Отаџбински рат

[дрвосеча]

Ни послије скоро 14 година, нико није одговаро за покољ српског народа Западне Славоније, нити су пронађени нестали Срби чија тијела остасе на крвавом путу.
Џелат је опрао цесту и покушао да сакрије злочин, али није успјео да избрисе сјецања на родјаке, пријатеље и познанике.
Заборавити знаци клати их поново...



Годишњице хрватске злочинацке акције "Бљесак"

- Првог маја 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију на српску област Западна Славонија, у саставу РСК, у вријеме када је ова област била под заштитом УН ( Сектор Запад). Заштитне снаге УН, на вријеме упозорене од хрватских генерала, повукле су се на безбједна мјеста, препуштајући своје штићенике на милост и немилост хрватским агресорима.
Агресор ко агресор, немилице је тукао по штићеницима УН свим расположивим, дозвољеним и недозвољеним, средствима. Народ Западне Славоније, памтећи страдања Срба у Јасеновцу, који је био у саставу ове области, злогласном усташком логору из Другог свјетског рата и у оближњој Пакрачкој Пољани, такођер злогласном новоусташком логору из 1991. године, кренуо је у егзодус спашавајући голе животе. На путу према "мосту спаса" до ријеке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци. Рањеници су гажени тенковским гусјеницама или докрајчивани ножевима.

Од око 15.000 Срба, колико их је у вријеме агресије живјело у српској Западној Славонији, за само 36 сати убијено је или нестало 283 људи, од чега 57 жена и 9 дјеце. Хрвати су покупили и покопали 168 убијених Срба, највише под ознаком "непознат", који ни до данас нису ексхумирани и идентификовани. За преосталих 115 са списка несталих још ни лешеви нису пронађени. Цивили који нису могли или нису жељели напустити своја огњишта, ако су имали срећу да преживе, смјештени су у логоре за цивиле, а за то вријеме православне светиње и српска имања су опљачкана, опустошена и уништена. Ускоро су и ови цивили, уз помоћ заштитиних снага УН и хуманитарних организација, превежени у РС и СРЈ, од којих се за све ове године, по подацима УНХЦР, вратило само 782 људи, док су се остали расули по цијелом свијету.
Око 1.450 припадника Српске Војске Крајине је заробљено, већина на превару уз помоћ заштитних снага УН. Након заробљавања хрватски судови су осудили велик број Срба за сваковрсне ратне злочине, од којих још увијек 18-орица издржавају дугогодишње казне затвора у злогласној казнионици Лепоглава.

Хрватски генерали: Стипетић, Аготић, Маркач, Џанко, Марековић, и бригадир Гаљешевић, који су, по налогу Туђмана, Шушка и Бобетка, испланирали и извели акцију под звучним називом "Бљесак", још су на слободи, овјенчани славом хрватских националних хероја. Главне међу њима Туђмана, предсједника државе, Шушка, министра одбране и Бобетка, начелника Главног стожера ХВ, смрт је, по свој прилици, “спасила” од извођења пред Хашки Трибунал.
Све наведене чињенице познате су и Хашком Трибуналу, који још ни истрагу није отворио за овај злочин. Али је зато тај исти суд, већ 25. јула 1995. године оптужио Милана Мартића, тадашњег предсједника РСК, због тога што је 2. и 3. маја 1995. године "не придржавајући се закона и обичаја ратовања, за одмазду издао нарађење војним снагама РСК да ранатирају Загреб", усљед чега је погинуло 7 цивила.

Уз дужно жаљење свих ратних жртава, већ годинама постављамо иста питања:

- Ко то и зашто прави разлику између цивилних жртава у Загребу и Окучанима и по ком критерију Хашки Трибунал процјењује ко и када крши "законе и обичаје који регулишу вођење рата”?

- Зар смо ми Срби агресори и у држави у којој смо били конститутиван народ?

- Зар смо ми ратни злочинци и кад нас убијају и кад нас протјерују са наших вјековних огњишта и кад нам, и кад смо под заштитом УН - а, уништавају историјске, културне и духовне споменике?

- Зар се ми Срби не желимо вратити у свој завичј и зар не желимо сакупити кости наших мртвих и достојно их сахранити по нашим православним обичајима?

- Запитајмо се такође зашто већина медија у Србији данас или никако или сасвим површно извјештава о овом страдању и трагедији своје прекодринске браће?

У цркви Светог Марка у Београду годинама уназад је служен парастос погинулима у акцији хрватских снага. Према подацима Документационог центра Веритас, 283 особе воде се као нестале током акције Бљесак. И поред вишегодишњих покушаја да сазнају где су посмртни остаци њихових најближих, породице убијених и несталих и даље су без одговора. Међу њима је и Богдан Остролучанин, из Окучана, места у западној Славонији. Његов 23-годишњи син погинуо је у Бљеску, али његови посмртни остаци никад нису ексхумирани нити идентификовани.

"Већ 14 година нико ништа не предузима. Пре четири године хтео сам сам да пресместим његове остатке, али су ми рекли да је то скупо и да никада не може да се зна са сигурношћу да је то мој син. Ја сам ишао на ДНК-анализу, обратио се Црвеном крсту, али ништа се није десило", каже Остролучанин.

Према речима Чеде Марића, председника Удружења породица несталих, у Славонији постоји седам масовних гробница у којима, можда, има много више посмртних остатака од званично наведеног броја. Марић наводи да на решаавњу тог питања треба да раде комисије из Србије и Хрватске. "Доста је застоја у сарадњи те две комисје, па после 2002. није извршена ниједна ексхумација, а води се да је у Хрватској 2.567 несталих особа. Нису нам јасни разлози зашто није ништа учињено по питању решавања судбине несталих и судској обради оних који су починили злочине", каже он.

Четири године пре Бљеска, крајем 1991, у западној Славонији убијено је више дестина српских цивила, а 52.000 их је избегло из укупно 192 српска села која су спаљена и опљачкана.
Због ратних злочина током акције Бљесак Хашки Трибунал је припремао оптужницу против Фрање Туђмана, председника Хрватске, данас покојног. Пре 4 године Хаг је обелоданио оптужницу против Младена Маркача и Ивана Чермака који су се предали. Хрватско тужилаштво истраживало је пријаву против генерала Младена Круљца, али није подигнута оптужница. Пре 4 године, председник Хрватске Стјепан Месић, Круљца је унапредио у чин генерал-пуковника.