11-06-2009, 02:35 PM
Вратимо се Хитлеру. Према психоаналитичару Валтеру Лангеру и његовој књизи "Хитлеров ум", Ротшилди су помагали Хитлера из једног врло простог разлога – ХИТЛЕР ЈЕ БИО РОТШИЛД! Из овог угла гледано, све се савршено уклапа, од подршке немачких илумината (зар заиста мислите да "клошар", како Хитлера описује званична историја и то "научно", може да постане немачки месија), која је довела Хитлера до места апсолутног диктатора, господара живота и смрти, до подршке енглеске краљевске куће Виндзор (не заборавите, они су заправо Немци, из племићке куће Заксе-Кобург-Гота) и њеног члана и ратног хероја лорда Маунтбатена, који је делимично Ротшилд (и сатаниста, што је мање важно, али карактеристично). Зато није чудно што је и немачко племство, старе јункерске породице које своје порекло знају вековима уназад, ватрено подржавало Хитлера. Једноставно, знали су ко је. Лангер пише:
"Адолфов отац, Алојз Хитлер, био је незаконито дете Марије Ане Шикелгрубер. Званично се сматра да је отац Алојза Хитлера (Шикелгрубера) био Јохан Георг Хајдлер. Има оних који су озбиљно сумњали да је Хајдлер био отац Алојза... Један аустријски документ показује да је Марија Ана Шикелгрубер живела у Бечу у време када је остала трудна. У то време је радила као слушкиња у кући барона Ротшилда. Чим је породица открила њену трудноћу послала је назад кући, где се Алојз родио."
Лангерове информације потичу из материјала Гестапоа, јер је 1940. године високи официр Гестапоа, Хансјурген Келер, направио службену забелешку о истрази коју је наредио аустријски канцелар Долфус у вези порекла Хитлерове породице. Оригиналне Долфусове налазе Келер је добио, неколико година пре, лично од Хајдриха, шефа нацистичке тајне службе. Досије је, пише Келер, изазвао такву пустош као што ни један досије на свету није изазвао. Келер даље пише:
"..Друга гомила у плавој фасцикли садржала је документа која је сакупио Долфус... Његов задатак није био тежак, као човек на челу Аустрије лако је могао да открије све личне податке породице Адолфа Хитлера, који је рођен на аустријском тлу... Оригиналне крштенице, полицијске картице за регистрацију, протоколи, итд, све је то било у досијеу, и на основу тога је аустријски канцелар склопио све појединачне делове ове слагалице, стварајући мање више логичну целину…
Млада служавка... (Хитлерова бака)... дошла је у Беч и постала служавка која је радила у кућама богатих породица. Али није имала среће. Пошто је била заведена, и требала да роди дете, вратила се кући у своје село... Код кога је млада девојка била у служби у Бечу? Открити то није био тежак проблем. Јако рано у Бечу је био уведен систем обавезне полицијске регистрације. И послуга и послодавац би били кажњени ако занемаре ову обавезу. Канцелар Долфус успео је да открије ову регистрациону карту. Млада, безазлена служавка радила је у резиденцији Ротшилда... и Хитлеровог деду треба тражити у овој величанственој кући. Долфусов досије закључен је овим документом."
Да ли су ова копања по прошлости бринула Хитлера, да ли их је наслућивао, да ли је по "аншлусу" Аустрије заташкао непријатну истину? Ленгер о томе каже:
"Мени се чини да је Хитлер знао за своје порекло пре канцеларових истраживања. Као и његов отац пре њега, када су околности постале тешке, Хитлерови су прешли у Беч. Хитлеров отац је напустио своје родно село у младости, да би потражио срећу у Бечу. Када је Адолф постао сироче, после мајчине смрти у децембру 1907., отишао је у Беч одмах после сахране. Ту као да је нестао у току првих десет месеци боравка. Овај период је за истраживаче потпуна мистерија. Има смисла, када је установљено да је Хитлер био Ротшилд, да је позван да се упозна са својим рођацима и да породица процени његове потенцијале за своје будуће подухвате."
Ротшилди, и други илуминати, били су познати по томе што су имали много ванбрачних потомака, у оквиру свог тајног програма одгајања деце, која су давана лажним родитељима који су их подизали као своју. Зато изгледа чудно како су "обична деца" скромног порекла успевала да се уздигну до самих врхова власти, богатства и моћи. Неки од њих су, не знајући, имали програмиран успон. Хитлер је такође имао децу, рођену и одгајану по овом принципу, иако се званична историја упињала да докаже како се није женио, па самим тим није ни имао децу. Његови потомци су данас сигурно међу нама, носе друга имена, живе у разним земљама, али се ка врховима моћи уздижу са сазнањем о свом тајном пореклу. Ово вам се чини невероватним? Хитлер је имао проблема са оптужбом да је био у вези са својом рођаком Гели Раубал и да је са њом имао ванбрачну ћерку. Гели то није могла да потврди (или оповргне), јер је мистериозно убијена 1931. године, одмах по рођењу ћерке. Остаје да разрешимо који Ротшилд је могао да буде Хитлеров деда. Увидом у документацију испада да је у време рођења Алојза Хитлера, 1837. године, једини Ротшилд који је живео у Бечу био Соломон Мејер. Његова жена није живела с њим, јер је брак био у таквом стању да је радије живела у Франкфурту. Њихов син Анселм Соломон такође је цео живот провео у Паризу и Франкфурту, далеко од оца. Да је Соломон био једини кандидат за Хитлеровог деду потврђује књига Хермана фон Голдшмита, чији отац је био Соломонова десна рука, објављена 1917. године, у којој о Соломону пише:
"... да је четрдесетих година прошлог века развио неопрезни ентузијазам према младим девојкама... и ...имао је бројне авантуре са врло младим девојкама, које је полиција заташкавала."
Доказ да је Хитлер био пореклом Ротшилд види се и из начина како су се у Немачкој после Првог светског рата стварале политичке и економске околности које је Хитлер директно експлоатисао у свом успону на власт. Један од Хитлерових финансијера, Фриц Тисен, изјавио је 1945. године у истрази:
"Прихватањем Јанговог плана*(* Немачка се после Првог светског рата катастрофално задуживала, у оквиру Дејвисовог плана, краткорочним кредитима, тако да је 1929. године дуг Немачке међународним банкама износио шеснаест милијарди долара(!) што је била енормна сума у то време. Предложено је ново решење од стране Овена Д. Јанга, који је био експонент "Морганове банке" и "Џенерал Електрика". План је био генијалан. Отплата дугова се више није могла вршити робама и сировинама већ искључиво новцем. Немачка економија је била уништена преко ноћи.) и његових финансијских принципа све се више повећавала незапосленост, док се милион људи није нашло без посла. Људи су били очајни. Хитлер је рекао да ће он решити проблем незапослености. Влада је у то време била слаба, а ситуација је бивала све гора. То је био разлог огромног успеха Хитлера на изборима. Када су избори одржани, добио је 40 % гласова."
Аустријска списатељица и истраживач Гертруда Елијас идентификовала је Хјалмара Шахта као главног посредника између нациста и банкарске елите у Лондону. Шахт је био Хитлеров саветник за финансије и председник "Рајхсбанке". На документу Шахтовог наименовања, 17. марта 1933. године, налазе се два потписа – Адолфа Хитлера и Макса Варбурга, потрчка Ротшилдових. Шахт је, иначе, врло цењена личност чак и данас у банкарским круговима у Европи, јер је 28. фебруара 1930. године основао "Банку за међународно поравнање" у Базелу.* (* У БИС-у (Банк оф Интернатионал Сеттлементс) се налази злато бивше СФРЈ вредно шест стотина милиона долара и ова банка ће пресудити како ће то злато бити подељено међу бивше републике СФРЈ, сада самосталне државе.) Оснивачки капитал су обезбедиле Белгија, Немачка, Француска, Италија, Велика Британија, Јапан, као и "Морган компанија" из Њујорка, "Прва национална банка Њујорка" и "Прва национална банка Чикага". Где год видите у наслову "Прва банка" нечега, знајте да ту банку тотално контролише Комитет 300. Тренутно у БИС-у чувају 192 тоне злата из око стотину земаља. Укупан капитал од 120 милијарди долара користи се делом за кредитирање чланица, заштиту домаћих валута или за поравнање платних биланса.
Вратимо се Шахту. У Енглеској, кључна фигура био је Монтагју Норман (Комитет 300), гувернер "Банк оф Енгланд" (коју контролишу Ротшилди) и блиски пријатељ Шахта. Када је Хитлер изабран, понуђен је кредит нацистима. Шахт и Норман су се срели још једном, 11. јуна 1934. године у Немачкој, и договорили нове кредите за Хитлера. После инвазије Чехословачке, 1939. године, Норман је урадио још једну невероватну ствар – пребацио је Хитлеру чешко злато депоновано у Лондону, уз сагласност Невила Чемберлена. Невероватно, али из сада познате перспективе, Ротшилди су помагали свог рођака преко "Народне банке Енглеске" и својих службеника, породице Норман, који су били гувернери "Народне банке Енглеске" као да је то њихова приватна банка. Један деда, Џорџ Ворд Норман, био је гувернер од 1821. до 1872. године, а други деда, лорд Колет, био је гувернер од 1887. до 1889. године. Монтагју Норман био је у Америци у Ротшилдовој фирми "Браун брадерс", а за то време дружио се са породицом W. А. Делана (Комитет 300), рођака Френклина Делано Рузвелта, каснијег председника САД.
Гертруда Елијас каже да је "Народна банка Енглеске" сарађивала са једним од водећих циониста, лордом Берстедом из "Ројал Дач Шела", у пребацивању новца богатих немачких циониста у Палестину. Овај новац, како пише, помогао је да се створи економија у тек ствараној држави.
"Они су били привилегована класа емиграната док је Јеврејима без имовине одбијан азил и нестали су у Холокаусту."
"Адолфов отац, Алојз Хитлер, био је незаконито дете Марије Ане Шикелгрубер. Званично се сматра да је отац Алојза Хитлера (Шикелгрубера) био Јохан Георг Хајдлер. Има оних који су озбиљно сумњали да је Хајдлер био отац Алојза... Један аустријски документ показује да је Марија Ана Шикелгрубер живела у Бечу у време када је остала трудна. У то време је радила као слушкиња у кући барона Ротшилда. Чим је породица открила њену трудноћу послала је назад кући, где се Алојз родио."
Лангерове информације потичу из материјала Гестапоа, јер је 1940. године високи официр Гестапоа, Хансјурген Келер, направио службену забелешку о истрази коју је наредио аустријски канцелар Долфус у вези порекла Хитлерове породице. Оригиналне Долфусове налазе Келер је добио, неколико година пре, лично од Хајдриха, шефа нацистичке тајне службе. Досије је, пише Келер, изазвао такву пустош као што ни један досије на свету није изазвао. Келер даље пише:
"..Друга гомила у плавој фасцикли садржала је документа која је сакупио Долфус... Његов задатак није био тежак, као човек на челу Аустрије лако је могао да открије све личне податке породице Адолфа Хитлера, који је рођен на аустријском тлу... Оригиналне крштенице, полицијске картице за регистрацију, протоколи, итд, све је то било у досијеу, и на основу тога је аустријски канцелар склопио све појединачне делове ове слагалице, стварајући мање више логичну целину…
Млада служавка... (Хитлерова бака)... дошла је у Беч и постала служавка која је радила у кућама богатих породица. Али није имала среће. Пошто је била заведена, и требала да роди дете, вратила се кући у своје село... Код кога је млада девојка била у служби у Бечу? Открити то није био тежак проблем. Јако рано у Бечу је био уведен систем обавезне полицијске регистрације. И послуга и послодавац би били кажњени ако занемаре ову обавезу. Канцелар Долфус успео је да открије ову регистрациону карту. Млада, безазлена служавка радила је у резиденцији Ротшилда... и Хитлеровог деду треба тражити у овој величанственој кући. Долфусов досије закључен је овим документом."
Да ли су ова копања по прошлости бринула Хитлера, да ли их је наслућивао, да ли је по "аншлусу" Аустрије заташкао непријатну истину? Ленгер о томе каже:
"Мени се чини да је Хитлер знао за своје порекло пре канцеларових истраживања. Као и његов отац пре њега, када су околности постале тешке, Хитлерови су прешли у Беч. Хитлеров отац је напустио своје родно село у младости, да би потражио срећу у Бечу. Када је Адолф постао сироче, после мајчине смрти у децембру 1907., отишао је у Беч одмах после сахране. Ту као да је нестао у току првих десет месеци боравка. Овај период је за истраживаче потпуна мистерија. Има смисла, када је установљено да је Хитлер био Ротшилд, да је позван да се упозна са својим рођацима и да породица процени његове потенцијале за своје будуће подухвате."
Ротшилди, и други илуминати, били су познати по томе што су имали много ванбрачних потомака, у оквиру свог тајног програма одгајања деце, која су давана лажним родитељима који су их подизали као своју. Зато изгледа чудно како су "обична деца" скромног порекла успевала да се уздигну до самих врхова власти, богатства и моћи. Неки од њих су, не знајући, имали програмиран успон. Хитлер је такође имао децу, рођену и одгајану по овом принципу, иако се званична историја упињала да докаже како се није женио, па самим тим није ни имао децу. Његови потомци су данас сигурно међу нама, носе друга имена, живе у разним земљама, али се ка врховима моћи уздижу са сазнањем о свом тајном пореклу. Ово вам се чини невероватним? Хитлер је имао проблема са оптужбом да је био у вези са својом рођаком Гели Раубал и да је са њом имао ванбрачну ћерку. Гели то није могла да потврди (или оповргне), јер је мистериозно убијена 1931. године, одмах по рођењу ћерке. Остаје да разрешимо који Ротшилд је могао да буде Хитлеров деда. Увидом у документацију испада да је у време рођења Алојза Хитлера, 1837. године, једини Ротшилд који је живео у Бечу био Соломон Мејер. Његова жена није живела с њим, јер је брак био у таквом стању да је радије живела у Франкфурту. Њихов син Анселм Соломон такође је цео живот провео у Паризу и Франкфурту, далеко од оца. Да је Соломон био једини кандидат за Хитлеровог деду потврђује књига Хермана фон Голдшмита, чији отац је био Соломонова десна рука, објављена 1917. године, у којој о Соломону пише:
"... да је четрдесетих година прошлог века развио неопрезни ентузијазам према младим девојкама... и ...имао је бројне авантуре са врло младим девојкама, које је полиција заташкавала."
Доказ да је Хитлер био пореклом Ротшилд види се и из начина како су се у Немачкој после Првог светског рата стварале политичке и економске околности које је Хитлер директно експлоатисао у свом успону на власт. Један од Хитлерових финансијера, Фриц Тисен, изјавио је 1945. године у истрази:
"Прихватањем Јанговог плана*(* Немачка се после Првог светског рата катастрофално задуживала, у оквиру Дејвисовог плана, краткорочним кредитима, тако да је 1929. године дуг Немачке међународним банкама износио шеснаест милијарди долара(!) што је била енормна сума у то време. Предложено је ново решење од стране Овена Д. Јанга, који је био експонент "Морганове банке" и "Џенерал Електрика". План је био генијалан. Отплата дугова се више није могла вршити робама и сировинама већ искључиво новцем. Немачка економија је била уништена преко ноћи.) и његових финансијских принципа све се више повећавала незапосленост, док се милион људи није нашло без посла. Људи су били очајни. Хитлер је рекао да ће он решити проблем незапослености. Влада је у то време била слаба, а ситуација је бивала све гора. То је био разлог огромног успеха Хитлера на изборима. Када су избори одржани, добио је 40 % гласова."
Аустријска списатељица и истраживач Гертруда Елијас идентификовала је Хјалмара Шахта као главног посредника између нациста и банкарске елите у Лондону. Шахт је био Хитлеров саветник за финансије и председник "Рајхсбанке". На документу Шахтовог наименовања, 17. марта 1933. године, налазе се два потписа – Адолфа Хитлера и Макса Варбурга, потрчка Ротшилдових. Шахт је, иначе, врло цењена личност чак и данас у банкарским круговима у Европи, јер је 28. фебруара 1930. године основао "Банку за међународно поравнање" у Базелу.* (* У БИС-у (Банк оф Интернатионал Сеттлементс) се налази злато бивше СФРЈ вредно шест стотина милиона долара и ова банка ће пресудити како ће то злато бити подељено међу бивше републике СФРЈ, сада самосталне државе.) Оснивачки капитал су обезбедиле Белгија, Немачка, Француска, Италија, Велика Британија, Јапан, као и "Морган компанија" из Њујорка, "Прва национална банка Њујорка" и "Прва национална банка Чикага". Где год видите у наслову "Прва банка" нечега, знајте да ту банку тотално контролише Комитет 300. Тренутно у БИС-у чувају 192 тоне злата из око стотину земаља. Укупан капитал од 120 милијарди долара користи се делом за кредитирање чланица, заштиту домаћих валута или за поравнање платних биланса.
Вратимо се Шахту. У Енглеској, кључна фигура био је Монтагју Норман (Комитет 300), гувернер "Банк оф Енгланд" (коју контролишу Ротшилди) и блиски пријатељ Шахта. Када је Хитлер изабран, понуђен је кредит нацистима. Шахт и Норман су се срели још једном, 11. јуна 1934. године у Немачкој, и договорили нове кредите за Хитлера. После инвазије Чехословачке, 1939. године, Норман је урадио још једну невероватну ствар – пребацио је Хитлеру чешко злато депоновано у Лондону, уз сагласност Невила Чемберлена. Невероватно, али из сада познате перспективе, Ротшилди су помагали свог рођака преко "Народне банке Енглеске" и својих службеника, породице Норман, који су били гувернери "Народне банке Енглеске" као да је то њихова приватна банка. Један деда, Џорџ Ворд Норман, био је гувернер од 1821. до 1872. године, а други деда, лорд Колет, био је гувернер од 1887. до 1889. године. Монтагју Норман био је у Америци у Ротшилдовој фирми "Браун брадерс", а за то време дружио се са породицом W. А. Делана (Комитет 300), рођака Френклина Делано Рузвелта, каснијег председника САД.
Гертруда Елијас каже да је "Народна банка Енглеске" сарађивала са једним од водећих циониста, лордом Берстедом из "Ројал Дач Шела", у пребацивању новца богатих немачких циониста у Палестину. Овај новац, како пише, помогао је да се створи економија у тек ствараној држави.
"Они су били привилегована класа емиграната док је Јеврејима без имовине одбијан азил и нестали су у Холокаусту."