02-21-2010, 11:35 AM
Данас се навршава двије године од тренутка када је за вријеме великог народног митинга "Косово је Србија" погинуо двадесетогодишњи студент из Приштине, који је силом прилика од 1999. године био настањен у Новом Саду.
Под најблаже речено мистериозним околности, највјероватније у присуству америчких маринаца, коју су унутар зграде обезбеђивали амбасаду своје земље, Зоран је изгубио свој живот.
Ипак Зоранова смрт, било да се радило о убиству или о несрећном случају, заувијек ће остати у сијенци његовог живота. Он је је тог дана ушао у срца свих оних који су осјећали исту горчину, исти јад и немоћ због стања у којем се налазила земља у којој је станује наша народна душа.
Само неколико сати прије него што је поднио најстрашнију жртву за своју земљу Зоки је на једном интернет форуму написао ове ријечи:
"у овим тренутцима, рођене ми мајке, дао бих свој живот за Косово и Метохију и душа ме боли када видим своје другове око себе како се понашају у овим тренутцима... зовем их да идемо за Бг у четвртак а њихови одговори су "не могу идем да купим јакну", "излазим увече, јбга"... скроз сам се разочарао! наравно има и оних, нормалних, који размишљају патриотски али смо у мањини..."
Данас нам остаје страх и питање да ли је жртва имала смисла и да ли смо је разумјели. Поштујући снагу, сирову силу зла, Зокијев живот и његова смрт нас је научила да имамо право да се боримо, и да у тој борби користимо сва средства. Зоран нас опомиње да ми морамо да опстанемо, али и да морамо да пројектујемо своју будућност, како овакве жртве не би биле узалудне. Тек након што почнемо да се понашамо у складу са тим, велике силе, свијет и Бог ће схватити да смо одлучили да се сачувамо и једном заувијек - дићи руке од нас!
Нека се твоје племенито срце и твоја чиста душа весели за трпезом Господњом, и моли Творца да нам да снаге да издржимо на путу који си нам својим животом и својом трагичном смрћу зацртао.
ВЈЕЧНА СЛАВА НОВОМ КОСОВСКОМ ХЕРОЈУ
ЗОРАНУ ВУЈОВИЋУ!
Под најблаже речено мистериозним околности, највјероватније у присуству америчких маринаца, коју су унутар зграде обезбеђивали амбасаду своје земље, Зоран је изгубио свој живот.
Ипак Зоранова смрт, било да се радило о убиству или о несрећном случају, заувијек ће остати у сијенци његовог живота. Он је је тог дана ушао у срца свих оних који су осјећали исту горчину, исти јад и немоћ због стања у којем се налазила земља у којој је станује наша народна душа.
Само неколико сати прије него што је поднио најстрашнију жртву за своју земљу Зоки је на једном интернет форуму написао ове ријечи:
"у овим тренутцима, рођене ми мајке, дао бих свој живот за Косово и Метохију и душа ме боли када видим своје другове око себе како се понашају у овим тренутцима... зовем их да идемо за Бг у четвртак а њихови одговори су "не могу идем да купим јакну", "излазим увече, јбга"... скроз сам се разочарао! наравно има и оних, нормалних, који размишљају патриотски али смо у мањини..."
Данас нам остаје страх и питање да ли је жртва имала смисла и да ли смо је разумјели. Поштујући снагу, сирову силу зла, Зокијев живот и његова смрт нас је научила да имамо право да се боримо, и да у тој борби користимо сва средства. Зоран нас опомиње да ми морамо да опстанемо, али и да морамо да пројектујемо своју будућност, како овакве жртве не би биле узалудне. Тек након што почнемо да се понашамо у складу са тим, велике силе, свијет и Бог ће схватити да смо одлучили да се сачувамо и једном заувијек - дићи руке од нас!
Нека се твоје племенито срце и твоја чиста душа весели за трпезом Господњом, и моли Творца да нам да снаге да издржимо на путу који си нам својим животом и својом трагичном смрћу зацртао.
ВЈЕЧНА СЛАВА НОВОМ КОСОВСКОМ ХЕРОЈУ
ЗОРАНУ ВУЈОВИЋУ!
ВАШЕ ЈЕ ДА ДОЂЕТЕ А ЗА ОСТАЛО ЋЕМО СЕ МИ ПОБРИНУТИ