Отаџбински рат

[дрвосеча]

Швејк операција је вођена током 1990. и 1991. године. Све што је напред написано о месту и улози пензионисаног генерала и првог министра одбране Републике Хрватске Мартина Шпегеља навело је органе безбедности да плански и систематски прате, откривају и пресецају непријатељску делатност која је спровођена из средине у којој је Шпегељ био кључна личност.
Раду се приступило крајње професионално и опрезно с обзиром на околности под којима је акција вођена и лица која је обухватала У раду су кориштени велики људски и матријални ресурси. Носиоц рада био је пуковник Александар Васиљевић, заменик начелника Управе безбедности ССНО.
Све што је до тада било познато у раду Службе, методе, средства и комбинације стављено је у функцију како би се дошло до коначног циља. Циљ је био, да се пресече и заустави непријатељска делатност, да се сви актери ухапсе и изведу пред Војни суд у Загребу.

Касније ћу дознати да је у тренутку напада на возило у возилу била комплетна документација операције «Швејк». Да су тог 09.11.1990. године дошли до тих докумената, тај дан би за многе био последњи дан живота.

У малој средини као што је Вировитица наше присуство се није могло потпуно сакрити. Насеља око Вировитице која су била настањена већинским српским становништвом смо избегавали да им не правимо проблеме.
Већина тих насеља насељена је Србима после Првог светског рата. Краљ Петар И населио је тај крај борцима који су имали велике заслуге за ослобођење Србије и осталих крајева на којима је каније формирана Краљевина СХС. Тако су места добијала и имена Обилићево, Милошевићево и др.

Током рада на предмету прикупили смо довољно матријала и доказа да се могу ухапсити сва лица из самог политичког врха Хрватске!

Два дана пре реализације акције генерал Васиљевић је по позиву отпутовао у Београд. Мислили смо да га зову на последње консултације пре реализације акције хапшења, али није било тако. До његовог одласка у Београд само мали број људи је знао шта се ради и када је планиран завршетак. У Београду на седници Председништва СФРЈ генерал Кадијевић је обзананио шта се ради и шта је планирано. Ту је био крај! Одустаје се од хапшења и у Београд позивају Фрању Туђмана да наставе преговоре и покушају да нађу компромис. Ја не знам шта је стварно било на тој седници, пре и после ње и не желим да се упуштам у нагађање.
Много година касније сам чуо да је био постигнут договор са Туђманом, да жртвује генерала Шпегеља, да нам га једноставно преда. Тиме би били задовољни и ми и он, јер Туђман о Шпегељу није имао високо мишљење. Посматран је и кориштен као «потрошни материјал» у датом тренутку.

Како хрватско политичко руководство није прихватало ни једну другу опцију осим самосталности, да би их се навело на попуштање, југословенској јавности је приказан филм који прилично детаљно говори о наоружавању, илегалној набавци оружја у иностранству, плановима и намерама ликвидације и др. У главној улози је био Мартин Шпегељ. Све ТВ станице у југословенским републикама су филм приказале осим ТВ Загреб, која је настојала [б]прикрити истину о збивањима у Хрватској[/б]. Тек након силних притисака, пре свега јавности, филм је приказан 26.01.1991.године.
Згранутост јавности била је велика. С друге стране, отпочели су нападе на КОС ЈНА са свих страна. Да је све измишљено и измонтирано. Тада сам по први пут видео јавну бестидност великог броја хрватске јавности, која ће кроз кратко време прећи у [б]еуфорију неслућених размера, непознату на овим просторима, а мало познату и ван граница Југославије. [/b]

Паника је масовно захватала све већи број Срба, посебно оне у урбаним и мешовитим срединама. Остајали су без посла, премештани су на послове са нижом стручном спремом, породице су им биле дневно изложене психичкој и физичкој тортури. Посебно велики притисак је вршен на децу, млађе доби у основној школи. У Загребу сам се сусретао са доста Срба, највише из Лике, али и из других крајева Хрватске.
Тражили су савете, помоћ, исказивали одлучност да се супротставе нарастајућој опасности. Многи су напуштали Загреб сами или са породицом. Одлуке су доносили преко ноћи.

Простор западне БиХ постаје огромна тржница свакаквог наоружања. Од Бос. Грахова, Дрвара, Бихаћа, Бос. Петровца, Бос. Новог до Бос. Дубице се трговало оружјем. У то време цене су достизале астрономске висине. Аутоматска пушка продавана је по цени од 4.000 ДМ, пиштољи од 1000‐2000 ДЕМ и тако редом.
Провокатора је било на све стране. Правиле су се инцидентне ситуације на сваком месту. Хрватска телевизија је све то приписивала Србима, а хрватска власт обавештавала страну и домаћу јавност о насилничком понашању Срба!? Тако је почео процес замењених теза. Насилник је постајао жртва, а жртва постаје насилник!

Ово је само мали део.. немој да вам буде тешко целу књигу, дневник да прочитате.. јер има много интересантних делова.
Снимите је код себе на компјутер, а и слободно покажите свима које овако нешто може да интересује. Не кошта ништа, а значиће много.