12-18-2009, 09:19 PM
Др. Љубу, посебно је чинила несрећном чињеница, да се међу логорашима налазе и четири љекара из Дома здравља "26 ОКТОБАР" у Чапљини. Љекари, логораши, били су: Марић др. Срећко, специјалиста стоматолог, Кузман др. Душанка, специјалиста стоматолог, Кузман др. Нинола, специјалиста стоматолог и Драшко др. Олга, специјалиста микробиолог. Др. Срећко Марић ухапшен је у свом стану у Чапљини, дана 25. априла 1992. године. На њега су били посебно кивни, из разлога што су му усташе приликам пљачкања стана пронашли икону Светог Саве. Како ми је Срећко причао, током свакодневног малтретирања увјек су му говорили "Ово те Свети Сава бије, а не ми". Послије више од шест мјесеци понижавајуће тортуре у Дретељу, др. Срећко је дана 31. 10.1992. године, као један од 277 логораша, ступио на слободно тле у луци Бијела код Херцег Новог, гдје је стигао бродом из правца Плоча. Каквој тортури је био изложен др. Марић, казива чињеница да ми је мјесеца новембра 1992. године у Београду, показивао повећу, још увијек свјежу рану на тјемену главе, коју је носио преко четири мјесеца.
Брачни другови, Кузман Никола и Душанка, дана 5. маја 1992. године, са радног мјеста из Дома здравља у Чаплини, одведени су у логор Дретељ. Као и остали Срби, и они су били мучени и тучени. А др. Душанка Кузман, без обзира што је била мајка, супруга, љекар, хуманиста, бивала је свакодневно силована и сексуално злостављана. Врхунац бестијалности састојао се у томе, да су несрећног Николу доводили да гледа како му усташе силују супругу. На интервенцију генерала хрватске војске Слободана Праљка, рођеног у чапљинском селу Грабовина, брачни пар Кузман бива пуштен из логора Дретељ. Али, како ми рече др. Љуба Тохољ а према исказу др. Олге Драшко, исту ноћ по пуштању Николе и Душанке, по њих долазе усташе, браћа Јозо и Златко Вегар из чапљинског села Тасовчићи, те одводе др. Николу Кузмана и др. Душанку Кузман на оближње брдо звано Модрич у селу Тасовчићи, те их ту уз помоћ усташе Едина Сакоча, лишавају живота, односно занатлије смрти их кољу.
У логору Дретељ, била је и др. Олга Драшко. И за њу је био кобан уторак, 5. мај 1992. године, када је са радног мјеста из Дома здравља у Чапљини, усташе одводе у логор Дретељ. Чим су је сјели на задње сједиште припремљеног аутомобила, не желећи да губи право првенства пљачке, усташица по имену Сузана, наредила је Олги да скине златни накит. Олга је зачуђено погледала, на што је изнервирана усташица псујући јој "четничку матер", ударила је полицијсиом палицом у пређелу ребара. Виђевши да нема избора Олга је скинула драга јој обиљежја, вјенчања, рођења ђеце, годишњица брака. Скинула је златне наушнице, ланчић, наруквицу, два прстена и часовник. Како Олга нередо скинула, тако усташица Сузана радо у свој џеп похранила.
Др. Олга Драшко је мајка троје дјеце, др. Олга је супруга, др. Олга је била докторка коју су сви волели, јер је свима помагала и за сваког је добру ријеч проналазила. Олга је живјела у складном браку са супругом, адвокатом Лазаром Драшко. Грађани Чапљине, према брачном пару Драшко исказивали су респект. Уз све, поштовања вредне врлине, др. Олга је имала и двије "мане". Прва и основна "мана" др. Олге Драшко је што је Српкиња - а по њима, по Хрватима општине Чапљина то је највећа и најгора "мана". Не од 1992.године, већ од 1941, 1914, 1902 … 1054. године. Друга "мана" др. Олге била је та, што је понашајући се по уђенутом одгоју оца Стевана и мајке Миле, вјеровала је комшијама, вјеровала је "људима". Комшије Хрвати и муслимани, обећавали су др. Олги да јој "неће фалити длака са главе", јер она је опште омиљена личност у Чапљини. Сви становници Чапљине, сви Хрвати и муслимани, знали су шта се дешава са Србима у логору Дретељ у прољеће и љето 1992. године, али нико ни малим прстом мрднуо није. Нико.
Као Србин, као рођени чапљинац, не прихватам фактор "незнања" за Дретељ, како се сада покушава приказати од стране Хрвата општине Чапљина. Ја сам нејак у математици, али не толико да поистовјетим број један и број девет. У пролеће и лето 1992. године, Срби општине Чапљина, бивали су тамничени, тортурисани и живота лишавани, у следећим објектима:
1) Подрум зграде општинске административне управе
2) Дуванска станица Чапљина
3) Житни силос у Чапљини
4) Зграда старе поште
5) Полицијска станица у Чапљини
6) Касарна ЈНА у селу Грабовина
7) Издвојени објекат ЈНА у селу Габела
8. Издвојени објекат ЈНА у селу Дретељ
9) Приватни затвор у селу Домановићи, плус што је дио Срба бивао одвођен у усташке логоре у Метковићу, Вргорцу, Сплиту, Загребу, Задру и Шибенику у Хрватској, односно у Љубушки, Дувно, Посушје и Груде у западној Херцеговини. Ако би извртао истину, што нити хоћу, нити желим, шале ради рецимо, могу схватити да "господа" нису знали за логор Дретељ, али како наћи оправдање за незнање о девет казамата. Како? Ни злочине од 1914. и 1941. године, Неретва није, нити ће опрати, а стигао је овај злочин из 1992. године.
Само зато што нису били Хрвати, у прољеће и љето 1992.године у Чапљини, убијени су следећи Срби, цивили:
1) Кузман др. Никола 2) Кузман др. Душанка 3) Трипић Сретен 4) Трипић Дражен 5) Ивковић Боро 6) Николић Зоран 7) Мисита Милан 8. Мисита Илија 9) Елезовић Невенка 10) Елезовић Славојка 11) Ијачић Војко 12) Ћуктераш Симана 13) Симић Адам 14) Ждралић Радославка 15) Вулић Милан 16) Драгичевић Госпава 17) Даница (проф. М. Делића, тетка) 18) Медић Драгиња 19) Пудар Дивна 20) Векан Бранко 21) Прело Сока 22) Ђонлага Ђоко 23) Рељић Ђурђа 24) Рељић Вукашин 25) Драшко Цвија 26) Бекан Стана 27) Митровић Предраг 28) Чучак Цвија 29) Чучак Василија 30) Ждракановић Гоша 31) Голо Госпава 32) Пухало Славко 33) Шакота Слободан 34) Рељић Новица 35) Симић Здравко 36) Булатовић Рајко 37) Дулаћ Витомир 38) Зеленковић Славко 39) Ијачић Драго 40) Ијачић Невенка.
Хрвати општине Чапљина у изналажењу друмова из властитог мрака, поново и изнова, по систему загледаности у прошлост, одабиру најгори могући пут - пут пакла, доказујући да су ментално и структурално далеко од онога што се зове цивилизован свјет. Слажем се да кривица не може бити колективна, али како су ми причали и како сам сазнавао, никад се није десило, ни приватно ни званично, да било који Хрват општине Чапљина нађе за потребно па да каже да се десио злочин према Србима, да су поклани и побијени невини људи. Никад, нити ће.
Брачни другови, Кузман Никола и Душанка, дана 5. маја 1992. године, са радног мјеста из Дома здравља у Чаплини, одведени су у логор Дретељ. Као и остали Срби, и они су били мучени и тучени. А др. Душанка Кузман, без обзира што је била мајка, супруга, љекар, хуманиста, бивала је свакодневно силована и сексуално злостављана. Врхунац бестијалности састојао се у томе, да су несрећног Николу доводили да гледа како му усташе силују супругу. На интервенцију генерала хрватске војске Слободана Праљка, рођеног у чапљинском селу Грабовина, брачни пар Кузман бива пуштен из логора Дретељ. Али, како ми рече др. Љуба Тохољ а према исказу др. Олге Драшко, исту ноћ по пуштању Николе и Душанке, по њих долазе усташе, браћа Јозо и Златко Вегар из чапљинског села Тасовчићи, те одводе др. Николу Кузмана и др. Душанку Кузман на оближње брдо звано Модрич у селу Тасовчићи, те их ту уз помоћ усташе Едина Сакоча, лишавају живота, односно занатлије смрти их кољу.
У логору Дретељ, била је и др. Олга Драшко. И за њу је био кобан уторак, 5. мај 1992. године, када је са радног мјеста из Дома здравља у Чапљини, усташе одводе у логор Дретељ. Чим су је сјели на задње сједиште припремљеног аутомобила, не желећи да губи право првенства пљачке, усташица по имену Сузана, наредила је Олги да скине златни накит. Олга је зачуђено погледала, на што је изнервирана усташица псујући јој "четничку матер", ударила је полицијсиом палицом у пређелу ребара. Виђевши да нема избора Олга је скинула драга јој обиљежја, вјенчања, рођења ђеце, годишњица брака. Скинула је златне наушнице, ланчић, наруквицу, два прстена и часовник. Како Олга нередо скинула, тако усташица Сузана радо у свој џеп похранила.
Др. Олга Драшко је мајка троје дјеце, др. Олга је супруга, др. Олга је била докторка коју су сви волели, јер је свима помагала и за сваког је добру ријеч проналазила. Олга је живјела у складном браку са супругом, адвокатом Лазаром Драшко. Грађани Чапљине, према брачном пару Драшко исказивали су респект. Уз све, поштовања вредне врлине, др. Олга је имала и двије "мане". Прва и основна "мана" др. Олге Драшко је што је Српкиња - а по њима, по Хрватима општине Чапљина то је највећа и најгора "мана". Не од 1992.године, већ од 1941, 1914, 1902 … 1054. године. Друга "мана" др. Олге била је та, што је понашајући се по уђенутом одгоју оца Стевана и мајке Миле, вјеровала је комшијама, вјеровала је "људима". Комшије Хрвати и муслимани, обећавали су др. Олги да јој "неће фалити длака са главе", јер она је опште омиљена личност у Чапљини. Сви становници Чапљине, сви Хрвати и муслимани, знали су шта се дешава са Србима у логору Дретељ у прољеће и љето 1992. године, али нико ни малим прстом мрднуо није. Нико.
Као Србин, као рођени чапљинац, не прихватам фактор "незнања" за Дретељ, како се сада покушава приказати од стране Хрвата општине Чапљина. Ја сам нејак у математици, али не толико да поистовјетим број један и број девет. У пролеће и лето 1992. године, Срби општине Чапљина, бивали су тамничени, тортурисани и живота лишавани, у следећим објектима:
1) Подрум зграде општинске административне управе
2) Дуванска станица Чапљина
3) Житни силос у Чапљини
4) Зграда старе поште
5) Полицијска станица у Чапљини
6) Касарна ЈНА у селу Грабовина
7) Издвојени објекат ЈНА у селу Габела
8. Издвојени објекат ЈНА у селу Дретељ
9) Приватни затвор у селу Домановићи, плус што је дио Срба бивао одвођен у усташке логоре у Метковићу, Вргорцу, Сплиту, Загребу, Задру и Шибенику у Хрватској, односно у Љубушки, Дувно, Посушје и Груде у западној Херцеговини. Ако би извртао истину, што нити хоћу, нити желим, шале ради рецимо, могу схватити да "господа" нису знали за логор Дретељ, али како наћи оправдање за незнање о девет казамата. Како? Ни злочине од 1914. и 1941. године, Неретва није, нити ће опрати, а стигао је овај злочин из 1992. године.
Само зато што нису били Хрвати, у прољеће и љето 1992.године у Чапљини, убијени су следећи Срби, цивили:
1) Кузман др. Никола 2) Кузман др. Душанка 3) Трипић Сретен 4) Трипић Дражен 5) Ивковић Боро 6) Николић Зоран 7) Мисита Милан 8. Мисита Илија 9) Елезовић Невенка 10) Елезовић Славојка 11) Ијачић Војко 12) Ћуктераш Симана 13) Симић Адам 14) Ждралић Радославка 15) Вулић Милан 16) Драгичевић Госпава 17) Даница (проф. М. Делића, тетка) 18) Медић Драгиња 19) Пудар Дивна 20) Векан Бранко 21) Прело Сока 22) Ђонлага Ђоко 23) Рељић Ђурђа 24) Рељић Вукашин 25) Драшко Цвија 26) Бекан Стана 27) Митровић Предраг 28) Чучак Цвија 29) Чучак Василија 30) Ждракановић Гоша 31) Голо Госпава 32) Пухало Славко 33) Шакота Слободан 34) Рељић Новица 35) Симић Здравко 36) Булатовић Рајко 37) Дулаћ Витомир 38) Зеленковић Славко 39) Ијачић Драго 40) Ијачић Невенка.
Хрвати општине Чапљина у изналажењу друмова из властитог мрака, поново и изнова, по систему загледаности у прошлост, одабиру најгори могући пут - пут пакла, доказујући да су ментално и структурално далеко од онога што се зове цивилизован свјет. Слажем се да кривица не може бити колективна, али како су ми причали и како сам сазнавао, никад се није десило, ни приватно ни званично, да било који Хрват општине Чапљина нађе за потребно па да каже да се десио злочин према Србима, да су поклани и побијени невини људи. Никад, нити ће.
Кокеза лопове !!!