11-06-2009, 02:38 PM
Претпоставка је, ма колико ово сурово звучало, да је свесно жртвовање Јевреја од стране "јеврејске елите" (Ротшилда и других) требало да послужи одређеној сврси.
Розенберг, званични партијски идеолог нациста, је човек који је Хитлеру донео "Протоколе сионских мудраца" што је постао основ нацистичке пропаганде – немачка аријевска раса против јеврејске ниже расе, из чега је произашао снажан уједињујући фактор "нација против заједничког непријатеља" и постао основ снажне контроле над нацијом. Али то су елементи које су историчари већ идентификовали. У последњих неколико година појавило се мноштво противречних информација које збуњују историчаре и све више ремете "утврђену дијагнозу" шта је био нацизам и хитлеризам. Аустријски писац, Рудолф Комер, написао је пре појаве нациста да
"... ако се појави нека политичка партија са антисемитским програмом којом управљају јеврејски или полујеврејски фанатици, мораћемо да се причувамо."
Ернест Хафштенгл, блиски пријатељ Френклина Рузвелта, а познавао је и Хитлера пре тога, врло озбиљно је схватио Комерову примедбу:
"Размишљао сам о примедби Рудолфа Комера о антисемитском програму којим управљају јеврејски или полујеврејски фанатици, и пао ми је на памет Розенберг који је појавом одавао Јеврејина, иако би он сам жестоко протествовао ако би неко поменуо његово порекло.* (*Розенбергово порекло данас није тајна за историчаре, оно је јеврејско, естонско и француско.) Ипак, често сам имао прилику да га видим како седи у задимљеним кафанама у Бринерштрасе или Аугустенштрасе, са мађарским Јеврејином по имену Холоши, који је био један од његових главних сарадника. Човек је себи дао име Холандер у Немачкој и био још један од многих јеврејских антисемита... Сумњао сам да је аријевско порекло многих других, Штрасера и Штрајхера који су изгледали као Јевреји, као и Леја, Франка и чак Гебелса, било такво да би имали тешкоћа да докажу свој педигре."
Пре неколико година енглески лист "Дејли телеграф" објавио је истраживања Брајана Рига, историчара са Кембриџа, који је истраживао историју своје породице из које су многи чланови, као Јевреји, завршили у Аушвицу. Разговарао је са многим бившим официрима и војницима Вермахта и потомцима погинулих официра. Из истраживања јасно произилази да је Хитлер непобитно знао да су у његовој армији ратовале на хиљаде војника и официра јеврејског порекла, које је Хитлер често усмеравао на уништавање припадника управо јеврејске вере. Лицемерно је потписивао декрете о "чистоти њихове немачке аријевске крви" иако је седамдесет и седам генерала и високих официра Вермахта било "мешане" крви или су били ожењени "чистим Јеврејкама". Међу Риговим саговорницима био је и некадашњи немачки канцелар Хелмут Шмит, иначе официр немачког ваздухопловства у Другом светском рату, без обзира што му је деда био "чист Јеврејин". И командант ратног ваздухопловства, рајхсмаршал Херман Геринг, фалсификовао је крштеницу свог заменика, фелдмаршала Ерхарда Милха. У документу од 7. августа 1935. године Геринг пише:
"Хитлер је Милха прогласио аријевцем, иако је његов стварни отац, Јеврејин Карл Брауер, Ерхардов ујак."
Полујеврејин је био и потпуковник др Ернст Блох који је био на челу нацистичке обавештајне службе у Варшави. Његов шеф, адмирал Вилхелм Канарис, наредио је 1939. године да Блох у Варшави пронађе рабина Јозефа Шмерсона, чувеног вођу секте ултраортодоксних Јевреја Лубавихтер, и пребаци га у Латвију, одакле је после премештен у САД. Ту је живео до своје смрти, 1994. године, и био прави "весник месије" за своје следбенике. Абвер је сигурно знао ко је Шмерсон, али је вероватно већ тада онима који су припремали рат и видели у будућности стварање државе Израел, овај најављивач Спасиоца био потребан као велики пропагатор државе Јевреја и повратка у "јеврејску свету земљу". Риг је такође открио да је седамнаест особа јеврејског порекла у току постојања нацистичке Немачке одликовано Витешким крстом, највишим немачким војним одликовањем. Такође је документовао да је 2400 рођака завршило у логорима смрти, а да 1000 оних који су били у униформама немачке војске није могло да им помогне.
Није ли то страшно? Од почетка века, у току Првог светског рата и у времену између два рата, одвијао се паклени, минуциозно разрађен план, покривен невиђеном манипулацијом и преваром светског јавног мњења како би се план остварио. Стварање и неговање монструма, Адолфа Хитлера, ишло је непогрешивом линијом креирања услова за нови светки рат у коме ће изгинути десетине милиона људи како би се убрзали процеси стварања светске владе, њене политичке структуре на глобалном нивоу и свести код људи, да је то неопходно како би се обезбедила "колективна сигурност" као осигурање од будућих светских ратова које "нико не жели". Тајна кампања ишла је врло широко, од подстицања Хитлерових фанатичних претензија, почев од књиге "Меин Кампф" (коју је иначе за Хитлера написао Карл Хаусхофер, који је признао да је главни извор његових идеја за књигу био Халфорд Ј. Макиндер, директор елитне Економске школе у Лондону), па до отворене подршке у енглеским аристократским круговима, од чланова Округлог стола, Краљевског института, Комитета 300, Лајонела Кертиса, Леополда Ејмерија, лорда Лотијана, Џефрија Досона, виконта Хејлшама, војводе од Кента, брата краља Едварда ВИИИ и краља Џорџа ВИ. Едвард није абдицирао с енглеског престола, после једанаест месеци краљевања, због удовице, већ због отворених симпатија према нацистима, и вероватно је да би био против рата са Немачком, који се већ припремао иза кулиса.
Илуминати и Ротшилди су константним повлачењем и глумљењем слабости и неодлучности охрабривали Хитлера да иде из једне авантуре у другу. Зато је на челу британске владе био трагични наивац, Невил Чемберлен, који је веровао да зна шта ради, иако су други вукли потезе којих он није био свестан и који ће довести Хитлера да направи грешку после које неће моћи назад – инвазију на Чехословачку 1939. године. Колико је Чемберлен био ван догађаја сведочи његова изјава на Радио ББЦ, да је сукоб између Немачке и Чехословачке био:
"....свађа у далекој земљи између људи о којима,ни не знамо ништа."
Гертруда Елијас пише:
"Оно што је откривено је запрепашћујуће, чак и у данашње време, а то је податак да су постојали аранжмани који су претходили продаји Чехословачке од стране Чемберлена 1939. године, који су Немачку претворили у војну суперсилу. Чињеница је да су заводи "Шкода", највећа фабрика муниције у централној Европи, коју је контролисала француска фирма "Шнајдер Крузо", и највећа челичана као што је "Витовиц", били власништво Ротшилда, и све је то предато Немачкој... Смртна пресуда (Чехословачкој) била је потписана у канцеларијама "Унилевера" у Аусигу, седишту пронацистичке клике."
Розенберг, званични партијски идеолог нациста, је човек који је Хитлеру донео "Протоколе сионских мудраца" што је постао основ нацистичке пропаганде – немачка аријевска раса против јеврејске ниже расе, из чега је произашао снажан уједињујући фактор "нација против заједничког непријатеља" и постао основ снажне контроле над нацијом. Али то су елементи које су историчари већ идентификовали. У последњих неколико година појавило се мноштво противречних информација које збуњују историчаре и све више ремете "утврђену дијагнозу" шта је био нацизам и хитлеризам. Аустријски писац, Рудолф Комер, написао је пре појаве нациста да
"... ако се појави нека политичка партија са антисемитским програмом којом управљају јеврејски или полујеврејски фанатици, мораћемо да се причувамо."
Ернест Хафштенгл, блиски пријатељ Френклина Рузвелта, а познавао је и Хитлера пре тога, врло озбиљно је схватио Комерову примедбу:
"Размишљао сам о примедби Рудолфа Комера о антисемитском програму којим управљају јеврејски или полујеврејски фанатици, и пао ми је на памет Розенберг који је појавом одавао Јеврејина, иако би он сам жестоко протествовао ако би неко поменуо његово порекло.* (*Розенбергово порекло данас није тајна за историчаре, оно је јеврејско, естонско и француско.) Ипак, често сам имао прилику да га видим како седи у задимљеним кафанама у Бринерштрасе или Аугустенштрасе, са мађарским Јеврејином по имену Холоши, који је био један од његових главних сарадника. Човек је себи дао име Холандер у Немачкој и био још један од многих јеврејских антисемита... Сумњао сам да је аријевско порекло многих других, Штрасера и Штрајхера који су изгледали као Јевреји, као и Леја, Франка и чак Гебелса, било такво да би имали тешкоћа да докажу свој педигре."
Пре неколико година енглески лист "Дејли телеграф" објавио је истраживања Брајана Рига, историчара са Кембриџа, који је истраживао историју своје породице из које су многи чланови, као Јевреји, завршили у Аушвицу. Разговарао је са многим бившим официрима и војницима Вермахта и потомцима погинулих официра. Из истраживања јасно произилази да је Хитлер непобитно знао да су у његовој армији ратовале на хиљаде војника и официра јеврејског порекла, које је Хитлер често усмеравао на уништавање припадника управо јеврејске вере. Лицемерно је потписивао декрете о "чистоти њихове немачке аријевске крви" иако је седамдесет и седам генерала и високих официра Вермахта било "мешане" крви или су били ожењени "чистим Јеврејкама". Међу Риговим саговорницима био је и некадашњи немачки канцелар Хелмут Шмит, иначе официр немачког ваздухопловства у Другом светском рату, без обзира што му је деда био "чист Јеврејин". И командант ратног ваздухопловства, рајхсмаршал Херман Геринг, фалсификовао је крштеницу свог заменика, фелдмаршала Ерхарда Милха. У документу од 7. августа 1935. године Геринг пише:
"Хитлер је Милха прогласио аријевцем, иако је његов стварни отац, Јеврејин Карл Брауер, Ерхардов ујак."
Полујеврејин је био и потпуковник др Ернст Блох који је био на челу нацистичке обавештајне службе у Варшави. Његов шеф, адмирал Вилхелм Канарис, наредио је 1939. године да Блох у Варшави пронађе рабина Јозефа Шмерсона, чувеног вођу секте ултраортодоксних Јевреја Лубавихтер, и пребаци га у Латвију, одакле је после премештен у САД. Ту је живео до своје смрти, 1994. године, и био прави "весник месије" за своје следбенике. Абвер је сигурно знао ко је Шмерсон, али је вероватно већ тада онима који су припремали рат и видели у будућности стварање државе Израел, овај најављивач Спасиоца био потребан као велики пропагатор државе Јевреја и повратка у "јеврејску свету земљу". Риг је такође открио да је седамнаест особа јеврејског порекла у току постојања нацистичке Немачке одликовано Витешким крстом, највишим немачким војним одликовањем. Такође је документовао да је 2400 рођака завршило у логорима смрти, а да 1000 оних који су били у униформама немачке војске није могло да им помогне.
Није ли то страшно? Од почетка века, у току Првог светског рата и у времену између два рата, одвијао се паклени, минуциозно разрађен план, покривен невиђеном манипулацијом и преваром светског јавног мњења како би се план остварио. Стварање и неговање монструма, Адолфа Хитлера, ишло је непогрешивом линијом креирања услова за нови светки рат у коме ће изгинути десетине милиона људи како би се убрзали процеси стварања светске владе, њене политичке структуре на глобалном нивоу и свести код људи, да је то неопходно како би се обезбедила "колективна сигурност" као осигурање од будућих светских ратова које "нико не жели". Тајна кампања ишла је врло широко, од подстицања Хитлерових фанатичних претензија, почев од књиге "Меин Кампф" (коју је иначе за Хитлера написао Карл Хаусхофер, који је признао да је главни извор његових идеја за књигу био Халфорд Ј. Макиндер, директор елитне Економске школе у Лондону), па до отворене подршке у енглеским аристократским круговима, од чланова Округлог стола, Краљевског института, Комитета 300, Лајонела Кертиса, Леополда Ејмерија, лорда Лотијана, Џефрија Досона, виконта Хејлшама, војводе од Кента, брата краља Едварда ВИИИ и краља Џорџа ВИ. Едвард није абдицирао с енглеског престола, после једанаест месеци краљевања, због удовице, већ због отворених симпатија према нацистима, и вероватно је да би био против рата са Немачком, који се већ припремао иза кулиса.
Илуминати и Ротшилди су константним повлачењем и глумљењем слабости и неодлучности охрабривали Хитлера да иде из једне авантуре у другу. Зато је на челу британске владе био трагични наивац, Невил Чемберлен, који је веровао да зна шта ради, иако су други вукли потезе којих он није био свестан и који ће довести Хитлера да направи грешку после које неће моћи назад – инвазију на Чехословачку 1939. године. Колико је Чемберлен био ван догађаја сведочи његова изјава на Радио ББЦ, да је сукоб између Немачке и Чехословачке био:
"....свађа у далекој земљи између људи о којима,ни не знамо ништа."
Гертруда Елијас пише:
"Оно што је откривено је запрепашћујуће, чак и у данашње време, а то је податак да су постојали аранжмани који су претходили продаји Чехословачке од стране Чемберлена 1939. године, који су Немачку претворили у војну суперсилу. Чињеница је да су заводи "Шкода", највећа фабрика муниције у централној Европи, коју је контролисала француска фирма "Шнајдер Крузо", и највећа челичана као што је "Витовиц", били власништво Ротшилда, и све је то предато Немачкој... Смртна пресуда (Чехословачкој) била је потписана у канцеларијама "Унилевера" у Аусигу, седишту пронацистичке клике."