Слика данашње Србије..

[дрвосеча]

Пливајућа правда

Пише: Српска Дијаспора
26.01.2010

Иако имамо узорног Шефа државе (плаћа казну кад гуцне шампањац, неће први да се вакцинише како би се народ први вакцинисао, нуди нас Европи и пре него што нас Европа хоће), затим, одговорног премијера (открио да књиговође мувају с државним буџетом), министре с визијом , државотворне невладине организације (Соња Лихт одређује правце спољнополитичког деловања), иако градоначелници имају развијена естетска чула без обзира на цену (Ђилас и мост преко Аде Циганлије), иако на време отплаћујемо пенале за све промашаје – ми још нисмо правна држава! Нико озбиљан неће да инвестира у Србију...

Ми сами себе растављамо (Статут Војводине о трошку Србије), а не састављамо. Оно што чак ни Броз није успео, успеће Борис Тадић – раскомадаће Београдски пашалук на више нахија него у турско доба!
Извесни Костреш му већ без зазора каже у лице да ће Војводина бити држава...
Ни од какве помоћи неће бити Тадићерв кич маркетинг, а кад загусти напустиће га и мајстори приземних досетки Шапер и Ђилас, по класичном српском политичком обрасцу...

Ми, дакле, заиста нисмо правна држава.
Наш случај је још 1842. описао Николај Васиљевич Гогољ.
Ми у Високи савет судства бирамо мртве душе!
У Основном суду у Пожеги, на списку је и Љубиша Ђурић, који је, на жалост, преминуо 28. октобра. Добро, десило се, бирократска грешка. Председник Високог савета судства Ната Месаровић каже да је "затечена" овом информацијом, а у Министарству правде тврде да их нико није обавестио о Ђурићевој смрти.

То је наизглед тако, али то истовремено значи да се два месеца пред избор нико није бавио личношћу судија, осим што су можда ажуриране партијске кадровске листе, а Ната Месаровић се (има индиција!) бавила темом ко се коме, или њој лично, допада или не допада... Морала је, на пример, да мисли како да се у Врховни касациони суд угура Соња Бркић, која је истовремено била судија Врховног суда и председник Републичке изборне комисије (зарада 2,673 милиона динара – одбила је да врати!), што је Законом о судијама изричито забрањено.
Соња је изабрана, али није изабрана председник Друштва судија Србије Драгана Бољевић, што је, кажу, у нормалним земљама незамисливо. Иако је изабран за судију Апелационог суда у Београду, члан Друштва судија Омер Хаџиомеровић каже да поступак избора није био транспарентан, да ће Друштво судија формирати правни тим који ће покушати да помогне неизабраним судијама, а Драгана Бољевић, која је добар судија, остаће и даље председник Друштва судија Србије. Неизабрани могу да се жале само Уставном суду, а онда им преостаје Стразбур...
Што је корисно за евроатлантске интеграције!?
На небу српске правде и права у међувремену је засијала нова звезда која се зове Слободан Хомен. По занимању је државни секретар у Министарству правде, значи други човек. Узалуд је први човек, министар правде Снежана Маловић, вратила оне паре које судија Соња Бркић није; испала је наивна – ње нигде нема, а Слободан Хомен свакодневно даје изјаве, опседа мале екране и слика се по новинама.
Слободан Хомен има јака леђа. Како би иначе преживео писмени налог судовима које спорове да не узимају у разматрање и да замрзну извршење већ донетих правоснажних судских одлука из сфере радних односа.
У тој праведној борби против радника помогао му је колега из Министарства економије Небојша Ћирић. Републички одбор за решавање о сукобу интереса закључио је да су Хомен и Ћирић утицали на судску власт, повредили закон и да би их требало разрешити.
Нису, наравно, разрешени, Влада Цветковић – Тадић стала је иза њих!?