12-03-2009, 03:52 PM
Документарни филмови
Упозорење: филмови се не препоручују осетљивим, и малолетним особама.
![[Image: oluja_nad_krajinom_ok.jpg]](http://www.krajinaforce.com/slike_sajt/oluja_nad_krajinom_ok.jpg)
Филмови су у .rar формату, тако да се морају скидати. Шифра за скидање је krajinaforce.com
Олуја над Крајином
На подручју сектора "југ", у време трајања хрватске злоцинацке акције "Олује", те првих 100 дана након ње, убијено је најмање 410 цивила, запаљено преко 20.000 кућа, док су остале опљачкане и девастиране (Извештај Хрватског хелсиншког одбора, 1999.). Филм "Олуја над Крајином" продукцијске куце "FACTUM" говори о тој злочинацкој акцији Хрватске војске. Изјава министра Чачића у Сабору, о спаљивању српских кућа на подручју ''Крајине'' непосредно након акције Олуја, изазвала је бурну реакцију међу члановима ХДЗ-а. Овај филм реконструише неке догађаје Книну и његовој околини ( у селима Грубор и Вариводе), за вријеме и непосредно након хрватске злочинацке акције Олује. Кроз приче свједока догађаја и архивски материјал бројних тв екипа аутор расвијетлити колико су истините оптужбе међународних фактора и хрватских организација за људска права о почињеним злочинима након Олује.
Ковачевић се позабавио проблемом српског становништва и вршењем геноцида над њим. Наиме, сцене мртвих Срба, свједочења Српкиња о масакрима над српским становништвом и паљење српских кућа, окосница су документарца. "Нужно је да свака страна у ратовима који су се догодили на овим просторима отвори болне теме и о њима расправи унутар себе...", рекао је Ковачевић, додавши како је страшно важно да се о злочинима након Олује разговора баш у Хрватској.
"Олуја над Крајином" има свој увод и крај, идентичан је; излагање Радомира Чачића у Хрватском Сабору, гдје заступник Чачић напада бившу власт, ХДЗ, како је крива за геноцид над српским становништвом након Олује на подручју Книнске крајине.
Фрањо Туђман је на жељезничкој је станици у Книну након заузимања града гласно и јасно рекао "... нека им је (Србима) сретан пут, нису стигли понијети ни девизе, ни своје прљаве гаће". Говор је био попраћен громким пљеском и одобравањем ...
Око 400 убијених српских цивила који су послушали тадашњу Власт и остали у својим кућама, око 20 тисућа спаљених кућа које су припадале српским цивилима, "резултати" су дјеловања Хрватске војске након акције у августу 1995. године. Ковачевић који је тада радио као сниматељ страних ТВ кућа с камером је обишао села у којима су спаљене куће и у којима су убијани српски цивили. Иако је за свој документарац желио имати изјаву генерала Ивана Чермака, тадашњег заповједника Зборног мјеста Книн, то му није пошло за руком јер генерал је преко свог одвјетника одбио судјеловање у документарцу.
Аутор филма, Божидар Кнежевић, погинуо је у наводној саобраћајној несрећи, због отказивања кочница, новембра 2001. године укратко након приказивања филма у Хрватској.
Упозорење: филмови се не препоручују осетљивим, и малолетним особама.
![[Image: oluja_nad_krajinom_ok.jpg]](http://www.krajinaforce.com/slike_sajt/oluja_nad_krajinom_ok.jpg)
Филмови су у .rar формату, тако да се морају скидати. Шифра за скидање је krajinaforce.com
Олуја над Крајином
На подручју сектора "југ", у време трајања хрватске злоцинацке акције "Олује", те првих 100 дана након ње, убијено је најмање 410 цивила, запаљено преко 20.000 кућа, док су остале опљачкане и девастиране (Извештај Хрватског хелсиншког одбора, 1999.). Филм "Олуја над Крајином" продукцијске куце "FACTUM" говори о тој злочинацкој акцији Хрватске војске. Изјава министра Чачића у Сабору, о спаљивању српских кућа на подручју ''Крајине'' непосредно након акције Олуја, изазвала је бурну реакцију међу члановима ХДЗ-а. Овај филм реконструише неке догађаје Книну и његовој околини ( у селима Грубор и Вариводе), за вријеме и непосредно након хрватске злочинацке акције Олује. Кроз приче свједока догађаја и архивски материјал бројних тв екипа аутор расвијетлити колико су истините оптужбе међународних фактора и хрватских организација за људска права о почињеним злочинима након Олује.
Ковачевић се позабавио проблемом српског становништва и вршењем геноцида над њим. Наиме, сцене мртвих Срба, свједочења Српкиња о масакрима над српским становништвом и паљење српских кућа, окосница су документарца. "Нужно је да свака страна у ратовима који су се догодили на овим просторима отвори болне теме и о њима расправи унутар себе...", рекао је Ковачевић, додавши како је страшно важно да се о злочинима након Олује разговора баш у Хрватској.
"Олуја над Крајином" има свој увод и крај, идентичан је; излагање Радомира Чачића у Хрватском Сабору, гдје заступник Чачић напада бившу власт, ХДЗ, како је крива за геноцид над српским становништвом након Олује на подручју Книнске крајине.
Фрањо Туђман је на жељезничкој је станици у Книну након заузимања града гласно и јасно рекао "... нека им је (Србима) сретан пут, нису стигли понијети ни девизе, ни своје прљаве гаће". Говор је био попраћен громким пљеском и одобравањем ...
Око 400 убијених српских цивила који су послушали тадашњу Власт и остали у својим кућама, око 20 тисућа спаљених кућа које су припадале српским цивилима, "резултати" су дјеловања Хрватске војске након акције у августу 1995. године. Ковачевић који је тада радио као сниматељ страних ТВ кућа с камером је обишао села у којима су спаљене куће и у којима су убијани српски цивили. Иако је за свој документарац желио имати изјаву генерала Ивана Чермака, тадашњег заповједника Зборног мјеста Книн, то му није пошло за руком јер генерал је преко свог одвјетника одбио судјеловање у документарцу.
Аутор филма, Божидар Кнежевић, погинуо је у наводној саобраћајној несрећи, због отказивања кочница, новембра 2001. године укратко након приказивања филма у Хрватској.
[url=http://www.delije-caffe.net/forum/index.php?topic=3990.0]
![[Image: stopkrimifudbal.jpg]](http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/stopkrimifudbal.jpg)