11-06-2009, 02:40 PM
Кад је окупација Чехословачке окончана, ситуација се променила преко ноћи. Лорд Халифакс је започео пропагандну акцију која је створила праву ратну панику, познату као "плашење ратом". Влада је пустила у промет приче које су са претеривањем говориле о снази немачке војске. У народу је ширена паника како ће Немци започети рат бацањем бојних отрова из авиона над Енглеском, па се почело са дељењем гасних маски и копањем ровова у енглеским парковима! Лорд Лотијан и лорд Астор су изненада почели да држе говоре чији садржај је био потпуно супротан оном што су говорили годинама пре тога. Рат са Немачком! – све је било транспарентно јасно, једино што јавност није могла чак ни да наслути праве разлоге ове нагле промене. Осрамоћени Чемберлен је отишао, нови премијер је постао Винстон Черчил. Каква случајност да Черчилови имају блиске везе са Ротшилдима. Винстоновог оца, лорда Рандолфа Черчила, финансирала је кућа Ротшилд док је био британски министар финансија, средином XИX века, а његов најближи пријатељ био је Натанијел Ротшилд. Када је умро, остао је дуг Ротшилдима од 65.000 фунти, што је за то време била велика сума. Винстон им је такође дуговао, и био добар пријатељ лорда Виктора Ротшилда и његовог главног помагача у Америци, Бернарда Баруха. Веза се не прекида ни данас. Породица Черчил је 1995. године продала Винстонове папире, преписку и другу заоставштину Меморијалном фонду за национално наслеђе за 12,5 милиона фунти. Председник Меморијалног фонда, који је дарежљиво одрешио кесу, је лорд Јакоб Ротшилд. Черчилови су одржавали блиске везе и са Бернардом Барухом и породицом Сесилс. Сесилси су контролисали мрежу коју су у свету разапели језуити, и били на услузи другим важним породицама европске елите као што су Хабзбурзи и Црно племство у Италији.
Када је пре пар година изашла књига америчког историчара Ричарда Брајтмана, "Званичне тајне", почеле су жучне полемике око њеног кључног навода да је британска обавештајна служба, па самим тим и америчка, од краја 1941. године, када је проваљен немачки систем кодираних радио порука "Енигма", знала за масовно уништавање Јевреја, али да ништа није предузела да то спречи. Већ приликом напада на Совјетски Савез почеле су да стижу радио вести о "чишћењу терена". Између 19. и 22. августа војници 45-ог батаљона убили су 1059 Јевреја у Славути, на јужном делу фронта. У Украјини је 320-ти батаљон убио почетком септембра прво 4200, а онда још 2000 Јевреја. У Каменец-Подолску, такође у Украјини, немачка полиција масакрирала је двадесет хиљада Јевреја. Крајем 1941. године шифроване поруке постале су врло експлицитне. Садржале су податке о депортовању Јевреја у логоре, наручиван је Циклон Б, тражили су се стручњаци ради довршења Аушвица, а онда су у току следеће три године, у безбројним извештајима, следиле статистике о убијенима и депортованима. Зашто Запад није реаговао?
Брајтман је трпео страховите критике због изнетих података. Оправдавање ћутања често је имало бљутав укус. По једнима, Британци нису реаговали како Немци не би схватили да им је шифра проваљена. Други су сматрали да је ћутање последица искустава из Првог светског рата, када се испоставило да су информације о немачким зверствима у Белгији и Француској биле пропаганда, па су се плашили да и овог пута не дођу у исту ситуацију. Осим тога, Запад се плашио реакције Арапа и њиховог преласка на страну нацизма ако се овај превише буде залагао за Јевреје. Колега историчар, Џон Киган, напао је Брајтмана у "Њујорк Тајмсу" написавши да није узео у обзир чињеницу да су савезници имали друге приоритете (!) и да су "хуманитарни проблеми" морали да остану у другом плану. У Лондону је реаговао лорд Џенер од Браунстона, који је Брајтманове тезе назвао "увредљивим". Није се нашао нико ко би храбро изрекао праву истину: да је британска обавештајна служба МИ6, на чијем челу је био лорд Виктор Ротшилд, намерно задржавала све ове информације. Разлог за то је, рекао бих, план Ротшилда и илумината да се Јевреји у Европи прореде, и да се та страшна чињеница искористи после рата као један од главних аргумената за стварање државе Израел!
Други светски рат био је суштински битан за планове о глобалној контроли. После њега, у кратком року, створен је читав низ институција глобалне централизације, као што су Уједињене нације, Европска заједница, НАТО и читав низ других организација у области финансија, бизниса и медија. Ротшилди су дуго разрађивали и остваривали план стварања приватног царства у Палестини, а једна од кључних карика било је убеђивање Јевреја да се поново населе у "својој домовини".
Чарлса Расела, илумината који је створио друштво Кула светиља, познато као Јеховини сведоци, иначе сатанисту и педофила по тврдњи његове жене, финансирали су Ротшилди. Требао им је овај култ контроле ума, као што су им требали мормони Џозефа Смита, масона тридесет и трећег степена, иначе врло сличног устројства јеховистима које су финансирали кроз своју америчку филијалу "Кун, Леб и Ко". Сви главни јеховисти и мормони су били у исто време и масони. Још 1880. године Расел је прорекао да ће се Јевреји вратити у своју домовину. Није био видовит, знао је да постоји план који ће се једном остварити.
Подсетићу још једном на 1917. годину и Балфурову декларацију, која је предвиђала стварање Палестине. Научници су касније доказали да је писмо написао, сам себи, лорд Лајонел Валтер Ротшилд. У томе му је помогао Алфред Милнер, који је био на челу Округлог стола, једне од најважнијих тајних организација XX века. Из идеја и планова Округлог стола никли су Билдерберг група, Савет за међународне односе, Трилатерална комисија и Краљевски институт за међународне односе. Случајношћу, лорд Балфур је био члан тзв. унутрашњег круга чланова Округлог стола, а Алфред Милнер председник, а финансијер, ко би други него лорд Лајонел Валтер Ротшилд.
Када је пре пар година изашла књига америчког историчара Ричарда Брајтмана, "Званичне тајне", почеле су жучне полемике око њеног кључног навода да је британска обавештајна служба, па самим тим и америчка, од краја 1941. године, када је проваљен немачки систем кодираних радио порука "Енигма", знала за масовно уништавање Јевреја, али да ништа није предузела да то спречи. Већ приликом напада на Совјетски Савез почеле су да стижу радио вести о "чишћењу терена". Између 19. и 22. августа војници 45-ог батаљона убили су 1059 Јевреја у Славути, на јужном делу фронта. У Украјини је 320-ти батаљон убио почетком септембра прво 4200, а онда још 2000 Јевреја. У Каменец-Подолску, такође у Украјини, немачка полиција масакрирала је двадесет хиљада Јевреја. Крајем 1941. године шифроване поруке постале су врло експлицитне. Садржале су податке о депортовању Јевреја у логоре, наручиван је Циклон Б, тражили су се стручњаци ради довршења Аушвица, а онда су у току следеће три године, у безбројним извештајима, следиле статистике о убијенима и депортованима. Зашто Запад није реаговао?
Брајтман је трпео страховите критике због изнетих података. Оправдавање ћутања често је имало бљутав укус. По једнима, Британци нису реаговали како Немци не би схватили да им је шифра проваљена. Други су сматрали да је ћутање последица искустава из Првог светског рата, када се испоставило да су информације о немачким зверствима у Белгији и Француској биле пропаганда, па су се плашили да и овог пута не дођу у исту ситуацију. Осим тога, Запад се плашио реакције Арапа и њиховог преласка на страну нацизма ако се овај превише буде залагао за Јевреје. Колега историчар, Џон Киган, напао је Брајтмана у "Њујорк Тајмсу" написавши да није узео у обзир чињеницу да су савезници имали друге приоритете (!) и да су "хуманитарни проблеми" морали да остану у другом плану. У Лондону је реаговао лорд Џенер од Браунстона, који је Брајтманове тезе назвао "увредљивим". Није се нашао нико ко би храбро изрекао праву истину: да је британска обавештајна служба МИ6, на чијем челу је био лорд Виктор Ротшилд, намерно задржавала све ове информације. Разлог за то је, рекао бих, план Ротшилда и илумината да се Јевреји у Европи прореде, и да се та страшна чињеница искористи после рата као један од главних аргумената за стварање државе Израел!
Други светски рат био је суштински битан за планове о глобалној контроли. После њега, у кратком року, створен је читав низ институција глобалне централизације, као што су Уједињене нације, Европска заједница, НАТО и читав низ других организација у области финансија, бизниса и медија. Ротшилди су дуго разрађивали и остваривали план стварања приватног царства у Палестини, а једна од кључних карика било је убеђивање Јевреја да се поново населе у "својој домовини".
Чарлса Расела, илумината који је створио друштво Кула светиља, познато као Јеховини сведоци, иначе сатанисту и педофила по тврдњи његове жене, финансирали су Ротшилди. Требао им је овај култ контроле ума, као што су им требали мормони Џозефа Смита, масона тридесет и трећег степена, иначе врло сличног устројства јеховистима које су финансирали кроз своју америчку филијалу "Кун, Леб и Ко". Сви главни јеховисти и мормони су били у исто време и масони. Још 1880. године Расел је прорекао да ће се Јевреји вратити у своју домовину. Није био видовит, знао је да постоји план који ће се једном остварити.
Подсетићу још једном на 1917. годину и Балфурову декларацију, која је предвиђала стварање Палестине. Научници су касније доказали да је писмо написао, сам себи, лорд Лајонел Валтер Ротшилд. У томе му је помогао Алфред Милнер, који је био на челу Округлог стола, једне од најважнијих тајних организација XX века. Из идеја и планова Округлог стола никли су Билдерберг група, Савет за међународне односе, Трилатерална комисија и Краљевски институт за међународне односе. Случајношћу, лорд Балфур је био члан тзв. унутрашњег круга чланова Округлог стола, а Алфред Милнер председник, а финансијер, ко би други него лорд Лајонел Валтер Ротшилд.