01-12-2010, 12:18 AM
Све што нам се данас дешава је плод наше трагедије што у проклетом двадесетом а ево и почетком двадсет и првог века ми нисмо имали људе који су били вредни имена домаћина српске куће и што никада нисмо били сложни као народ. У времену данашње окупације најжалосније је што је наш народ у бунилу. Што већина људи са задовољством гута срања у боји која им се приказују са разних фабрика лажи које су се накотиле у нашој земљи. Свему на овом свету дође крај, тако ће и овом злу једнога дана осванути тај судњи. Али се бојим где ћемо тада бити као народ и на шта ћемо личити. Све на чему је почивало вековима српско друштво дебело је нагрижено овим канцером који се зове демократија или како већ. Циљано су нас тровали као народ, да не набрајам сада ко је све то чинио и уз чију помоћ. Све су уништили код већине народа али хвала Богу нису уништили веру, веру у Бога и кућу Божију, нашу Српску православну цркву. Ако доживимо и да без вере останемо више никада нећемо бити народ чак и ако биолошки будемо живи.
Највише ме боли то што смо слепи код очију. У времену када постоји интернет и када истина колико толико има веће шансе да избије на видело, мало ко у нашем друштву пре свега жели да нешто научи и чује. Боли ме када видим да већина људи у друштву не зна у суштини ни ко је, ни шта је, ни где је. Живот нам се свео на животињске побуде. Због чега је тако?! Кога то данас занима. Али Богу хвала има нас и које занима, на нама је да на сваком кораку на било који начин докажемо истину, пре свега о нама самима. Постоји ли нешто достојанственије и узвишеније од тога да имаш као мотив борбу за истину, за себе и своје дете,за своју отаџбину. За једног Србина, који је родољуб по рођењу, мислим да већа част не постоји. Нека никоме не буде тешко да чита, толико тога само на нашим форумима постоји, нека никога не буде срамота да пита ако не зна. Али немојмо бити апатични, прости, лицемерни према себи и према свима око себе. Јер данас није најважније бити само навијач, битно је да постанеш и човек, да би као такав био понос и за своју породицу и за своју трибину и за своју отаџбину.
Највише ме боли то што смо слепи код очију. У времену када постоји интернет и када истина колико толико има веће шансе да избије на видело, мало ко у нашем друштву пре свега жели да нешто научи и чује. Боли ме када видим да већина људи у друштву не зна у суштини ни ко је, ни шта је, ни где је. Живот нам се свео на животињске побуде. Због чега је тако?! Кога то данас занима. Али Богу хвала има нас и које занима, на нама је да на сваком кораку на било који начин докажемо истину, пре свега о нама самима. Постоји ли нешто достојанственије и узвишеније од тога да имаш као мотив борбу за истину, за себе и своје дете,за своју отаџбину. За једног Србина, који је родољуб по рођењу, мислим да већа част не постоји. Нека никоме не буде тешко да чита, толико тога само на нашим форумима постоји, нека никога не буде срамота да пита ако не зна. Али немојмо бити апатични, прости, лицемерни према себи и према свима око себе. Јер данас није најважније бити само навијач, битно је да постанеш и човек, да би као такав био понос и за своју породицу и за своју трибину и за своју отаџбину.
Кокеза лопове !!!