12-12-2009, 11:04 PM
(This post was last modified: 12-12-2009, 11:19 PM by Red Star Forever.)
Ух... Оне слике буде емоције... Неко рече да је у мору кореографија и слика Севера требало изабрати најрепрезентативнију у свакој години... Јесте, али шта тек рећи за заставе група која више нису активне или су се "утопиле" у друге... Феноменално подсећање на оне који су ведрили и облачили Севером и свакако имају пуно заслуга за то где се данас налази трибина и у којем правцу иде...
Од почетка се осећао велики позитиван набој и навијање је у првих пола сата било како се само пожелети може... На почетки феноменална шарпата... Хиљаде шалова на Северу... Није нас пореметио гол Спартака, шта више, тада смо загрмели још јаче... И наравно на тај начин помогли нашој екипи да у року од 5 минута направи преокрет... Шалови, ретро заставе, одлично попуњен Север су били главна слика првог полувремена.... Уз одличан избор песама подршка је бивала све јача и јача, а свака следећа песма гласнија... Мали пад се десио пред крја полувремена (пар минута) и то је било за очекивати с обзиром на темпо који је успостављен... Не бих овог пута да издвајам песме јер су све које су се певале биле одличне... Овог пута смо у првом делу игре отпевали и стандардан репероар песама за Космет... Ој Косово Косово, Звезда Србија Косово Метохија, Косово је срце Србије, па и понеку "родољубиву" као нпр. Морем плови једна мала барка... Наравно ни овог пута нисмо заборавили Уроша...
На полувремену смо поздравили сада већ легендарног Дејана Петковића, у деведесетим годинама једног од најбољих играча Звезде, а у последњих пар година најбољег играча бразилске лиге... А многи ће у следећим годинама препричавати анегдоту везану за Рамбовић Петка ;D
Друго полувреме почиње већ споменутом кореографијом... 20 великих застава (барјака) на три мотке на којима су биле слике из сваке од 20 година постојања групе... У два главна сектора црвени балони, а по целој трибини велики и мали црвено-бели барјаци... И уз њих и остали барјаци које смо виђали у последње време а и они од раније... Феноменална слика... Испод крова натпис: 20 година смо те волели, а на огради: најбоље што смо умели... Све то прати Пуне трибине... Па Звезда ми је све... Комплетна кореогафија је стајала 20-ак минута ако не и више... А онда су спуштене заставе-слике и наставило се махањем стотина барјака... Певање у другом делу нешто слабије од првог полувремена али никако лоше или за оцену која није прелазна... Наравно, многе од нас то не задовољава, тражимо да увек све буде врхунски... Ипак пред сам крај и након последњег судијског звиждука загрмели смо опет као на почетку... Играчи су се враћали на бис јер песма са Севера није престајала... Шампиони, Још једна победа и титула, Београдска звона звоне да поздраве шампионе, На Маракани опет песма стара, Нека вечерас свако зна...
Дефинитивно је ово била круна једне сјајне године за нашу групу, обележене су две деценије како доликује, и сами себи смо поставили још тежи задатак, а то је превазићи све оно што смо до сада урадили, стога се добро одморите, напуните енергију па да с пролећа у још већем броју и још бољом подршком доведемо наш клуб до титуле првака Србије...
Од почетка се осећао велики позитиван набој и навијање је у првих пола сата било како се само пожелети може... На почетки феноменална шарпата... Хиљаде шалова на Северу... Није нас пореметио гол Спартака, шта више, тада смо загрмели још јаче... И наравно на тај начин помогли нашој екипи да у року од 5 минута направи преокрет... Шалови, ретро заставе, одлично попуњен Север су били главна слика првог полувремена.... Уз одличан избор песама подршка је бивала све јача и јача, а свака следећа песма гласнија... Мали пад се десио пред крја полувремена (пар минута) и то је било за очекивати с обзиром на темпо који је успостављен... Не бих овог пута да издвајам песме јер су све које су се певале биле одличне... Овог пута смо у првом делу игре отпевали и стандардан репероар песама за Космет... Ој Косово Косово, Звезда Србија Косово Метохија, Косово је срце Србије, па и понеку "родољубиву" као нпр. Морем плови једна мала барка... Наравно ни овог пута нисмо заборавили Уроша...
На полувремену смо поздравили сада већ легендарног Дејана Петковића, у деведесетим годинама једног од најбољих играча Звезде, а у последњих пар година најбољег играча бразилске лиге... А многи ће у следећим годинама препричавати анегдоту везану за Рамбовић Петка ;D
Друго полувреме почиње већ споменутом кореографијом... 20 великих застава (барјака) на три мотке на којима су биле слике из сваке од 20 година постојања групе... У два главна сектора црвени балони, а по целој трибини велики и мали црвено-бели барјаци... И уз њих и остали барјаци које смо виђали у последње време а и они од раније... Феноменална слика... Испод крова натпис: 20 година смо те волели, а на огради: најбоље што смо умели... Све то прати Пуне трибине... Па Звезда ми је све... Комплетна кореогафија је стајала 20-ак минута ако не и више... А онда су спуштене заставе-слике и наставило се махањем стотина барјака... Певање у другом делу нешто слабије од првог полувремена али никако лоше или за оцену која није прелазна... Наравно, многе од нас то не задовољава, тражимо да увек све буде врхунски... Ипак пред сам крај и након последњег судијског звиждука загрмели смо опет као на почетку... Играчи су се враћали на бис јер песма са Севера није престајала... Шампиони, Још једна победа и титула, Београдска звона звоне да поздраве шампионе, На Маракани опет песма стара, Нека вечерас свако зна...
Дефинитивно је ово била круна једне сјајне године за нашу групу, обележене су две деценије како доликује, и сами себи смо поставили још тежи задатак, а то је превазићи све оно што смо до сада урадили, стога се добро одморите, напуните енергију па да с пролећа у још већем броју и још бољом подршком доведемо наш клуб до титуле првака Србије...
Quote:"Бебе нек се рађају, порука је Севера, нећемо да Србија буде земља педера "