независно од чина, положаја и година старости. Храна је недовољна и неквалитетна.
У “Истини о оружаном сукобу у Словенији” наводе се и следећи догађаји. По изласку из самопослуге, у којој је набављао намирнице за болесну супругу и тек рођено дете, 28. јуна око десет сати, припадници МУП Словеније лишили су слободе капетана Бранка Лукића. Одведен је у напуштени рудник, а потом у КПД где је, након што је одбио да пређе у јединице ТО, малтретиран.
У време договореног прекида ватре, 30. јуна, у свом стану лишен је слободе пуковник Миладин Недовић, након што су специјалци МУП опколили зграду у Грабловичевој улици 24-26 у Љубљани. Провалили су у стан употребом специјалне “шок-бомбе” за разбијање врата, када је повређена његова супруга. У току акције активирали и две бомбе са сузавцем. Заставник Милош Луковића ухапшен је 27. јуна у Марибору, када је из касарне, у цивилном оделу, ишао кући. Задржан је у станици милиције, где је био изложен дуготрајним испитивањима. Тада је са групом заробљеника, одведен у рудник Дол при Храснику.
У овај рудник депортован је и водник Јакуб Јамаковић, заробљен на превару 27. уна док је превозио интендантску опрему. Припадници МУП су га позвали на преговоре, а како они „нису успели”, Јамаковићје лишен слободе.
- У напуштеном руднику Храсник, у просторије од педесет квадратних метара, смештано је и по 200 људи - потврдио је заробљени капетан ЈНА Миле Петровић.- Претили су да ће свако ко покуша бекство бити убијен без опомене.
Заставник Салко Хромо је истакао да су притворена лица сваког дана, под изговором да прети опасност од бомбардовања, спуштали у хладне и влажне метанске јаме рудника, са чијих се таваница сливала вода. Мирко Јокић, командант Бригаде милиције Савезног СУП и Предраг Јанковић, главни инспектор, руководилац групе за странце сведочили су о поступку са ухапшенима.
Били су смештени у просторију, укопану у земљу и са дуплим решеткама. Око поноћи су почели да их саслушавају, питајући их да ли знају где су дошли и шта ради ЈНА у Словенији, наглашавајући да је она окупаторска војска. Нису их физички малтретирали, али су све време испред врата оштрили ножеве, договарали се на који ће их начин „кокати" - ко ће кога држати, а ко ће кога клати.
На конференцији за штампу Никола Мирковић, припадник Савезне управе царина је рекао:
- У логору у Крању налазила су се три цариника, 13 полицајаца Савезног секретаријата за унутрашње послове и око 40 војника. Војници су били честити млади људи који су се међусобно дружили. Тада је стигла некаква наредба да се војници поделе по националној припадности. У један угао су одвојени Словенци и Хрвати, у други Албанци, у трећи Срби и Црногорци. То је нешто најстрашније што сам видео у својој каријери и најогавније што једна политика може да уради с младим људима.
ХЛАДЊАЧЕ
Војник Небојша Триван је посведочио о злочиначким поступцима према притвореним колегама у једном казамату:
- Припадник ТО Словеније је једне вечери, вртећи пушком и провоцирајући нас, убио на лицу места војника коме не знам име, али је био у саставу моје страже. Ујутро су нас пробудили и одвели на двориште где су, чини ми се, биле паркиране четири хладњаче, у које су нас сместили са завезаним лисицама, а руке су висиле преко шипке.
Иживљавање у логорима
Новости, 21.04.2006.
НА које све начине су припадници МУП и ТО Словеније шиканирали и злостављали старешине ЈНА и цивиле, најбоље илуструје брошура “Истина о оружаном сукобу у Словенији”, коју је крајем те године издала “Народна армија”. Са намером да интерно информише војнике и старешине ЈНА, у њој су наведени и примери како су Словенци поступали са онима које су заробљивали.
Међу затвореницима у Казнено-поправном дому Доб при Мирни, крајем јуна 1991. налазило се више болесника: капетан Сахудин Лалић, са акутним погоршањем чира на желуцу и тешком депресијом, потпуповник Раде Оташевић, ухапшен после операције, код куће на боловању, коме се рана инфицирала па је добио је високу температуру. У овом казамату је био и Драган Благојевић, коме је загнојила прострелна рана на рамену и подлактици.
Поред њих, у тешком стању били су и пуковник Вучковић, капетан Благоје Мировић, заставник Петар Радан, потпуковник Милан Сарачевић, водник Шатар Бећири и мајор Ђорђе Петровић. Уместо да им се пружи помоћ или да буду премештени у одговарајуће здравствене установе, они су упорно задржавани у изразито лошим условима смештаја.
О односу према затвореницима сведочио је пуковник др Милан Врбанић, из љубљанског Војно-медицинског центра, који је обишао затворене припаднике ЈНА у КПД Доб при Мирни:
- Општи услови смештаја су изразито лоши. Смештени су у самицама по два или у затворским собама са по дванаест лежаја, набијени као сардине. Смештају се по времену пристизања,независно од чина, положаја и година старости. Храна је недовољна и неквалитетна.
У “Истини о оружаном сукобу у Словенији” наводе се и следећи догађаји. По изласку из самопослуге, у којој је набављао намирнице за болесну супругу и тек рођено дете, 28. јуна око десет сати, припадници МУП Словеније лишили су слободе капетана Бранка Лукића. Одведен је у напуштени рудник, а потом у КПД где је, након што је одбио да пређе у јединице ТО, малтретиран.
У време договореног прекида ватре, 30. јуна, у свом стану лишен је слободе пуковник Миладин Недовић, након што су специјалци МУП опколили зграду у Грабловичевој улици 24-26 у Љубљани. Провалили су у стан употребом специјалне “шок-бомбе” за разбијање врата, када је повређена његова супруга. У току акције активирали и две бомбе са сузавцем. Заставник Милош Луковића ухапшен је 27. јуна у Марибору, када је из касарне, у цивилном оделу, ишао кући. Задржан је у станици милиције, где је био изложен дуготрајним испитивањима. Тада је са групом заробљеника, одведен у рудник Дол при Храснику.
У овај рудник депортован је и водник Јакуб Јамаковић, заробљен на превару 27. уна док је превозио интендантску опрему. Припадници МУП су га позвали на преговоре, а како они „нису успели”, Јамаковићје лишен слободе.
- У напуштеном руднику Храсник, у просторије од педесет квадратних метара, смештано је и по 200 људи - потврдио је заробљени капетан ЈНА Миле Петровић.- Претили су да ће свако ко покуша бекство бити убијен без опомене.
Заставник Салко Хромо је истакао да су притворена лица сваког дана, под изговором да прети опасност од бомбардовања, спуштали у хладне и влажне метанске јаме рудника, са чијих се таваница сливала вода. Мирко Јокић, командант Бригаде милиције Савезног СУП и Предраг Јанковић, главни инспектор, руководилац групе за странце сведочили су о поступку са ухапшенима.
Били су смештени у просторију, укопану у земљу и са дуплим решеткама. Око поноћи су почели да их саслушавају, питајући их да ли знају где су дошли и шта ради ЈНА у Словенији, наглашавајући да је она окупаторска војска. Нису их физички малтретирали, али су све време испред врата оштрили ножеве, договарали се на који ће их начин „кокати" - ко ће кога држати, а ко ће кога клати.
На конференцији за штампу Никола Мирковић, припадник Савезне управе царина је рекао:
- У логору у Крању налазила су се три цариника, 13 полицајаца Савезног секретаријата за унутрашње послове и око 40 војника. Војници су били честити млади људи који су се међусобно дружили. Тада је стигла некаква наредба да се војници поделе по националној припадности. У један угао су одвојени Словенци и Хрвати, у други Албанци, у трећи Срби и Црногорци. То је нешто најстрашније што сам видео у својој каријери и најогавније што једна политика може да уради с младим људима.
ХЛАДЊАЧЕ
Војник Небојша Триван је посведочио о злочиначким поступцима према притвореним колегама у једном казамату:
- Припадник ТО Словеније је једне вечери, вртећи пушком и провоцирајући нас, убио на лицу места војника коме не знам име, али је био у саставу моје страже. Ујутро су нас пробудили и одвели на двориште где су, чини ми се, биле паркиране четири хладњаче, у које су нас сместили са завезаним лисицама, а руке су висиле преко шипке.
[url=http://www.delije-caffe.net/forum/index.php?topic=3990.0]![[Image: stopkrimifudbal.jpg]](http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/stopkrimifudbal.jpg)