11-06-2009, 02:41 PM
Две године касније, 1919., одржана је мировна конференција у Версају. Конференцију су организовали и водили "витезови" Округлог стола - Алфред Милнер, Едвард Мандел Хаус и Бернард Барух. Једна од одлука биле су огромне репарације које је Немачка морала да плати, што је отварало пут тоталног банкротства Немачке и уздизало једног Ротшилда и Хитлера ка власти у Немачкој. Да ово нису моје измишљотине, потврђују подаци. Америчког председника Вудроу Вилсона "саветовали" су у Версају пуковник Хаус и Бернард Барух, Ротшилдови људи, лидери Округлог стола у Америци. Британског премијера Лојда Џорџа "саветовали" су Алфред Милнер, Ротшилдов службеник, и сер Филип Сасун, директни потомак Мајера Амшела Ротшилда, оснивача династије Ротшилда. Француску је представљао Жорж Клемансо, а његов "саветник" на конференцији био је министар унутрашњих послова Жорж Мандел, чије право име је било Јеробоам Ротшилд.
У америчкој делегацији, у којој су била браћа Џон Фостер и Ален Далс, касније отворени нацисти и подржаваоци Хитлера, о чему сам већ у овој књизи писао, кључна личност био је човек Ротшилдових, Пол Варбург из "Кун Леба" и америчке филијале "И. Г. Фарбена". У немачкој делегацији, један од чланова био је његов брат, Макс Варбург, који ће постати Хитлеров банкар! Њихов домаћин на "мировној конференцији" био је барон Едмонд де Ротшилд, велики заговорник стварања државе Израел. Ово насељавање Израела почело је управо 1880. године, како је Расел прорекао, када је Едмонд де Ротшилд почео да финансира руске Јевреје како би дошли у Палестину да оснују насеља, фарме и фабрике, и почну нов живот. Иако је Едмунд де Ротшилд називан "оцем Израела" и бавио се овим пројектом до своје смрти 1934. године, његов прави циљ био је унапређење интереса Ротшилда, а према Јеврејима се односио са презиром и управљао гвозденом руком фармама и фабрикама у Палестини. Када су се 1901. године јеврејски насељеници пожалили на његове диктаторске манире у управљању "Јишувом", барон Ротшилд је одговорио:
"Ја сам створио Јишув, ја лично. Према томе, ни један човек, било колониста или организација, нема право да се меша у моје планове..."
У овој једној реченици види се прави став Ротшилда према јеврејском народу. Сви који су се нашли на њиховом путу немилосрдно су уклоњени. Ционистичка терористичка организација убила је грофа Бернадота, међународног посредника, 17. септембра 1948. године, зато што је хтео да предложи нову резолуцију у Уједињеним нацијама о раздвајању зараћених страна у Палестини. Едмонд де Ротшилд је био велики пријатељ Теодора Херцла, једног од вођа ционистичког покрета, као и Хаима Вајцмана, другог великог лидера овог покрета. Једном приликом му је рекао:
"Без мене, ционизам не би успео, али без ционизма, мој рад би био потпуно заустављен."
Овим тезама даје потврду изјава П. W. Боте, бившег председника Јужне Африке, дата 1998. године:
"Имао,сам неких чудних послова са енглеским Ротшилдима у Кејптауну, када сам био председник."
рекао је и испричао мрачну причу која све говори о Ротшилдима. Прво су затражили састанак са њим и његовим министром иностраних послова Пиком Ботом (нису у сродству), иначе илуминатом. На том састанку, Ротшилди су му рекли да се на банковним рачунима у швајцарским банкама налазе огромне суме новца који је некад припадао немачким Јеврејима, и да је слободан за инвестирање у Јужну Африку ако се договоре о каматним стопама. Било је то богатство отето немачким Јеврејима који су страдали под нацистичким режимом, што је недавно откривено и појавило се у светској јавности. Ротшилди су, од краја рата, тај новац обртали као свој! П. W. Бота је одбио тај новац, али је Пик Бота напустио састанак у друштву Ротшилда и могуће је да је неки договор касније направљен.
Јужна Африка је иначе била поље широког деловања Ротшилда, прво преко њиховог човека Сесила Џона Роудса, као и Барнија Барнета, Алфреда Бејта и породице Опенхајмер, који већ два века пљачкају Јужну Африку немилице експлоатишући њена природна богатства. Опенхајмери су толико велики и моћни да, рецимо, Рокфелери у односу на њих делују као сиромашни рођаци из провинције. Опенхајмери су власници гиганта по имену "Англо Американ Корпорејшн" који експлоатише злато и дијаманте и контролише светско тржиште дијаманата одређујући квоте и цене, а новац се преко компаније "Минорко" на Бермудима реинвестира у САД. Не може се ни наслутити колики је новац у питању у протеклих пола века ушао у САД, али се претпоставља да је једна од највећих светских банака, "Ситикорп", под њиховом контролом. Опенхајмери су преузели контролу и над својим највећим ривалом у Јужној Африци, "Консолидејитид Голд Филдс", купивши 28 % акција, и диктирају услове производње и продаје злата, дијаманата, платине, титана, бакра, гвожда, урана и педесет и два друга метала и минерала који се производе у Јужној Африци. Није зато чудо што су Опенхајмери кључни чланови Округлог стола и Комитета 300.
Један од највећих шпекуланата на берзама широм света, у служби Новог светског поретка, је Џорџ Сорош, мађарски Јеврејин са америчким пасошем. На берзама шпекулише милијардама долара са циљем дестабилизације валута и тржишта стварајући енормне профите у том процесу. Организација преко које иду спекулације зове се Квантум група и у њој доминирају швајцарски и италијански финансијери, припадници Црног племства. Сорош је заправо параван за англо-француску банкарску групацију Ротшилда. Један од чланова управног одбора Сорошевог Квантум фонда је Ричард Кац, председник "Ротшилд Италија С.п.А." у Милану и члан управног одбора Н. М. Ротшилд.
Други директор Квантума је Нилс О. Таубе, партнер Ротшилда у фирми "Св. Џејмс Плеис Капитал". Један од Сорошевих партнера у неколико његових подухвата био је сер Џејмс Голдсмит, рођак Ротшилда. Познато је да је Сорош извршио прави монетарни удар на енглеску фунту, што је у једном тренутку изазвало јаке поремећаје у европском монетарном систему, па су после тога нагло порасли захтеви за увођењем јединствене европске монете.
Валутне шпекулације нити су шпекулације, нити су случајне. Оне се пажљиво планирају и спроводе како би изазвале одређене ефекте. Зато треба бити опрезан када се Сорошев фонд појави са "хуманитарним" програмима у некој земљи. Помоћ и стипендије су само прашина у очи. Циљ је минирање банкарског система те земље и отимање милијарди кроз шпекулације.
У америчкој делегацији, у којој су била браћа Џон Фостер и Ален Далс, касније отворени нацисти и подржаваоци Хитлера, о чему сам већ у овој књизи писао, кључна личност био је човек Ротшилдових, Пол Варбург из "Кун Леба" и америчке филијале "И. Г. Фарбена". У немачкој делегацији, један од чланова био је његов брат, Макс Варбург, који ће постати Хитлеров банкар! Њихов домаћин на "мировној конференцији" био је барон Едмонд де Ротшилд, велики заговорник стварања државе Израел. Ово насељавање Израела почело је управо 1880. године, како је Расел прорекао, када је Едмонд де Ротшилд почео да финансира руске Јевреје како би дошли у Палестину да оснују насеља, фарме и фабрике, и почну нов живот. Иако је Едмунд де Ротшилд називан "оцем Израела" и бавио се овим пројектом до своје смрти 1934. године, његов прави циљ био је унапређење интереса Ротшилда, а према Јеврејима се односио са презиром и управљао гвозденом руком фармама и фабрикама у Палестини. Када су се 1901. године јеврејски насељеници пожалили на његове диктаторске манире у управљању "Јишувом", барон Ротшилд је одговорио:
"Ја сам створио Јишув, ја лично. Према томе, ни један човек, било колониста или организација, нема право да се меша у моје планове..."
У овој једној реченици види се прави став Ротшилда према јеврејском народу. Сви који су се нашли на њиховом путу немилосрдно су уклоњени. Ционистичка терористичка организација убила је грофа Бернадота, међународног посредника, 17. септембра 1948. године, зато што је хтео да предложи нову резолуцију у Уједињеним нацијама о раздвајању зараћених страна у Палестини. Едмонд де Ротшилд је био велики пријатељ Теодора Херцла, једног од вођа ционистичког покрета, као и Хаима Вајцмана, другог великог лидера овог покрета. Једном приликом му је рекао:
"Без мене, ционизам не би успео, али без ционизма, мој рад би био потпуно заустављен."
Овим тезама даје потврду изјава П. W. Боте, бившег председника Јужне Африке, дата 1998. године:
"Имао,сам неких чудних послова са енглеским Ротшилдима у Кејптауну, када сам био председник."
рекао је и испричао мрачну причу која све говори о Ротшилдима. Прво су затражили састанак са њим и његовим министром иностраних послова Пиком Ботом (нису у сродству), иначе илуминатом. На том састанку, Ротшилди су му рекли да се на банковним рачунима у швајцарским банкама налазе огромне суме новца који је некад припадао немачким Јеврејима, и да је слободан за инвестирање у Јужну Африку ако се договоре о каматним стопама. Било је то богатство отето немачким Јеврејима који су страдали под нацистичким режимом, што је недавно откривено и појавило се у светској јавности. Ротшилди су, од краја рата, тај новац обртали као свој! П. W. Бота је одбио тај новац, али је Пик Бота напустио састанак у друштву Ротшилда и могуће је да је неки договор касније направљен.
Јужна Африка је иначе била поље широког деловања Ротшилда, прво преко њиховог човека Сесила Џона Роудса, као и Барнија Барнета, Алфреда Бејта и породице Опенхајмер, који већ два века пљачкају Јужну Африку немилице експлоатишући њена природна богатства. Опенхајмери су толико велики и моћни да, рецимо, Рокфелери у односу на њих делују као сиромашни рођаци из провинције. Опенхајмери су власници гиганта по имену "Англо Американ Корпорејшн" који експлоатише злато и дијаманте и контролише светско тржиште дијаманата одређујући квоте и цене, а новац се преко компаније "Минорко" на Бермудима реинвестира у САД. Не може се ни наслутити колики је новац у питању у протеклих пола века ушао у САД, али се претпоставља да је једна од највећих светских банака, "Ситикорп", под њиховом контролом. Опенхајмери су преузели контролу и над својим највећим ривалом у Јужној Африци, "Консолидејитид Голд Филдс", купивши 28 % акција, и диктирају услове производње и продаје злата, дијаманата, платине, титана, бакра, гвожда, урана и педесет и два друга метала и минерала који се производе у Јужној Африци. Није зато чудо што су Опенхајмери кључни чланови Округлог стола и Комитета 300.
Један од највећих шпекуланата на берзама широм света, у служби Новог светског поретка, је Џорџ Сорош, мађарски Јеврејин са америчким пасошем. На берзама шпекулише милијардама долара са циљем дестабилизације валута и тржишта стварајући енормне профите у том процесу. Организација преко које иду спекулације зове се Квантум група и у њој доминирају швајцарски и италијански финансијери, припадници Црног племства. Сорош је заправо параван за англо-француску банкарску групацију Ротшилда. Један од чланова управног одбора Сорошевог Квантум фонда је Ричард Кац, председник "Ротшилд Италија С.п.А." у Милану и члан управног одбора Н. М. Ротшилд.
Други директор Квантума је Нилс О. Таубе, партнер Ротшилда у фирми "Св. Џејмс Плеис Капитал". Један од Сорошевих партнера у неколико његових подухвата био је сер Џејмс Голдсмит, рођак Ротшилда. Познато је да је Сорош извршио прави монетарни удар на енглеску фунту, што је у једном тренутку изазвало јаке поремећаје у европском монетарном систему, па су после тога нагло порасли захтеви за увођењем јединствене европске монете.
Валутне шпекулације нити су шпекулације, нити су случајне. Оне се пажљиво планирају и спроводе како би изазвале одређене ефекте. Зато треба бити опрезан када се Сорошев фонд појави са "хуманитарним" програмима у некој земљи. Помоћ и стипендије су само прашина у очи. Циљ је минирање банкарског система те земље и отимање милијарди кроз шпекулације.