01-12-2010, 02:46 PM
Разматрајући проблем календара, његов значај и порекло, морамо анализирати и саму реч календар. Појам календар је данас присутан у свим европским језицима. По званичном мишљењу науке, порекло ове речи се налази у латинској именици kalende, којом су стари Римљани означавали први дан у години и први дан у месецу. Све би то било логично да kalende није једина заједничка именица у латинском језику у којој се пише слово К (Ђорђевић Ј. 1886). То је изузетно јак доказ да је реч kalende страног, нелатинског порекла. Пошто су Римљани целу своју културу копирали од Грка, било би логично претпоставити да је ова именица грчког порекла. Међутим то не долази у обзир, јер су сами Римљани имали изреку ''Ad kalendas grecas'' ("На грчке календе''), што значи "Никад", "На куково лето", "Кад на врби роди грожђе", што недвосмислено говори да Грци нису ни имали појам kalende. Именицакалендар је потпуно исте основе као и реч у српском језику коледа и коледар, којима су означени божићни обичаји и учесници божићних обредних поворки. Тада су се певале посебне, коледарске песме, које имају припев "... коледо, коледо." Површно и формално је порекло српских речи коледо и коледар доведено у везу са наводно латинском речју kalende. Изнете чињенице говоре дијаметрално супротно.
Коледар је сложеница састављена од две речи: коле и дар. Исти је случај и са именицсм коледо: коле и до, дао. Други део сложенице је јасан. Он означава дар, поклон и изведен је од глагола дати. Први део сложенице коле, означава коло, а пошто се ради о божићним обичајима који су празник рођења новог Сунца, он означава Сунчано коло, јарко коло, односно само Сунце. Није потребно посебно наглашавати да је и српски и јулијански и грегоријански календар заснован на привидном годишњем кретању Сунца. Именица коло у српском језику означава круг. Велики број речи у српском језику, које у свом значењу имају везу са кругом и окретањем су изведене од именице коло:
Коло - круг
Коло - точак
Коло - ритуална игра у круг
Кола - превозно средство па точковима
Колица - мала кола
Воденично коло
Вилино коло
Сунчано коло
Грнчарско коло
Јарко коло - Сунце
Колач - обредни хлеб кружног облика
Колиба - Колеба - стамбени објекат, првобитно кружног облика
Колут - круг, точак
Колутаст - кружан
Коласт - кружан
Колевка
Коленика - вретено са колутом
Колено - део ноге
Колено - генерација, поколење
Коловрат - место у реци где се вода окреће у круг
Колати - кружити
Колир - оковратник
Колебање - окретање
Колотечина - кружни ток
Коложег - народни назив за јануар
Коловоз - народни назив за август
Коледар - народни назив за децембар
Коледа - божићни обичаји
Коледар - учесник божићне обредне поворке
Колашин - место у Црној Гори
Околина
Српски народни календар је био својина свих и имао је општенародни обједињујући карактер. Знало се када који посао треба започети, када га треба завршити, када нешто не треба радити, знали су се дани када треба споменути мртве и обићи гробове, када постити, када се окупити на славу и заветину, када носити литију и тако даље. Календарско знање је било толико раширено да се није сматрало неким посебним знањем. Српски народни календар није био просто набрајање дана, недеља, месеци и година, већ је свака целина представљала јединствену природну појаву, где је сваки дан имао нарочите одлике, свака недеља посебна својства, сваки месец специфичне карактеристике, а свака година јединствен и непоновљив систем.
Коледар је сложеница састављена од две речи: коле и дар. Исти је случај и са именицсм коледо: коле и до, дао. Други део сложенице је јасан. Он означава дар, поклон и изведен је од глагола дати. Први део сложенице коле, означава коло, а пошто се ради о божићним обичајима који су празник рођења новог Сунца, он означава Сунчано коло, јарко коло, односно само Сунце. Није потребно посебно наглашавати да је и српски и јулијански и грегоријански календар заснован на привидном годишњем кретању Сунца. Именица коло у српском језику означава круг. Велики број речи у српском језику, које у свом значењу имају везу са кругом и окретањем су изведене од именице коло:
Коло - круг
Коло - точак
Коло - ритуална игра у круг
Кола - превозно средство па точковима
Колица - мала кола
Воденично коло
Вилино коло
Сунчано коло
Грнчарско коло
Јарко коло - Сунце
Колач - обредни хлеб кружног облика
Колиба - Колеба - стамбени објекат, првобитно кружног облика
Колут - круг, точак
Колутаст - кружан
Коласт - кружан
Колевка
Коленика - вретено са колутом
Колено - део ноге
Колено - генерација, поколење
Коловрат - место у реци где се вода окреће у круг
Колати - кружити
Колир - оковратник
Колебање - окретање
Колотечина - кружни ток
Коложег - народни назив за јануар
Коловоз - народни назив за август
Коледар - народни назив за децембар
Коледа - божићни обичаји
Коледар - учесник божићне обредне поворке
Колашин - место у Црној Гори
Околина
Српски народни календар је био својина свих и имао је општенародни обједињујући карактер. Знало се када који посао треба започети, када га треба завршити, када нешто не треба радити, знали су се дани када треба споменути мртве и обићи гробове, када постити, када се окупити на славу и заветину, када носити литију и тако даље. Календарско знање је било толико раширено да се није сматрало неким посебним знањем. Српски народни календар није био просто набрајање дана, недеља, месеци и година, већ је свака целина представљала јединствену природну појаву, где је сваки дан имао нарочите одлике, свака недеља посебна својства, сваки месец специфичне карактеристике, а свака година јединствен и непоновљив систем.