11-06-2009, 02:33 PM
На мишљење и веровања Адолфа Хитлера утицала су и два Енглеза, Алистер Кроули и Хјустон Стјуарт Чемберлен. Кроули се родио 1875. године у Ворвикшајеру, а после напуштања универзитета у Кембриџу ушао је у ред Златне зоре, 1898. године. После распада реда путовао је у Мексико, Индију и на Цејлон где је упражњавао јогу и упознао будизам. То је окупирало његово окултно интересовање до 1904. године, до доживљаја у Каиру, када је после једног езотеријског ритуала пао у транс и својој жени Роуз почео да каналише текст који му је "слао" египатски бог рата, Хорус. Добио је налог да буде у својој хотелској соби у одређено време и три дана узастопце комуникатор му је слао текст који је Кроули, техником аутоматског писања, бележио. Тако је настала "Књига закона". Старо доба Озириса било је завршено и заменило га је доба Хоруса. Старо доба ће се завршити у крви (и заиста, Први светски рат је то потврдио), а стари вредносни систем религиозности, демократије, осећања и хуманости ће бити одбачен од расе надљуди. Издиктирани текст је пун мржње према слабима, беднима и пониженима, подсећа на бес древних богова који се обрушавају на уплашену паству. Комуникатор је Кроулија поистоветио са Звери 666 из Откровења, која ће уништити хришћанство, и од 1909. године Кроли, под утицајем овог учења, тачније ове негативне свесности (која води и илуминате) у обожавању Свевидећег ока, постаје водећи маг у Европи. Долази на чело ОТО-а и његова учења стичу све више присталица у одређеним круговима.
Сличан утицај имао је и Чемберлен (Комитет 300). Рођен је у Енглеској 1855., а у Немачку се досељава 1882. године. Оженио се Евом, ћерком Рихарда Вагнера, а велику славу стекао је књигом "Темељи деветнаестог века". Своје књиге је такође писао у трансу, поседнут од истих демона као и Кроли, који су га довели до више нервних сломова на такав начин да је у својој аутобиографији написао да се не сећа да је написао текстове које је потписао као своје. Оно што је Хитлера привукло у Чемберленовим књигама била је теза да све цивилизације потичу од аријевске расе чији су најчистији представници Немци, а да су Јевреји непријатељи који ће загадити аријевску крв.
Немачки кајзер Вилхелм ИИ, и Хитлер, сматрали су Чемберлена пророком. Он је постао саветник немачког цара и доста утицао да овај крене у Први светски рат, како би се испунило "пророчанство" о светској власти. Чемберлен је добио гвоздени крст за своје "заслуге", а умро је 1927. године потпуно сломљена духа и тела. Оно што је мање познато је да је и Хитлер херој из Првог светског рата и носилац једног од највиших немачких одликовања, које је добило само четворо људи у току Првог светског рата, а Чемберлена је упознао посредством Алфреда Розенберга, избеглице из Русије, Јеврејина пореклом, и сатанисте. Розенберг је Хитлеру дао примерак "Протокола сионских мудраца" (о чему ће више речи бити у посебном поглављу), који ће у глави Адолфа Хитлера изазвати екстатично одушевљење и потврдити његове најсуманутије идеје.
У предвечерје Првог светског рата, Хитлера је у Бечу упознао доктор Јохан Валтер Штајн и био запрепашћен познавањем и анализама "неуког" Хитлера, написаних у вези најтежег и најбољег немачког средњевековног спева "Парсифал" Волфрама фон Ешенбаха, око кога су највећи немачки лингвисти, стручњаци за поезију и старонемачки језик, деценијама ломили стручна копља. По Штајну, који је морао да побегне у Енглеску када је Хитлер дошао на власт 1933. године, дубина Хитлеровог увида у значење епа била је фасцинантна и до данас се сматра непревазиђеном, што наравно није популарно рећи. Штајн је ускоро схватио да је ово познавање постигнуто употребом дрога (мескалина), што је довело до проширења Хитлерове свести и увида у више нивое свесности, па је Хитлер себе препознао у лику злог Клингсора и сматрао да је његова реинкарнација. О луциферској поседнутости Хитлера писао је Херман Раушнинг у књизи "Хитлер говори":
"..Без икакве сумње, Хитлер је био поседнут од сила изван њега - скоро демонских сила за које је појединац по имену Хитлер био привремени носилац. Мешавина баналног и натприродног створила је неподношљив дуалитет чега сте били свесни у његовом присуству... Било је то као да гледате у бизарно лице чији израз као да одражава неуравнотежено стање ума, праћено узнемирујућим утиском скривене моћи."
Хитлерова опседнутост "натчовеком" и његов страх пред овим бићем, његове ноћне море и напади параноичног страха говоре да је овај ентитет вероватно био видљив за Хитлера. Енглески езотерик Тревор Равенскрофт, уз помоћ Јохана Валтера Штајна, закључио је у књизи "Копље судбине" да је Хитлер у магијским ритуалима призвао моћног демона Левијатана (библијског Сатану, познатог и као Уроборос, змију која гризе сопствени реп) и касније није могао да га се ослободи.
После Првог светског рата Хитлер се доселио у Минхен. Радио је на организовању шпијунске мреже унутар радничког покрета и обрачуна са Вајмарском републиком. Ту је наишао на малу, патетичну политичку партију по имену Немачка радничка партија. Она је била "истурено оделење" езотеријског тајног друштва Немачки ред (Германен Орден), које је било екстремно националистичко и антијеврејско. Из овог реда настала су слична друштва, укључујући злогласно Друштво Туле. То је наводно била древна изгубљена цивилизација на северу у којој су живели људи плаве косе и плавих очију. Оснивач Друштва Туле био је Рудолф Глауер, астролог, који је променио име и постао барон фон Зеботендорф. Његов програм је био револуција против Јевреја и марксиста, а за немачку расу господара. Из овог друштва никла је Немачка радничка партија, која ће једног дана постати Национал-социјалистичка партија.
Други значајан окултиста у Хитлеровом животу био је Дитрих Екарт, алкохоличар, наркоман, главни уредник партијског листа "Фолкишен Беобахтер", члан Друштва Туле, човек који је у Хитлеру препознао немачког "месију". Он је одговоран за Хитлерово увођење у магијске ритуале и тајна друштва, а свом пријатељу у писму из 1923. године, каже:
"Следите Хитлера! Он ће играти, али ја сам тај који бира музику. Дали смо му средства комуникације са Њима. Не жалите замном: ја сам утицао на историју више од било ког Немца."
Хитлер је био члан још једног езотеријског друштва, Луминозне ложе или Врил друштва. Немачки научник, стручњак за ракете Вили Леј, који је побегао из Немачке, открио је постојање Врил друштва и веровање нациста да ће ступити у контакт са расом надљуди који живе у унутрашњости земље и овладати Врил енергијом. Неколико експедиција упућено је на разне тачке земљине кугле – Бразил, Северни пол, Јужни пол, како би пронашле улаз у подземље планете. Остварени су контакти и са неким сектама на Тибету, јер се веровало да ламе, и сам Далај лама, знају улаз у Шамбалу, митски подземни град у коме живи Краљ страха, или Господар света. Ламе из секте Зелени змај боравили су све време Другог светског рата у Немачкој, где су се бавили магијским ритуалима, и сви извршили ритуално самоубиство када су Руси ушли у Берлин.
Било је евидентно да су немачки конструктори авиона и летелица ишли испред свог времена. Пред крај рата, неколико месеци пре капитулације, почели су пробни летови оних летелица које данас зовемо "летећим тањирима". Интересантно је да је један модел носио ознаку Врил-7. Да ли то значи да су нацисти открили тајну Врил енергије? Ово је врло значајна тема, ма колико звучала невероватно, поготово што су све конструкторе и прототипове летелица на крају рата преузели Американци, и у највећој тајности наставили рад на њима до данашњег дана.
Чланство Туле чинили су најпознатији окултисти Немачке тог доба и нацисти из самог врха нацистичке Немачке, међу њима Хајнрих Химлер, Херман Геринг, Рудолф Хес, Алфред Розенберг, Јулијус Штрајхер, Карл Хаусхофер, али и људи које ту нисте могли да очекујете - Рудолф Штајнер, који се касније одвојио, основао Антропозофско друштво и дистанцирао од нацизма.
Још једна од Хитлерових окултних опсесија везана је за Копље судбине, којим је по легенди римски центурион Лонгин пробо бок Исуса разапетог на крст. Ово копље има магијску моћ, по веровању окултиста, и ко је у његовом поседу влада светом у добру или злу. Када је Немачка анектирала Аустрију 1938. године, прву ствар коју је Хитлер узео из Хофбурга било је Копље. После рата Ајзенхауер га је вратио Аустријанцима, а може се данас видети међу краљевским накитом Хабзбурга у Хофбургу, јер су Хабзбурзи сам врх илуминатске пирамиде приказане на полеђини америчке новчанице од једног долара (о томе у каснијем поглављу), мада неки кажу да је оригинал Копља код Рокфелера, а у Беч је враћена копија. Да не улазимо у полемику око Копља, јер то није битна тема ове књиге, само ћу рећи да је моје мишљење да је Копље у Хофбургу право, јер потврђује "светску власт" Курта Валдхајма, једно време генералног секретара УН-а, иначе нацисте, илумината и ратног злочинца са Козаре, а Копље ће потврдити и будућу светску власт Карла фон Хабзбурга, о чему ћу такође писати у једном од следећих поглавља.
Сличан утицај имао је и Чемберлен (Комитет 300). Рођен је у Енглеској 1855., а у Немачку се досељава 1882. године. Оженио се Евом, ћерком Рихарда Вагнера, а велику славу стекао је књигом "Темељи деветнаестог века". Своје књиге је такође писао у трансу, поседнут од истих демона као и Кроли, који су га довели до више нервних сломова на такав начин да је у својој аутобиографији написао да се не сећа да је написао текстове које је потписао као своје. Оно што је Хитлера привукло у Чемберленовим књигама била је теза да све цивилизације потичу од аријевске расе чији су најчистији представници Немци, а да су Јевреји непријатељи који ће загадити аријевску крв.
Немачки кајзер Вилхелм ИИ, и Хитлер, сматрали су Чемберлена пророком. Он је постао саветник немачког цара и доста утицао да овај крене у Први светски рат, како би се испунило "пророчанство" о светској власти. Чемберлен је добио гвоздени крст за своје "заслуге", а умро је 1927. године потпуно сломљена духа и тела. Оно што је мање познато је да је и Хитлер херој из Првог светског рата и носилац једног од највиших немачких одликовања, које је добило само четворо људи у току Првог светског рата, а Чемберлена је упознао посредством Алфреда Розенберга, избеглице из Русије, Јеврејина пореклом, и сатанисте. Розенберг је Хитлеру дао примерак "Протокола сионских мудраца" (о чему ће више речи бити у посебном поглављу), који ће у глави Адолфа Хитлера изазвати екстатично одушевљење и потврдити његове најсуманутије идеје.
У предвечерје Првог светског рата, Хитлера је у Бечу упознао доктор Јохан Валтер Штајн и био запрепашћен познавањем и анализама "неуког" Хитлера, написаних у вези најтежег и најбољег немачког средњевековног спева "Парсифал" Волфрама фон Ешенбаха, око кога су највећи немачки лингвисти, стручњаци за поезију и старонемачки језик, деценијама ломили стручна копља. По Штајну, који је морао да побегне у Енглеску када је Хитлер дошао на власт 1933. године, дубина Хитлеровог увида у значење епа била је фасцинантна и до данас се сматра непревазиђеном, што наравно није популарно рећи. Штајн је ускоро схватио да је ово познавање постигнуто употребом дрога (мескалина), што је довело до проширења Хитлерове свести и увида у више нивое свесности, па је Хитлер себе препознао у лику злог Клингсора и сматрао да је његова реинкарнација. О луциферској поседнутости Хитлера писао је Херман Раушнинг у књизи "Хитлер говори":
"..Без икакве сумње, Хитлер је био поседнут од сила изван њега - скоро демонских сила за које је појединац по имену Хитлер био привремени носилац. Мешавина баналног и натприродног створила је неподношљив дуалитет чега сте били свесни у његовом присуству... Било је то као да гледате у бизарно лице чији израз као да одражава неуравнотежено стање ума, праћено узнемирујућим утиском скривене моћи."
Хитлерова опседнутост "натчовеком" и његов страх пред овим бићем, његове ноћне море и напади параноичног страха говоре да је овај ентитет вероватно био видљив за Хитлера. Енглески езотерик Тревор Равенскрофт, уз помоћ Јохана Валтера Штајна, закључио је у књизи "Копље судбине" да је Хитлер у магијским ритуалима призвао моћног демона Левијатана (библијског Сатану, познатог и као Уроборос, змију која гризе сопствени реп) и касније није могао да га се ослободи.
После Првог светског рата Хитлер се доселио у Минхен. Радио је на организовању шпијунске мреже унутар радничког покрета и обрачуна са Вајмарском републиком. Ту је наишао на малу, патетичну политичку партију по имену Немачка радничка партија. Она је била "истурено оделење" езотеријског тајног друштва Немачки ред (Германен Орден), које је било екстремно националистичко и антијеврејско. Из овог реда настала су слична друштва, укључујући злогласно Друштво Туле. То је наводно била древна изгубљена цивилизација на северу у којој су живели људи плаве косе и плавих очију. Оснивач Друштва Туле био је Рудолф Глауер, астролог, који је променио име и постао барон фон Зеботендорф. Његов програм је био револуција против Јевреја и марксиста, а за немачку расу господара. Из овог друштва никла је Немачка радничка партија, која ће једног дана постати Национал-социјалистичка партија.
Други значајан окултиста у Хитлеровом животу био је Дитрих Екарт, алкохоличар, наркоман, главни уредник партијског листа "Фолкишен Беобахтер", члан Друштва Туле, човек који је у Хитлеру препознао немачког "месију". Он је одговоран за Хитлерово увођење у магијске ритуале и тајна друштва, а свом пријатељу у писму из 1923. године, каже:
"Следите Хитлера! Он ће играти, али ја сам тај који бира музику. Дали смо му средства комуникације са Њима. Не жалите замном: ја сам утицао на историју више од било ког Немца."
Хитлер је био члан још једног езотеријског друштва, Луминозне ложе или Врил друштва. Немачки научник, стручњак за ракете Вили Леј, који је побегао из Немачке, открио је постојање Врил друштва и веровање нациста да ће ступити у контакт са расом надљуди који живе у унутрашњости земље и овладати Врил енергијом. Неколико експедиција упућено је на разне тачке земљине кугле – Бразил, Северни пол, Јужни пол, како би пронашле улаз у подземље планете. Остварени су контакти и са неким сектама на Тибету, јер се веровало да ламе, и сам Далај лама, знају улаз у Шамбалу, митски подземни град у коме живи Краљ страха, или Господар света. Ламе из секте Зелени змај боравили су све време Другог светског рата у Немачкој, где су се бавили магијским ритуалима, и сви извршили ритуално самоубиство када су Руси ушли у Берлин.
Било је евидентно да су немачки конструктори авиона и летелица ишли испред свог времена. Пред крај рата, неколико месеци пре капитулације, почели су пробни летови оних летелица које данас зовемо "летећим тањирима". Интересантно је да је један модел носио ознаку Врил-7. Да ли то значи да су нацисти открили тајну Врил енергије? Ово је врло значајна тема, ма колико звучала невероватно, поготово што су све конструкторе и прототипове летелица на крају рата преузели Американци, и у највећој тајности наставили рад на њима до данашњег дана.
Чланство Туле чинили су најпознатији окултисти Немачке тог доба и нацисти из самог врха нацистичке Немачке, међу њима Хајнрих Химлер, Херман Геринг, Рудолф Хес, Алфред Розенберг, Јулијус Штрајхер, Карл Хаусхофер, али и људи које ту нисте могли да очекујете - Рудолф Штајнер, који се касније одвојио, основао Антропозофско друштво и дистанцирао од нацизма.
Још једна од Хитлерових окултних опсесија везана је за Копље судбине, којим је по легенди римски центурион Лонгин пробо бок Исуса разапетог на крст. Ово копље има магијску моћ, по веровању окултиста, и ко је у његовом поседу влада светом у добру или злу. Када је Немачка анектирала Аустрију 1938. године, прву ствар коју је Хитлер узео из Хофбурга било је Копље. После рата Ајзенхауер га је вратио Аустријанцима, а може се данас видети међу краљевским накитом Хабзбурга у Хофбургу, јер су Хабзбурзи сам врх илуминатске пирамиде приказане на полеђини америчке новчанице од једног долара (о томе у каснијем поглављу), мада неки кажу да је оригинал Копља код Рокфелера, а у Беч је враћена копија. Да не улазимо у полемику око Копља, јер то није битна тема ове књиге, само ћу рећи да је моје мишљење да је Копље у Хофбургу право, јер потврђује "светску власт" Курта Валдхајма, једно време генералног секретара УН-а, иначе нацисте, илумината и ратног злочинца са Козаре, а Копље ће потврдити и будућу светску власт Карла фон Хабзбурга, о чему ћу такође писати у једном од следећих поглавља.