Отаџбински рат

[дрвосеча]

ШТА ЈЕ ПРЕТХОДИЛО ЗЛУ

Пред нама је кратак преглед највазнијих збивања у СФР Југославији, од доношења конфедералног Устава СФРЈ 1974. године, којим је започело њено разбијање, до догадјаја који су означили једностране акте насилног одвајања појединих екс југ република праћених крвавим грађанским, етничким и верским ратом уз намерно и несрећно уплитање светске заједнице, која је својим пристрасним одлукама само потпаљивала и распиривала кризу и ратне сукобе “бивше браће” на Балкану…

21.02.1974. Београд
Донет Устав СФРЈ који је озаконио конфедерацију СФР Југославије, а посебно дезинтеграцију СР Србије, претварање њених двају покрајина Космета и Војводине, у својеврсне “државе у држави”.

4.05.1980. Љубљана
Умро је Јосип Броз Тито, творац друге Југославије, и самоуправног социјализма.

19.06.1987, Вараждин
Савез књизевника СФР Југославије се распао. То је прва екс југ институција која је доживела ту неславну судбину.

8.08.1989. Београд
Скупштина СФРЈ усвојила амандмане на Устав СФРЈ који омогућава увођење вишестраначког система.

20-22.01.1990. Београд
Словеначка и хрватска делегација напустиле 14. ванредни конгрес СКЈ

24.02.1990. Загреб
Фрањо Туђман: “НДХ није била само пука квислишка творба и фашистички злочин, већ и израз повјесних тежњи хрватског народа”.

13.05.1990. Загреб
Фудбалска утакмица “Динамо-Црвена звезда” није одиграна јер је дошло до организованих нереда на Максимирском стадиону у режији Динамових “БББ” и челних људи ХДЗ-а, који су дан касније преузели власт у Хрватској па су им поменути нереди послужили за обрачун са српским кадровима у МУП Хрватске.

25.07.1990. Загреб
Шаховница постаје дрзавни симбол СР Хрватске.

17.08.1990. Бенковац
МУП Хрватске послао своје специјалце да онемогуће пелбисцит Срба. Срби одговорили подизањем барикада. Почео рат за Крајину.

28.09.1990. Београд
Скупштина СР Србије усвојила нови Устав према којем је Србија уређена као држава грађана, а покрајине су постају терторијалне аутономије без икаквих атрибута државности.

22.12.1990. Загреб
Сабор донео нови Устав којим се СР Хрватска проглашава националном државом хрватског народа. Из Устава је избрисан српски народ, као конститутиван народ у тој Републици и, практично сведен на националну мањину.

26.12.1990. Љубљана
Сецесионисти повлаче радикалне потезе: Скупштина Словеније је прогласила самосталност те Републике.

9.01.1991. Београд
Одлука Председништва СФРЈ о разоружању свих паравојних јединица. Словенија и Хрватска одбиле да те одлуке спроведу на својој територији

24.01.1991. Хрватска
Контраобавештајна слузба ЈНА и Војна полиција ухапсиле већи број лица осумњичених да су учествовали у наорузавању паравојних јединица у Хрватској.

25.01.1991. Београд
Председништво СФРЈ издало саопштење о обавезној демобилизацији резервног састава МУП Хрватске. Емитован филм о илегалном увозу оружија у Хрватску и Шпегељевим монструозним плановима да се обрачуна са Србима и припадницима ЈНА.

25.01.1991. Скопље
Собрање Македоније усвојило Декларацију о независности.

20.02.1991. Загреб
Сабор усвојио одлуку по којој у Хрватској не важе савезни закони.

26.02.1991. Осијек
Српско национално веће је донело Декларацију о сувереној аутономији Срба у Славонији, Барањи, и Западном Срему.

28.02.1991. Сарајево
Скупштина БиХ на предлог делегата СДА и ХДЗ разматрала Декларацију о независности БиХ. Српски посланици одбили да о томе расправљају.

26.03.1991. Брислел
ЕЗ објавила Декларацију у којој се наглашава да “Уједињена и демократска Југославија” има најбоље шансе да се интегрише у ЕУ.

28.03.1991. Сплит
Одржан први од укупно шест састанака прецедника југ република.

31.03.1991. Плитвице
Специјалци МУП Хрватске напали Србе на Плитвицама. Ово је познато као "Крвави Ускрс на Плитвицама".

01.04.1991. Книн
Извршни савет Националног веца САО Крајине донео одлуку о присаједињењу САО Крајине СР Србији, и о томе да на територији САО Крајине важе закони СР Србије и Устав СФРЈ.

02.04.1991. Београд
Скупштина СР Србије усваја Декларацију о мирном решењу југославенске кризе

6.04.1991. Пакрац
Специјалци МУП Хрватске напали Србе у Пакрацу.

26.04.1991. Бања Лука
Конституисана седница Скупштине Заједнице општина Босанска Крајина.

02.05.1991. Борово Село
Напад специјалаца МУП Хрватске на Борово Село. Срби одбили напад, одбранили село и разбили усташке снаге.

6.05.1991. Сплит
Жестоке демонстрације против ЈНА на позив Фрање Тудјмана. Убијен војник Сашко Гешовски, а слика дављења војника Светланча Накова обишла свет.

9.05.1991. Београд
Председништво СФРЈ донело одлуку о постављању ЈНА и савезне полиције између територија са већинским српским зивљем и “осталих делова Хрватске”.

12.05.1991. САО Крајина
Спроведен референдум за присаједињење са Србијом, и за заједнички живот са Црном Гором и Србијом.

15.05.1991. Београд
Стипе Месић изабран за председника Председништва СФРЈ.

19.05.1991. Хрватска
Одржан референдум о отцепљењу Хрватске од СФР Југославије.

28.05.1991. Загреб
На стадиону “Максимир” одржана смотра Збора народне гарде - паравојних јединица Хрватске.

21.06.1991. Београд
Државни секретар САД Џејмс Бекер, на крају посете СФРЈ изјавио да "САД подржавају целовиту и демократску Југославију, и да неће признати једностране акте цепања југ република".

24.06.1991. Бања Лука
Потписан договор о привредној, политичкој, и културној сарадњи САО Крајина и Заједнице општина Босанска Крајина.

25.06.1991. Загреб
Проглашење независности Хрватске.

25.06.1991. Љубљна
Проглашење независности Словеније.

26.06.1991. Београд
СИВ СФРЈ издао наредбу о забрани успостављања граничних пралаза унутар територије СФРЈ, а савезни МУП и ЈНА су овлашћени да уклоне те прелазе и успоставе контролу над државним границама СФРЈ.

26.06.1991. Београд
Делегати Словеније и Хрватске напустили Скупштину СФРЈ.

27.06. 1991. Словенија
Припадници ТО Словеније напали војнике ЈНА. Почео “рат” у Словенији.

1.07.1991. Београд
У присуству трочлане делегације ЕЗ, председништво СФРЈ прогласили Стјепана Месића за прецедника Председништва СФРЈ, а Бранка Костића за потпредседника.

7.07.1991. Бриони
Усвојена Декларација о мирном решењу кризе у Југославији у присуству трочлане делегације ЕЗ.

18.07.1991. Београд
Председништво СФРЈ донело одлуку о повлачењу ЈНА из Словеније у року од 3 месеца

1.08.1991. Загреб
Фрањо Тудјман позвао Хрвате у општи рат против Срба и припадника ЈНА.

7.09.1991. Хаг
Почетак конферанције о СФР Југославији.

26.09.1991. Њујорк
Савет безбедности УН донео “Резолуцију 713” о Југославији, којом се успоставља општи и потпун ембарго на увоз оружија и војне опреме за подручије СФРЈ, и подржава мирно решење кризе у СФРЈ.

8.10.1991. Загреб
Сабор донео одлуку о раскидању дрзавно правне везе са Југославијом, и прогласио дефинитивну самосталност Хрватске.

8.10.1991. Љубљана
При проглашењу независности Република Словенија дала рок ЈНА 10 дана да се повуче све јединице из Словеније.

15.10.1991. Сарајево
У Скупштини БиХ посланици СДА и ХДЗ усвојили Меморандум о сувереној БиХ. Посланици СДС напустили заседање.

18.10.1991. Хаг
Предлозена Декларација о Југославији пема којој се досадашње републике сматрају сувереним и међународно признатим државама. Делегација Србије није прихватила документ о разградњи СФРЈ.

24.10.1991. Сарајево
Српски посланици у Скупштини БиХ конституисали се у Скупштину српског народа у БиХ.

29.10.1991. Брисел
Министри иностраних послова ЕЗ одлучили да уведу економске санкције према Србији уколико она до 4.11.’91 не прихват предлог Лорда Карингтона.

7-8.11.1991. Рим
Министри ЕУ “двенаесторице” увели санкције према Југославији.

8.11.1991. Београд
Председништво СФРЈ упутило Савету безбедности ОУН писмо у којем трази хитно упуцивање мировних трупа УН у Југославију.

19.11.1991. БиХ
Основана хрватска заједница у БиХ: Херцег-Босна.

20.11.1991. Вуковар
После тешких борби скоро 3 месеца ЈНА ослободја шире подручије, где су почињени многи злочини.

23.11.1991. Женева
Договор Милошевић-Туђман-Кадијевић о безусловном прекиду ватре.

27.11.1991. Њујорк
Резолуција СБ УН 721 о потреби слања мировних снага у Југославију (Венсов план).

2.12.1991. Брисел
Савет министара ЕЗ одлучио да економске санкције буду заведене само према Србији и Црној Гори.

5.12.1991. Загреб
Хрватски Сабор опозвао Стјепана Месића из прецедништва СФРЈ с ретроактивним важењем од 8.10.’91. Том приликом Месић је изјавио: “Мислим да сам урадио задатак - Југославије више нема”

19.12.1991. Книн
Уставотворна Скупштина усвојила Устав и прогласила Републику Српску Крајину.