Отаџбински рат

[дрвосеча]

Да не качим сада све живо са сајта ИСТОРИЈСКИ ПРОЈЕКАТ СРЕБРЕНИЦА
http://www.srebrenica-project.com/sr/

Одличан сајт, на ову тему о рату у Источној Босни 1992-95, као и мистификацији муслиманских жртава на овом подручију, и наравно умањивање и занемаривање српских жртава током 1992-93 године.

Само ћу једну анализу окачити, по мени врло битна.. а све оне које занима истина и лажи о Сребреници, слободно нека погледају овај сајт, за који нисам ни знао да постоји, и добро је да га качимо овде, да што више људи могу да се упознају са чињеницама.

------------------------------------------------------------------------------

Ево те анализе...



Мало је ауторка текста отишла у ширину, непотребно, анализирајући читаву историју монтаже снимака филмске индустрије.. али сам почетак, и крај текста је изузетно добро анализиран о томе како је снимак настао, и за чије потребе (Конгреса САД, који је баш јула 2005. када је снимак јавно објављен, спремио резолуцију о Сребреници и злочинима тамо).

Што и сама ауторка наводи као апсурд јесте прихватање државног руководства Србије као одговорност за злочине?!

-------------------------------------------------------------------




Публициста и истраживач ратних злочина у БиХ, господин Миливоје Иванишевић у свом огледу у ТРАГАЊУ ЗА ИСТИНОМ доказује да постоје најмање две личне карте града Сребренице везане за догађаје у мају 1995. По првој личној карти Сребренице коју потписују муслимански лидери у Сребреници се догодио геноцид који пресудом Међународног суда правде није примерено кажњен. По другој личној карти, коју својом изјавом потписују господин Милорад Додик и  Влада РС у Сребреници се догодио ратни злочин, а не геноцид. Две личне карте једног града доказују да сребренички спор није, и не може, лако бити завршен.

Истраживачки оглед господина М. Иванишевића залаже се за ратну личну карту Сребренице која оповргава геноцид. Не упуштајући се у расправу или коментаре о сребреничким личним картама пружа читаоцу горенаписаног на увид занимљив оглед господина Миливоја Иванишевића као прилог могућој расправи о Декларацији у Скупштини Србије.

Господин Иванишевић, у приватном разговору, верује да Скупштина Србије, неће, не сме и не може изгласати Декларацију која би описала РС као могућу геноцидну творевину. Он је своје уверење опремио занимљивим доказима.