Слика данашње Србије..

[дрвосеча]

недеља, 15. нов 2009, Прилог Јелене Божовић
Мала Рада не слави рођендан

После мајчине смрти једанаестогодишња Радмила из села Дебеље преузела је бригу о домаћинству и болесном оцу. Примања из Центра за социјални рад једини су извор прихода те породице.
У селу Дебељи, под Златаром, једанаестогодиња Радмила је, после мајчине смрти, преузела бригу о домаћинству и болесном оцу. Примања из Центра за социјални рад једини су извор прихода.
Настојања да се отац и кћи негде трајно збрину била су безупешна. Иако сами не могу, једно без другог неће. Немаштину у којој живе, школу до које пешачи пет километара, зиму у трошној колиби, Радмила као да не примећује. Јер, за боље не зна.

Девојчица је сувише мала, а отац сувише болестан. Имају једно друго и више никога. Кров над главом је јадан и право је чудо да Радмила није болесна, а кажу да није готово никада.
Радмилин отац Небојша Јелић је рекао да му је потребно лечење, да је његовој ћерки потребно школовање, али да она неће да иде од њега.
Имање нема ко да обрађује, а стоку немају јер нема ко да је одржава. И то што ради ова једанаестогодишњакиња превише је за њу.
Радмила ложи ватру, спрема ручак, храни козе, цепа дрва, иде у школу, али и поред свега тога има времена за игру, али сама, јер нема никога у близини.
Да није помоћи првих комшија који је нахране и окупају ко зна шта би било. Захваљујући њима породица Јелић прве мразове није дочекала без дрва, али зима је дуга и толико тога је неопходно.
Потрага за хранитељском породицом
У Радином детињству нема много разлога за радост, али она и даље уме да се смејe и жели тако мало, па чак и за рођендан који, иначе, не слави.
Девојчица је пожелела за свој дванаести рођендан торту, а каже да је њена највећа жеља да јој отац оздрави.
Радмила има огромну љубав и подршку, али јој је потребан социјални моменат праве породице да би била функционалнија, сигурнија у себе, да би могла да постигне боље резултате јер за то има потенцијала, рекла је Наташа Пуцаревић из Центра за социјални рад Нова Варош. 
Решење за девојчицу је хранитељска породица за којом Центар за социјални рад трага у Новој Вароши, да би Радмила била близу оца, за кога ће ускоро бити задужена геронтодомаћица.
Тек када буде убеђена да ће моћи да виђа оца, Радмила ће отићи из своје Дебеље у живот какав је одавно заслужила.