Митови,легенде предања и обмане о историји

[Majka Mara]

Косово или – крадљивци историје
Пише проф. др Слободан Бранковић

Политика је довела Косово у жижу светске јавности. На колико језика и на који све начин се представља у свету истина о Косову?
Политичке одлуке најмоћнијих наилазе на критику одважних, компетентних, који, као што је Ричард Бенс, пишу Одбрану историје (која је, по Агнеш Хелер, прошло-садашње-будуће, ин цонтиниум).
Ако је Косово светска тема, њен садржај је култура, култура без граница, које никад нису постојале тамо где је њено наслеђе.
Велики догађаји инспиришу маштаре на фасцинантна казивања, нарочито у недостатку примарних извора, какав је случај с Косовском битком на Видовдан, 28. (односно 15) јуна 1389. године. Наука о историји је дошла до сазнања колико је то могуће на основу малог броја извора. Академик Сима Ћирковић је исписао златне странице историје српског народа међу народима Европе, које су преведене на светске и друге језике. Научно сазнање није довољно?
Временом се увећавао број легенди, митова... културно наслеђе је представљало миленијумски интеркултурни изазов.
Шта је неоспорно?
Вредност културног наслеђа на Косову и Метохији (метох-црквена земља). Споменици који су уврштени у светску културну баштину. Смисао обележавања Видовдана као великог датума у српској и европској историји. Ево и овог Видовдана, 1389-2009.

СМИСАО ВИДОВДАНА
Видован, шта је, сваки Србин зна - написао је у своје време Сима Милутиновић Сарајлија у својој чувеној „Историји Србије“. Од Видовдана 1389. године, када је била битка на Косову пољу, свет зна да историја и мит иду заједно у песми народа, малог по броју, великог по духу и појединцима, коју Гете стави уз Песму над песмама.
Српски браниоци Душановог царства на европском парчету простора устали су из колевке хришћанске цивилизације против моћнијег освајача, Мурата, из исламаске цивилизације. Лазаров позив ођекнуо је Косовом, птичјом равницом.
За крст часни и слободу златну!
Од тада не престаје!
Ко је вера а ко невера...
Узвик из епске поезије, који је постао мерило моралности, смисла часног живљења и самоопстајања на страшном месту и у страшно миленијумско време.
Сила освајача надвисила је одазване, који су из земног прешли на небеско царство. Звона, међу другим, и цркве Нотрдам, огласила су истину о слободи, косовски завет.

ЦВЕТНО ДОБА
Свет зна.
У средњовековно време критички је сагледаван српски допринос развоју цивилизације на европском тлу.
Селиа Хоуксворт је закључила да српски учинак представља врх средњовековне цивилизације у тадашњој Европи.
Међу научним истраживачима, најбољим познаваоцима овог периода, културе и уметности, вредновање српске културе је означено као цветно доба.
Цркве, манастири, фреске, иконе... задужбине... казују једноставно о вишем реду, моралном и естетском, божанском... објашњава Ив Бонфоа и закључује да нема ништа довршеније, у духовном погледу уобличеније од тог измученог светилишта у брдима Србије...
Такву лепоту линија и прозирности боје нећемо наћи нигде у сликарству италијанске ренесансе.
Пред Грачаницом, ремек-делом интелектуалне истанчаности, Ребека Вест је открила траг благостања које се може сусрести у Африци, Азији или Америци, које имају своје пирамиде и меморијале Анкгор-Ват и Инке, али у Европи нисмо навикли на тако нешто.
Луј Бреје диви се Грачаници која надвишава границе византијске уметности.
Сесил Стјуарт сматра да од ње нема већег чуда српске византијске архитектуре, на месту где је, по легенди, кнез Лазар одржао свету вечеру, ноћ уочи битке на Косову пољу. Милош Обилић је, како опева песма, отклонио и помисао на издају, заклињајући се чашћу да ће показати на бојном пољу своје јунаштво.
Јакоб Грим је за српско народно песништво о Косовској епопеји рекао да нема бољег у својој врсти од како је човек пропевао.
Томас Гоф је, на основу српског епа, означеног као делом уметничког генија, написао позоришни комад, који је игран 1619. године на чувеним оксфордским даскама.
Дејвид Толбот Рајс је слике унутар Сопоћана убројио у најкрасније које је изнедрило средњовековно време. Дар будућности која је овде давно почела.

СРПСКИ ДАН
У САД-еу је 28. јун – Видовдан, обележаван као празник и слављен као Српски дан –Косово даy. На једном од значајних скупова, у време Првог светског рата, присуствовао је и Теодор Рузвелт...
Видовдански поздрав, чувеног професора Колумбије универзитета, Михајла Пупина Идворског, председника највећег научног удружења и челника Слоге (америчке организације од 14.000 чланова махом српског порекла и великог броја искрених симпатизера различитих култура) симболизовао је спонтано одушевљење великог броја слављеника у Њујорку, Чикагу, Питсбургу, Кливленду, Бјуту, Сан Франциску, у Аласки, Аризони, Њу Мексику, Канади и у свим другим градовима и крајевима широм Америке и света.
У наступу уметника узвишен је етички смисао косовског чина у приказивању сусрета и сукоба припадника европске и исламске цивилизације... на грумену свете српске земље, како су егзалтирани извештачи обавештавали светску јавност... (о томе више у мом рукопису у припреми за штампу под насловом „Историја културе Србије“)