Отаџбински рат

[дрвосеча]

Тајна злочина скривана 17 година


Потомци Срба из Црквина страдалих након одвођења у муслимански логор у Витковићима сазнали да би се посмртни остаци рођака могли налазити у кругу бивше Хемијске индустрије „Азот”

Витковићи код Горажда – Након приватне истраге потомака породице Делић из Црквина, насеља недалеко од Витковића код Горажда, чијих су 11 чланова 20. маја 1992. године од кућа одвели припадници регуларне Армије БиХ у ратни логор за Србе, који се налазио у згради Штампарије у Витковићима, дошло се до поузданих информација да они ипак нису „завршили” у Дрини, већ да су тајно сахрањени у близини тог логора, а потом пребачени у оближњи Центар за обдукцију и идентификацију, такође у кругу предратне Хемијске индустрије „Азот”.

Према незваничним информацијама, у том центру се одавно налази 118 посмртних остатака ратних жртава, међу којима је и двадесетак Срба из Црквина и са подручја Витковића, којима се губи сваки траг крајем јуна 1992. године.

– Годинама смо трагали за својима, како бисмо их сахранили и достојно обележили њихове гробове, али нам нико од званичника у Горажду, па ни из Института за нестала лица БиХ, није рекао да би њихови остаци могли бити баш ту, у Витковићима – каже Миланка Симић, чији је отац Новица Делић одведен у логор у Витковиће.

Потомци породице Делић из Црквина су се крајем протекле седмице, након што су добили одобрење од кантоналног тужилаштва Горажде и Института за нестала лица БиХ, обрели испред капије бивше Хемијске индустрије „Азот” у Витковићима, желећи да провере да ли су ту посмртни остаци њихових несталих сродника. Међутим, по речима Мића Костића из Фоче, доживели су велике непријатности и шиканирање од стране кантоналног тужиоца из Горажда Мирсада Билајца.

– Прво су нас два радника овог центра обавестила „да им је наређено да нам не дозволе улазак!, након чега смо се обратили Кантоналном тужилаштву у Горажду – каже Костић.

Убрзо је, како каже Костић, са једним инспектором стигао тужилац Билајац.

– Без икаквог повода осуо је дрвље и камење на нас, питајући ко смо и шта ћемо ми ту, на шта смо му показали његово, а потом и решење Института за нестала лица БиХ које је потписао Милан Богданић. А он је рекао да признаје само Амора Машовића – прича Костић и додаје да су против Милана Богданића најавили подношење кривичне пријаве, због ометања истраге.

– Без обзира на ове опструкције ми ћемо наставити са нашом истрагом, што подразумева и ДНК анализу, јер смо према прикупљеним информацијама, и то од стране Бошњака, више него сигурни да се у овом центру налазе посмртни остаци Срба из логора Штампарија у Витковићима – изјавио је Ковач.

У изјави за медије поводом догађаја у Витковићима Милан Богданић, председавајући колегијума директора Института за нестала лица БиХ, рекао је да је због захтева чланова породице Делић да им се омогући непосредни увид у сваку од 118 врећа које се налазе у Центру у Витковићима, дошло до неспоразума око надлежности лица која имају право непосредног контакта са скелетним остацима.

Славко Хелета
----------------------------------------------


Четири сина баке Божане
Злочин над српским цивилима из Црквина по злу је запамтила, сада већ покојна, Божана Делић којој су у овај логор припадници муслиманских регуларних војних јединица и полиције 20. маја 1992. године одвели четири сина Јову, Николу, Новицу и Радивоја. У логор "Штампарија" тада су одведени и њен унук Данило, затим Данило Делић, рођак Угљеша Жмукић и његов син Никола, као и зетови породице Делић – Љубо Матовић, Перо Шекарић и Милутин Пејовић.


Политика 06/11/2009