Отаџбински рат

[дрвосеча]

ПОСМАТРАЧКА МИСИЈА ЕВРОПСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ
ТИМ 2

СПЕЦИЈАЛНИ ИЗВЈЕШТАЈ

... у периоду од 7. до 22. августа 1995. три тима ПМ ЕЗ посматрала су систематско уништавање, углавном спаљивање, имовине на подручју бивше РСК. Груба процјена је да је између 60-80% имовине у бишем Сектору "југ" потпуно или дјеломично уништено. Паљевине су спровођене врло великим интензитетом од стране униформисаних војника РХ по наређењу команде унутар подручја која су стриктно контролисана од стране хрватске војске и цивилне полиције.

ПРЕОСТАЛИ СРБИ. Веома је тешко у овом моменту процијенити тачан број преосталих Срба у бившем Сектору "југ". Али несигурна процјена је 2-5% од некадашње популације. Преостало становништво су већином стари мушкарци и жене. Само у штабу УН Сектора југ у Книну можемо наћи дјецу и млађе људе (укључујући војнике) који су побјегли код УН због недостатка времена да оду у РС или СРЈ и због цјелокупног третмана.
Хрватске власти одводе Србе у два такозвана Сабирна центра у Госпићу и Задру у сврху евидентирања. (Али овај поступак још није обухватио све људе!). Током овог времена они могу одлучити гдје желе живјети у будуће. Неке од њих су преузели рођаци Хрвати који ће водити бригу о њима. Тренутно познати или процијењени бројеви:
    - око 700 у Задру и смјештени у школама
    - око 80 у Госпићу и исти број ратних заробљеника у госпићком затвору
    - 710 у Кампу УН у Книну
    - процијењени број од 50-100 људи више или мање крије се у граду Книну
    - непознат али мали број у осталим селима широм земље.
   

ЖИВОТНИ УСЛОВИ У БИВШОЈ КРАЈИНИ.
Иако је комадант книнске војне области објавио снажан позив свим Србима на ослобођеном територију обећавајући им храну, прву помоћ, посао ... такве акције и погодности за Србе нису уочене. Једина помоћ коју они добијају је од међународних организација. Питајући људе за разлог останка уобичајени одговори су: ми смо престари да напустимо нашу домовину и не желимо ништа више.
За вријеме операције Олуја сва стока је одведена или убијена и у склопу енормне пљачке и уништења животни услови за ове људе више не постоје. Једини изузетак од уништавања су биле изабране зграде као православне цркве, школе, фабрике и зграде корисне у будућности.
Пука је чињеница да су центри великих градова поштеђени великих разарања као и зоне близу хрватских обалних градова, још увијек траје одређено разарање и разарање широких размјера читавих заједница у унутрашњости на које указују различити фактори. У овом часу је испод сваке сумње да је паљење читавих села, помоћу бензина који су добављали хрватски војни камиони, намјерно координиран и наређен процес одобрен од највиших органа власти. Циљ није ништа друго него спречавање крајишких Срба да се врате на своја имања и друга добра смјештена изван већих градских центара под хрватском контролом.



ЗАКЉУЧАК

Етничко чишћење је ријеч често кориштена у сукобу. Појављује се у много различитих варијанти, а одговорни су многи. Оно што је примјећено од посматрача Европске заједнице у посљедње двије недјеље након операције Олуја најбоље се може описати као чишћење и ефикасно спречавање повратка Срба који су углавном живјели као пољопривредници на том подручју...


23. август 1995. године
Сорен Либоријус


"The Independent"

ХРВАТИ ПАЛЕ И УБИЈАЈУ ИЗ ОСВЕТЕ
 
У Кистањама наилазим на етничко чишћење крајишких Срба у пуном јеку, са нагомиланим тијелима и похараним зградама.

Хрватска војска уништила је све куће у Кистањама: мале ниске куће, двоспратнице, аустро-угарске зграде од клесаног камена, нагорјеле рушевине још увијек окружене стаблима чије је лишће потамњело од пламена. Нити један Србин неће се више вратити овдје.

У Ђеврскама, сусједном селу, наишао сам на кућу која је још увијек горјела, а пламенови лагано пузили по крову. Хрватска има много времена да доврши етничко чишћење региона Крајине, сада кад је свјетска пажња поново заокупљена босанским паклом.

Села без кућа, земља без људи. Чудно је како то све природно изгледа, преврнути аутомобили, одјећа разбацана по улици, празне конзерве пива које су оставиле хрватске тобоже елитне трупе, Будвајзер и Карловачко свијетло и понегдје конзерве Хајнекена разасуте по баштама и путевима. У центру Кистања Хрват је ударио камионом у споменик те смрскао ћирилицом написана имена српских мученика који нису могли ни замислити - пошто су се супроставили Њемцима и њиховим савезницима Хрватима у ИИ свјетском рату - да ће њихов идентитет бити коначно избрисан након пола стољећа од побједе цивилизованог свијета над фашизмом.

На другој страни Книна, на путу за Стрмицу, Едвард Флин, из УН тима за заштиту људских права и ја, наишли смо на тунел пун дима с друге стране напуштене жељезничке пруге за Бихаћ. "Ходаћемо полако јер мораш пазити на оно шта је на путу", рекао је он пошто смо се лагано спуштали ка ниском жељезничком мосту и наишли на потпуно нову двоспратну кућу захваћену пламеном.

Миљу даље запухнуо нас је смрад. Само пар дана прије Хрвати су се бавили тиме да уклоне распадајуће тијело српског војника који је убијен метком у потиљак пар часова иза успјешног хрватског ослобођања Крајине прошлог мјесеца. Војници УН-а налазе око Книна недавно убијених српских цивила и то у омјеру шест дневно. То се не објављује, наравно, јер свијет посматра Сарајево.

У Груборима, прошле недеље специјалне снаге хрватске војске провеле су тзв. кампању чишћења у долини Плавна. Касније су припадници УН-а пронашли два старија мушкарца убијена, једног с метком у потиљку а други са пререзаним гркљаном. Извјесни хрватски генерал Чермак објавио је да су Грубори били четничко упориште. Слиједећег дана УН је нашао још три српска леша, међу њима и леш жене од око 90 година.

Сваки пут када смо зауставили аутомобил - на путу за Стрмицу, у Кистањама или Ђеврскама - стигло би цивилно или ауто хрватске полиције, а униформисана лица би нас гледала зловољно или питала за разлог нашег присуства. Нитко, послије свега, не жели да објављује њихова ратна злодјела - па чак и да амерички амбасадор по повратку у Загреб изјави да овдје нема етничког чишћења.

У Орлићу, 26. августа, два посматрача Европске уније наишла су на три хрватска војника који су потпаљивали фарму. О каквом се догађају ради најбоље се види из њиховог званичног извјештаја. " Покушали смо разговарати са њима, али један од њих је напунио оружје, говорећи да је ватра већ јуче била запаљена. Била је то савршена лаж, пошто је ватра управо била запаљена, али драже нам је било да побјегнемо". Свако би радије да побјегне из Крајине, изузев неколицине преосталих Срба - можда само 5% од укупног српског становништва. Али извјештај Европске уније из Крајине од прошле недјеље - повјерљив документ који сам у потпуности прочитао - говори сам за себе.

"Докази о злочинима, у просјеку шест лешева дневно, и даље израњају, лешеви од којих су неки свјежи а неки распаднути, углавном су од старији људи. Многи су убијени метком у потиљак или су заклани, остали су унакажени. Старији цивили из изолираних подручја, како људи кажу, однедавно се сматрају несталим или су притворени. Бројни (хрватски) позиви Србима да се врате, гаранције о грађанским правима и правима на имовину, такођер стижу са свих нивоа. Међутим, српски домови и земља и даље се пале и пљачкају. Супротно званичним изјавама којим се оптужују Срби који су бјежали и неконтролисани елементи, злочине су починили хрватска војска, хрватска полиција и хрватски цивили. Нисмо примјетили покушаје да се то заустави и све указује на политику спржене земље.

Историја захтијева од свијета да се присјети како су Срби палили куће својих сусједа Хрвата када су прогласили своју независност од Хрватске 1991. те истјерали Хрвате који су живјели у Крајини са идентичном намјером; да би их спријечили да се врате. Али наравно, Хрватска - за разлику од тзв. и сада непостојеће Републике Српске Крајине - жели да се придружи Европској унији, жели да се њене трупе обуче по европском стандарду (Американци су им већ помогли) и жели да буде дио европске демократије. И Хрватска може слободно тражити помоћ од Европске уније за обнову школа и кућа које њене "елитне" трупе пале у жестини етничког чишћења.


4. септембар 1995. године
Роберт Фиск