Космет српска земља

[дрвосеча]

Ово је прича препуна туге и бола... нисам могао а да не пустим сузу док сам ово читао. Тема је таква да може и у Отаџбински рат, и слика данашње Србије, али ја сам је ипак окачио овде.
Оно што бих вас замолио јесте, да ову причу окачите на што више сајтова које посећујете. Јер ово није обична прича... ово је трагедија нашег народа. Трагедија што живиш на својој земљи вековима, што долазе "људи" из најнижих побуда, малтретирају те, и убијају ти рођено дете... држави којој плаћаш порез, логично је да очекујеш и да те заштити, државни органи ставили прст у уво... Државни органи ћуте као заливени, и захваљују Богу што њих није стигао метак неког шиптара. Заметка и клетва тим арбанасима који су потезали оружије на Србе свакако стоји, ту нема дискусије... Али мени не иде у главу како то да нико од тамошњих Срба није могао, да помогне беспомоћнима попут мајке Данила Милинчића?
Када бртау гори кућа, не чекаш да му сагори, и онда понудиш свој кров, већ идеш одмах код њега са цревом воде, гасиш пожар. Овде јесте био проблем око правних ствари до 1989. када су шиптарима укинуте надлежности и Србија је коначно била уједињена. Мада, из моје сада коже говорим, да сам ја доле био, или би био мртав, или би се жив борио са сепаратистима и криминалаца! Такву неправду сигурно не бих могао да гледам.

>