Отаџбински рат

[дрвосеча]

Ево описа једног догађаја из Отаџбинског рата, са његовог самог почетка... Ради се о изношењу чињеница једног од учесника саме борбе, што би рекли "из прве руке"...

Борово Село 2. мај 1991.

Пише: gorkixxx, krajinaforce.com
05.06.2006.

Било је лепо пролетно време као и сваки мајски дан тог истог 2. маја 1991. Пар дана пре дешавања напада усташа на Борово Село усташка власт из Загреба је понудила договор, где су позвали у Вуковар наше људе да се реши путем мира и толеранције, тј. да ми у Борову Селу скинемо барикаде као знак добре воље.

У Вуковар одлази наш комадант Вукашин Вуле Шошкоћанин и још неки људи (да се похвалим и ја сам био присутан тим преговорима). На путу за Вуковар смо ишли аутомобилима, чим смо изашли из Борова на трпињској цести (улици) нас је сачекао велики број усташких цивила који су били у стању свашта да ураде па чак и да пуцају јер су били наоружани (калашњиковима), но ту су биле "редарствене" снаге које су нас пратиле до општине Вуковар, у центру града. Када смо се приближавали познатом Опел севрису - ВИЛ, на правцу за Вуковар са обе стране цесте су на сваких 20-ак метара били усташки редарственици поредани све до зграде општине. Тако смо стигли пред општину где нас је чекао усташа Славко Дегориција и најодвратнији човек кога сам икада срео у своме животу тадашњи министар или заменик министра полиције Јосип Бољковац.
Све у свему договорено је, да се склоне барикаде како би несметано ишао саобраћај те да ДЕМОКРАТСКА ХРВАТСКА ВЛАСТ (хахаха) гарантује или како рекоше, дају сву гаранцију демократског решавања конфликта. То су рекли та двојица као људи које је послао лично Срањо Туђман у Вуковар да смире тензије...

Вратили смо се у Борово Село... покојни Вуле Шошкоћанин је прихватио понуду уз велику неверицу, јер како сам тада рече "не знам зашто, али морамо покушати, прво на један достојанствен начин значи да им верујемо, мада ја не верујем и да је сам Срањо дошао лично ја му небих поверовао!". Углавном ми смо склонили барикаде са Боровске цесте... Прошло је пар дана до тога 2. маја, али смо имали интервентни вод који је био увек спреман. Шта се дешава даље...

Тога дана 2. маја 1991. негде око 10:00 добили смо позив анониман наравно да се усташе спремају на напад Борово Село. Ми то нисмо узели као заозбиљно пошто су нас називали ХДЗ-овци и претили, псовали итд. Али смо били спремни на све.
Тачно у 11:55 на улазу Борова Села (Црепуље) прилазе два аутобуса и при самом преласку железничке пруге из једног буса усташе избацују  једног редарственика?! Замислите убио га Стипе Бошњак у бусу, пошто је дао наредбу: ПУЦАЈТЕ НА СВЕ ШТО СЕ КРЕЋЕ!?!
Тај јадник је одлозио оружје, и рекао: па рекли сте да идемо на вежбу а не да ћемо убијати НЕВИНЕ ЉУДЕ... а ја не могу да пуцам, јер ми је сестра удана у Борово Село, и ту су моји сестрићи - ове речи су га коштале живота!?! Међутим... глуп и заслепљен мржњом тиме што га избацује из буса, Стјепан Бошњак је дао нашим стражама на уласку у Борово Село поруку за узбуну, нормално стражари су били сакривени нису се могли видети.
На бусевима су биле навучене завесице није се могло видети унутра ништа, а они су ушли... Ми смо били ту да их дочекамо, стигли су до кафића "Сан Марино", и заузели су десну страну улице (куће).. имали су до центра села, неких 80-ак метара, те су се брзо снашли и стварно пуцали на све што се креће дошли су до зграде Општине и амбуланте... У моменту је настао је ПРАВИ РАТ (!!!), одмах су убили једног нашег на улазу у општину, и једног који је био изрешетан на плочнику... Замислите битка је трајала неких 3 сата, а наш рањени је лежао свестан шта се збива око њега, и цело време се правио да је мртав, а усташе су биле од њега само 4-5 метара пошто су ушли у амбуланту и држали таоце измеђуосталог и децу?!

Стјепан Бошњак и усташа Дарко Мајданић његов заменик, су чак имали децу као заштиту и пуцали... Тај исти Дарко је узео и држао ћерку власника дискотеке "Маракана", у Борову Селу, у рукама као заштиту "Ја могу пуцати, а ви пробајте... Овде је Младенова ћерка!" - говорио је.. Пошто је код Младена, у дискотеци увек пио и јео на част куће?!


Покојни Вуле Шошкоћанин је узео снајпер и лично је он скинуо Бошњака. Рокнуо га са једне куће прекопута, саставио преко врата са стране, те је изгледало кода га неко преклао. После тога су се почеле усташе предавати, а херој Вуле је изашао на цесту и повикао: Шта је усташе?! Прозвао је Дарка Мајданића: Шта је мамицу ти .ебем?! Колико си појео и попио у СЕЛУ, да нас сада мислиш кокати ко зечеве?! Изађи ван! Ја ти кажем не сме ти се десити ништа, само изађи ево НАРЕЂУЈЕМ НЕ СМЕ НИКО МЕТАК ДА ОПАЛИ ОД МОЈИХ ЉУДИ! Изашао је...
Долази ЈНА са оклопним возилима.. Покупили смо мртве усташе, побацали у транспортере и одвезла их ЈНА из Борова Села за Вуковар.
То је било у центру села.. ту су платили усташку замисао њих 12 или 13 усташа не знам тачно... постоји сада споменик у Борову селу.

Међутим, горе на Сaвуљи (део Борова села према Даљу) су усташе прошле најгоре... јер горе их је пало близу 100 не знамо тачно, пошто су их добар део успели покупити. Постоји канал дубок 2м, ту су били наши са само једним митраљезом 53-ом, и остали су били са највише 48-цама московкама, и понеки томпсон (брале он кад погађа очи искачу).
Усташе су тамо исто тако стигли 3-4 буса, и на неких 500м изашли те кренули пешке... а моја браћа их пусте на 100-ак метара па распалили рафал брале... Те године нам је родило жито ко никад до тада.. натоварено усташама лежали су ко снопље по житу...

Ово је било у краткој верзији.