11-06-2009, 02:29 PM
На позајмицама државним властима широм света, током 19. века, банкарска династија Ротшилд згрнула је енормном богатство загосподаривши међународним финансијским токовима. Главним стратег породичног бизниса – Натан Ротшилд – који је породичном империјом руководио из Лондона, давао је тада зајмове Француској, Русији и многим другим земљама, и то није наилазило на отпор у Енглеској са разлогом. Сигурну зараду гарантовао је Натанов захтев да се дуг, уз унапред договорену камату, исплаћује у виду стерлинга. На тај начин су Натан и његова браћа, ако не изумели, онда барем широко популаризовали државне обвезнице.
Изградња Суецког канала
Наиме, националне власти емитовале су ове хартије од вредности за покриће буџетског дефицита и финансирање капиталних инвестиција. Тако су Ротшилдове банке преузеле водећу улогу у финансирању железница и рудника који су учинили Француску индустријском силом, а лондонски огранак богаташке породице финансирао је учешће британске владе у грандиозном пројекту реконструкције Суецког канала. Створена је нова врста моћи, а то су предузимљиви Ротшилди схватли пре других.
- Не интересује ме која је лутка стављена на трон Енглеске да „управља“ империјом у којој сунце никада не залази. Човек који контролише новчане резерве Енглеске контролипе и целу империју, а ја сам у тој позицији – са разлогом је био самоуверен Натан Ротшилд.
Предводник моћне фамилије није више зазирао ни од највишег ноблеса. То не ја својој кожи искусио један помпезни аристократа, наишавши на неочекивано хлану добродошлицу у Натановој канцеларији. Не удостојивпи уваженог племића ни поздрава, а камоли погледа, хладно му је добацио: Седите на столицу. Увређени аристократа је заурлао: Знате ли ко сам ја? Ви говорите са принцом од Турна и Таксиса! На то је Ротшилд суво додао: Онда седите на две столице!
За овакво понашање Натан Ротшилд имао је добро покриће, будући да је у једном тренутку био најбогатији човек у Британији, а вероватно и на читавој планети. О каквом је богатству реч сведочи податак да би у данашњим условима на банковном рачуну имао више нула и од фамозног Била Гејтса.
На чело лондонске куће Ротшилда након Натанове смрти 1836. године долази његов син Барон Лајонел Натан, који је породични иметак и моћ увећао давањем зајмова интернационалним компанијама. Изабран је чак и за члана Доњег дома Парламента Велике Британије 1847. године, а ову част није хтео да прихвати док му нису одобрили да заклетву положи у складу са јеврејским обичајима.
Глобалне светске промене у 20. веку нису затекле Ротишилде неспремним. Данас су Ротшилди усмерени на послове саветовања, који укључују израду корпоративне стратегије финансија и менаџмента приликом куповине, продаје или спајања компанија и заступљени су у више од 30 земаља света. У доба чувеног тачеризма, када су осамдесетих година прошлог века у Великој Британији приватизоване државне индустријске компаније, Ротшилди су на пословима саветовања зарадили милијарде! ЛЦФ Ротшилд група са седиштем у Женеви, осим услуга финансијског саветовања развила је производњу врхунских вина ( на имањима у Бордоу , јужној Африци и Аргентини ), угоститељски бизнис у луксузним хотелима и традиционалне трке јахти.
Француски председник Франсоа Митеран задао је велики ударац француском огранску империје национализацијом њихове банке у Паризу 1981. године. Међутим, Ротшилди непоколебљиво крећу из почетка. Под вођством барона Давида де Ротшилда, предводника француских Ротшилда изникла је банка Ротшилд&зи., чија је главна делатност инвестиционо банкарство. Лондонски и француски огранак 2003. године интегрисали су се у јединствену холдинг компанију.
Последњих година, међутим, таман облак се надвио над ово славно презиме. Мрачне трагедије унутар клана прете да оставе без способних наследика империју која и данас послује у више од 30 земаља света.
Породичне трагедије
Потомак енглеске грне Чарлс Ротшилд 1923. године пререзао је себи гркљан након неуспешног лечења од тешких депресија. Чарлсов унук Амшел, који је добио име по оснивачу лозе Ротшилд, у 41. години обесио се каишем баде-мантила о држач за пешкире у познатом париском хотелу „Бристол“ 1996. године! Претпоставља се да није могао да поднесе тешко бреме намењене му улоге „главе“ енглеског огранка Ротишилда, дајући предност једноставном сеоском животу.
Оскар Ротшилд потомак аустријског рукавца, пуцао је себи у главу када му је отац забранио женидбу са ћерком власнице једног мотела јер би то нанело штету угледу породице. Ново име на „црној листи“ је 23-годишњи Рафаел де Ротшилд који је 2000. године умро од прекомерне дозе хероина на тротоару њујоршког кварта Челзи на Менхетну. Згодни младић омиљен у америчком џет-сету није успео да се носи са изазовима живота супербогаташа. Одрастао је у Њујорку где његов отац Натанијел де Ротшилд руководи консултантском компанијом чија се вредност процењује на више од осам милијарди долара.
Чини се да клан Ротшилда данас нема капацитета за довољно квалификоване потомке, способне за преузимање одговорних позиција. Наиме, по жељи утемељивача клана Ротшилдових – Мејера Амшела, породичним послом могу да управљају искључиво чланови породице, па је притисак одговорности готово неиздржив за неколицину кандидата који имају потенцијала за ове улоге.
Све теорије завере о клану Ротшилд
Давне 1773. године оснивач моћног клана Ротшилд – Мајер Амшел, наводно, одржао је у својој резиденцији у Франкфурту састанак са 12 моћних јеврејским зајмодаваца с циљем да израде план о контроли свеукупне светске имовине. Према изјави писца херберта Дорсија, закљуцчено је да Ротшилд већ имао значајан утицај на Централну банку Енглеске, али и да је њен потпуна контрола била неопходна за управљање светском имовином.
Аутори дела „Пиони у игри“ Дорси и Вилијам Гај Кар тврде да је реч о плану који је касније познат под називом Протоколи сионских мудраца. Име Ротшилд везује се за ред Илумината који је, према јендој од многобројних теорија завере, тајно владао светом управљајући се циљевима „новог светског поретка“. Илуминати под маском изворних захтева за грађанском и социјалном једнакошћу и општом добробити креирају рецепт – религијом до светске империје. Свој интерес у овом „учењу“ проналазе магнати као што су Ротшилд, Штајер и Рокфелер.
Оснивач Илумината Адам Вајсхаумпт приступа масонерији, а то су учинили и многи други чланови овог реда. Нагађања о учешћу Ротшилда у креирању светске историје иде тако далеко да се спекулише о њхововој превасходној заслузи за победу Енглеза у Првом светском рату. Немци су, наводно 1917. године готово добили рат против Енглеза и њихових савезника и били спремни за повољан мировни споразум, када су САД ненадано ушле у рат преокренувши његов исход. Ротшилдови лобисти, тврди бивши циониста и отпадник Бењамин Фридман, вешто су убедили америчког председника Вудра Вилсона да уђе у Први светски рат на страни Енглеза иако САД нису имале личне интересе за то. Цена за ову услугу Енглезима била је да остварајући контролу над Палестином, захваљујући победи над Немачком и Тутском, омогуће стварање државе Израел.
Тако се као непосредан повод за улазак САД у Први светски рат помиње исценирано потапање америчког трговачког брода који су заправо потопили Енглези, а Американци су за овај инцидент одмах оптужили Немце! Никада нису доказане ни често помињане тезе о улози Ротшилда у настајању Совјетског Савеза, па чак и доласку Хитлера на власт. Томас Ман, један од најзначајнијих немачких писаца, на следећи начин је поткрепио контроверзну теорију: Зашто да сматрамо да су Ротшилди били угрожени политиком нациста, када је значајан капитал ко њих уложен, а они никада не би ујели руку која их храни. Они су намерно подржавали нацистичку политику у Немачкој, практично водећи Европу у Други светски рат, како би нагнали банкаре и финансијере да уложе капитал у Америку и да тако помогну из кризе тридесетих – изричит је Ман, уз напомену да су најпре покуповали све пропале банке и берзе у Америци.
Добили су новац од свих, без икаквог личног трошка. По завршетку рата финансирали су обнову у разрушеној Европи, пто им је омогићило да подигну камате и још једном зараде, не улажући ништа – закључује Ман.
Изградња Суецког канала
Наиме, националне власти емитовале су ове хартије од вредности за покриће буџетског дефицита и финансирање капиталних инвестиција. Тако су Ротшилдове банке преузеле водећу улогу у финансирању железница и рудника који су учинили Француску индустријском силом, а лондонски огранак богаташке породице финансирао је учешће британске владе у грандиозном пројекту реконструкције Суецког канала. Створена је нова врста моћи, а то су предузимљиви Ротшилди схватли пре других.
- Не интересује ме која је лутка стављена на трон Енглеске да „управља“ империјом у којој сунце никада не залази. Човек који контролише новчане резерве Енглеске контролипе и целу империју, а ја сам у тој позицији – са разлогом је био самоуверен Натан Ротшилд.
Предводник моћне фамилије није више зазирао ни од највишег ноблеса. То не ја својој кожи искусио један помпезни аристократа, наишавши на неочекивано хлану добродошлицу у Натановој канцеларији. Не удостојивпи уваженог племића ни поздрава, а камоли погледа, хладно му је добацио: Седите на столицу. Увређени аристократа је заурлао: Знате ли ко сам ја? Ви говорите са принцом од Турна и Таксиса! На то је Ротшилд суво додао: Онда седите на две столице!
За овакво понашање Натан Ротшилд имао је добро покриће, будући да је у једном тренутку био најбогатији човек у Британији, а вероватно и на читавој планети. О каквом је богатству реч сведочи податак да би у данашњим условима на банковном рачуну имао више нула и од фамозног Била Гејтса.
На чело лондонске куће Ротшилда након Натанове смрти 1836. године долази његов син Барон Лајонел Натан, који је породични иметак и моћ увећао давањем зајмова интернационалним компанијама. Изабран је чак и за члана Доњег дома Парламента Велике Британије 1847. године, а ову част није хтео да прихвати док му нису одобрили да заклетву положи у складу са јеврејским обичајима.
Глобалне светске промене у 20. веку нису затекле Ротишилде неспремним. Данас су Ротшилди усмерени на послове саветовања, који укључују израду корпоративне стратегије финансија и менаџмента приликом куповине, продаје или спајања компанија и заступљени су у више од 30 земаља света. У доба чувеног тачеризма, када су осамдесетих година прошлог века у Великој Британији приватизоване државне индустријске компаније, Ротшилди су на пословима саветовања зарадили милијарде! ЛЦФ Ротшилд група са седиштем у Женеви, осим услуга финансијског саветовања развила је производњу врхунских вина ( на имањима у Бордоу , јужној Африци и Аргентини ), угоститељски бизнис у луксузним хотелима и традиционалне трке јахти.
Француски председник Франсоа Митеран задао је велики ударац француском огранску империје национализацијом њихове банке у Паризу 1981. године. Међутим, Ротшилди непоколебљиво крећу из почетка. Под вођством барона Давида де Ротшилда, предводника француских Ротшилда изникла је банка Ротшилд&зи., чија је главна делатност инвестиционо банкарство. Лондонски и француски огранак 2003. године интегрисали су се у јединствену холдинг компанију.
Последњих година, међутим, таман облак се надвио над ово славно презиме. Мрачне трагедије унутар клана прете да оставе без способних наследика империју која и данас послује у више од 30 земаља света.
Породичне трагедије
Потомак енглеске грне Чарлс Ротшилд 1923. године пререзао је себи гркљан након неуспешног лечења од тешких депресија. Чарлсов унук Амшел, који је добио име по оснивачу лозе Ротшилд, у 41. години обесио се каишем баде-мантила о држач за пешкире у познатом париском хотелу „Бристол“ 1996. године! Претпоставља се да није могао да поднесе тешко бреме намењене му улоге „главе“ енглеског огранка Ротишилда, дајући предност једноставном сеоском животу.
Оскар Ротшилд потомак аустријског рукавца, пуцао је себи у главу када му је отац забранио женидбу са ћерком власнице једног мотела јер би то нанело штету угледу породице. Ново име на „црној листи“ је 23-годишњи Рафаел де Ротшилд који је 2000. године умро од прекомерне дозе хероина на тротоару њујоршког кварта Челзи на Менхетну. Згодни младић омиљен у америчком џет-сету није успео да се носи са изазовима живота супербогаташа. Одрастао је у Њујорку где његов отац Натанијел де Ротшилд руководи консултантском компанијом чија се вредност процењује на више од осам милијарди долара.
Чини се да клан Ротшилда данас нема капацитета за довољно квалификоване потомке, способне за преузимање одговорних позиција. Наиме, по жељи утемељивача клана Ротшилдових – Мејера Амшела, породичним послом могу да управљају искључиво чланови породице, па је притисак одговорности готово неиздржив за неколицину кандидата који имају потенцијала за ове улоге.
Све теорије завере о клану Ротшилд
Давне 1773. године оснивач моћног клана Ротшилд – Мајер Амшел, наводно, одржао је у својој резиденцији у Франкфурту састанак са 12 моћних јеврејским зајмодаваца с циљем да израде план о контроли свеукупне светске имовине. Према изјави писца херберта Дорсија, закљуцчено је да Ротшилд већ имао значајан утицај на Централну банку Енглеске, али и да је њен потпуна контрола била неопходна за управљање светском имовином.
Аутори дела „Пиони у игри“ Дорси и Вилијам Гај Кар тврде да је реч о плану који је касније познат под називом Протоколи сионских мудраца. Име Ротшилд везује се за ред Илумината који је, према јендој од многобројних теорија завере, тајно владао светом управљајући се циљевима „новог светског поретка“. Илуминати под маском изворних захтева за грађанском и социјалном једнакошћу и општом добробити креирају рецепт – религијом до светске империје. Свој интерес у овом „учењу“ проналазе магнати као што су Ротшилд, Штајер и Рокфелер.
Оснивач Илумината Адам Вајсхаумпт приступа масонерији, а то су учинили и многи други чланови овог реда. Нагађања о учешћу Ротшилда у креирању светске историје иде тако далеко да се спекулише о њхововој превасходној заслузи за победу Енглеза у Првом светском рату. Немци су, наводно 1917. године готово добили рат против Енглеза и њихових савезника и били спремни за повољан мировни споразум, када су САД ненадано ушле у рат преокренувши његов исход. Ротшилдови лобисти, тврди бивши циониста и отпадник Бењамин Фридман, вешто су убедили америчког председника Вудра Вилсона да уђе у Први светски рат на страни Енглеза иако САД нису имале личне интересе за то. Цена за ову услугу Енглезима била је да остварајући контролу над Палестином, захваљујући победи над Немачком и Тутском, омогуће стварање државе Израел.
Тако се као непосредан повод за улазак САД у Први светски рат помиње исценирано потапање америчког трговачког брода који су заправо потопили Енглези, а Американци су за овај инцидент одмах оптужили Немце! Никада нису доказане ни често помињане тезе о улози Ротшилда у настајању Совјетског Савеза, па чак и доласку Хитлера на власт. Томас Ман, један од најзначајнијих немачких писаца, на следећи начин је поткрепио контроверзну теорију: Зашто да сматрамо да су Ротшилди били угрожени политиком нациста, када је значајан капитал ко њих уложен, а они никада не би ујели руку која их храни. Они су намерно подржавали нацистичку политику у Немачкој, практично водећи Европу у Други светски рат, како би нагнали банкаре и финансијере да уложе капитал у Америку и да тако помогну из кризе тридесетих – изричит је Ман, уз напомену да су најпре покуповали све пропале банке и берзе у Америци.
Добили су новац од свих, без икаквог личног трошка. По завршетку рата финансирали су обнову у разрушеној Европи, пто им је омогићило да подигну камате и још једном зараде, не улажући ништа – закључује Ман.