10-02-2009, 08:45 PM
Ја ћу прво да анализирам и на довежем се на твоју поруку Чича..
па ћу ја оставити доста материјала, које би волео да људи виде.
Ово је врло озбиљна и опширна тема, па ће захтевати и много ангажовања.
Само бих волео да ова тема о историји Срба, и овим другим мутним периодима у свету добије у оквиру Пивнице, посебан подфорум како би поделили неке теме, и направили систематичан преглед догађаја.
Чича је добро кренуо, рекавши да рат и распад у СФРЈ није почео пре 20 година... већ је то почело много раније. Прво СФРЈ је направљена на врло нездравим ногама, неке ствари никако нису могле да се сложе. А то је пре свега заборављање холокауста над Србима током 1941-45, јер је ту страдало близу 1.500.000 Срба, што по усташким логорима, на рођеном прагу, у борбама са непријатељима, или братоубилачком рату, итд. Та цифра свакако није занемарива јер је то нестанак скоро 1/4 Срба из времена Краљевине југославије!?! Но, то ћемо посебно причати касније. Само хоћу да кажем да је то нешто преко чега су наши преци прешли, у име некаквог братства са Хрватима, Муслиманима, Шиптарима, Словенцима, Бугарима.. итд.
Територијална подела и организација је била јако лоше одрађена. Направљено је 6 република, 1 покрајина и 1 аутономна област, која је после постала покрајина.. а све преко леђа Срба?!
Просто је немогуће а да се не примети да је Хрватска у својој републици спојила чак 11 регија, и добила 1000км јадранске обале?! Загреб је добио територије које никада није имао под својом контролом, например Истру, Барању, Дубровник, Западни Срем... Још интересантније за територијалну поделу јесте да СР Хрватска није имала никакве покрајине, нити аутономије!? Иако је логично било да Славонија, и Далмација могу добити статусе покрајине, а Истра аутономне области. Но, то је све у корену уништавано, и свако ко је помињао нешто тако био је или убијен, или затворен.
Током самог ратног дешавања 1941-45 комунистички комесари и делегати су необразованој сељачкој маси обећавали много чега, а један од главних ствари је не плаћање пореза на земљу (што наравно, никада за време постојања СФРЈ није спроведено).
Још далеке 1946. године када је СФРЈ почела живети, уведена је права отимачина "у име пореза".. па је ту претило да дође и до велике народне побуне. О томе има добар филм где је играо Павле Вујисић, и био је забрањен све до краја 80-их година, а говорио је о тој отимачини, и поносу сељака.
1947. године дешава се у СР Хрватској тзв. Кордунашки устанак, јер се дешавао на Кордуну, и Банији. Подигнут је са циљем добијања аутономије Срба у Хрватској. Придужило се преко 400 људи, углавном сељака, бивших партизанских бораца, вођа коруднашког устанка је био Станко Опачић Ћаница. Он је завршио на Голом отоку неколико година, неке вође су стрељане, при чему их је доста учесника похапшено и затворено. Сви су проглашени (по)четиницима, и тиме се ставило до знања шта ће бити ако неко помене аутономију Срба.
1948. године креће одвајање од Стаљина и СССР, односно благо окретања САД и Западу. Креће такође велики терор над свим људима који су имали симпатије према СССР, Голи оток, затварање, присилан рад, одузимање имовине и сл. Ту су највише страдали предратни комунисти, јер су управо они гајили симпатије према баћушкама.
1968. године на Космету буја шиптарски сепаратизам, у мало већем облику, мада је он био и раније изражен, само не толико, и није се смело о њему толико писати. Наравно, у било је доле нереда на Космету, и пендречење, а пушкарање по косметским шумама, где се војска сукобила са терористима..
1971. године јавно иступа врх СК Хрватске са Савком Дапчевић-Кучар (опет покатоличени Срби најгласнији), и Мирко Трипало.. када Савка казује у сабору своје чувене речи: "Ја сам Хрватица, и тако се осјећам.. ", свака трећа реч Хрватска и самосталност.. Букнуло је "хрватско прољеће" које је трајало више од годину дана.. Све до 1972. када ћопави долази у ЗГ, и смењује Савку и Трипала, војска и полиција разбијају демонстранте, присталице МАСПОКа. По целој Хрватској и Западној Херцеговини тада су се чуле антисрпске пароле, коментари и мишљења. Но, то је само указивало да се Хрвати нису променили, нити да заиста братство и једнинство је заживело, а цело време постојања СФРЈ, најважније тачке су биле тито, и братство и јединство, у шта нико није смео ни да посумња. КПЈ је тада била уздрмана, и осетило се смањењем броја чланова.
Све то доводи до тога да се 1974. године мења Устав СФРЈ, где се раде такве ствари где заправо СФРЈ пуца у најави, а то је велики део власти и организације су пребачене републике, и већ је постојало Председништво СФРЈ (некакав државни орган, где је било из сваке републике и покрајине 1 члан), већ је почело и самостално финансирање република, узимање кредита.. С тиме да је рецимо Загреб сам одлучивао где ће новац ићи од кредита, па се наметао апсурд да 12% целокупне индустрије СФРЈ 70-их година се налази управо у Загребу!? Чуде се после загрепчани како им долазе личани, далматинци, кордунаши, славонци, и "отимају посао" када су све спичили у свој град!? То је био један од циљева, улагање у градове и индустрију како би извукли Србе из села, јер једна од битних ствари за време НДХ, јесте што су Срби били тада у својим кућама, шумама, и сакривали се.. Нису све успели да их побију.. а овако у граду су неповезани, и несигурни, што се и показало с почетка 90-их.
Војводина и Космет постају покрајине, са правом гласа.. с тиме да на Космету шиптари почињу да улазе у државне институције и Срби остају без посла, трпећи велики терор, а у својој држави немају коме да се обрате.. тако је било доле све до 28.03.1989. када је Србија уједињена.
1975. признаје се муслиманима у БиХ нација?! Која после мутира у Бошњаци. Све дотле су се изјашњавали "неопредељени".
1980. умире ћопави загорац, где је већина мислила да је распад на помолу.. но то се дешава тек 10 година касније, јер се..
1989. године у септембру уводи вишестраначки систем, а већ пролећа
1990. године први вишестраначки избори на нашим просторима после пола века. То наравно и доводи до тога да већина показује своје право лице, јер је све до средине 80-их владала комунистичка гвоздена песница, али временом је све то попуштало.
Побеђују национал-шовинистичке партије, пиони јеверејских масона, који нас..
1991. уводе у рат.. рат на истим оним просторима где су били и и најжешћи сукоби 1941-45. Крајина, БиХ, и Космет. С тиме да је рат на Космету дошао крајем 90-их година.
Ово је само кратка анализа.. али окачићемо још материјала, јер ме Чича Кежултра погодио где сам најдебљи.
па ћу ја оставити доста материјала, које би волео да људи виде.
Ово је врло озбиљна и опширна тема, па ће захтевати и много ангажовања.
Само бих волео да ова тема о историји Срба, и овим другим мутним периодима у свету добије у оквиру Пивнице, посебан подфорум како би поделили неке теме, и направили систематичан преглед догађаја.
Чича је добро кренуо, рекавши да рат и распад у СФРЈ није почео пре 20 година... већ је то почело много раније. Прво СФРЈ је направљена на врло нездравим ногама, неке ствари никако нису могле да се сложе. А то је пре свега заборављање холокауста над Србима током 1941-45, јер је ту страдало близу 1.500.000 Срба, што по усташким логорима, на рођеном прагу, у борбама са непријатељима, или братоубилачком рату, итд. Та цифра свакако није занемарива јер је то нестанак скоро 1/4 Срба из времена Краљевине југославије!?! Но, то ћемо посебно причати касније. Само хоћу да кажем да је то нешто преко чега су наши преци прешли, у име некаквог братства са Хрватима, Муслиманима, Шиптарима, Словенцима, Бугарима.. итд.
Територијална подела и организација је била јако лоше одрађена. Направљено је 6 република, 1 покрајина и 1 аутономна област, која је после постала покрајина.. а све преко леђа Срба?!
Просто је немогуће а да се не примети да је Хрватска у својој републици спојила чак 11 регија, и добила 1000км јадранске обале?! Загреб је добио територије које никада није имао под својом контролом, например Истру, Барању, Дубровник, Западни Срем... Још интересантније за територијалну поделу јесте да СР Хрватска није имала никакве покрајине, нити аутономије!? Иако је логично било да Славонија, и Далмација могу добити статусе покрајине, а Истра аутономне области. Но, то је све у корену уништавано, и свако ко је помињао нешто тако био је или убијен, или затворен.
Током самог ратног дешавања 1941-45 комунистички комесари и делегати су необразованој сељачкој маси обећавали много чега, а један од главних ствари је не плаћање пореза на земљу (што наравно, никада за време постојања СФРЈ није спроведено).
Још далеке 1946. године када је СФРЈ почела живети, уведена је права отимачина "у име пореза".. па је ту претило да дође и до велике народне побуне. О томе има добар филм где је играо Павле Вујисић, и био је забрањен све до краја 80-их година, а говорио је о тој отимачини, и поносу сељака.
1947. године дешава се у СР Хрватској тзв. Кордунашки устанак, јер се дешавао на Кордуну, и Банији. Подигнут је са циљем добијања аутономије Срба у Хрватској. Придужило се преко 400 људи, углавном сељака, бивших партизанских бораца, вођа коруднашког устанка је био Станко Опачић Ћаница. Он је завршио на Голом отоку неколико година, неке вође су стрељане, при чему их је доста учесника похапшено и затворено. Сви су проглашени (по)четиницима, и тиме се ставило до знања шта ће бити ако неко помене аутономију Срба.
1948. године креће одвајање од Стаљина и СССР, односно благо окретања САД и Западу. Креће такође велики терор над свим људима који су имали симпатије према СССР, Голи оток, затварање, присилан рад, одузимање имовине и сл. Ту су највише страдали предратни комунисти, јер су управо они гајили симпатије према баћушкама.
1968. године на Космету буја шиптарски сепаратизам, у мало већем облику, мада је он био и раније изражен, само не толико, и није се смело о њему толико писати. Наравно, у било је доле нереда на Космету, и пендречење, а пушкарање по косметским шумама, где се војска сукобила са терористима..
1971. године јавно иступа врх СК Хрватске са Савком Дапчевић-Кучар (опет покатоличени Срби најгласнији), и Мирко Трипало.. када Савка казује у сабору своје чувене речи: "Ја сам Хрватица, и тако се осјећам.. ", свака трећа реч Хрватска и самосталност.. Букнуло је "хрватско прољеће" које је трајало више од годину дана.. Све до 1972. када ћопави долази у ЗГ, и смењује Савку и Трипала, војска и полиција разбијају демонстранте, присталице МАСПОКа. По целој Хрватској и Западној Херцеговини тада су се чуле антисрпске пароле, коментари и мишљења. Но, то је само указивало да се Хрвати нису променили, нити да заиста братство и једнинство је заживело, а цело време постојања СФРЈ, најважније тачке су биле тито, и братство и јединство, у шта нико није смео ни да посумња. КПЈ је тада била уздрмана, и осетило се смањењем броја чланова.
Све то доводи до тога да се 1974. године мења Устав СФРЈ, где се раде такве ствари где заправо СФРЈ пуца у најави, а то је велики део власти и организације су пребачене републике, и већ је постојало Председништво СФРЈ (некакав државни орган, где је било из сваке републике и покрајине 1 члан), већ је почело и самостално финансирање република, узимање кредита.. С тиме да је рецимо Загреб сам одлучивао где ће новац ићи од кредита, па се наметао апсурд да 12% целокупне индустрије СФРЈ 70-их година се налази управо у Загребу!? Чуде се после загрепчани како им долазе личани, далматинци, кордунаши, славонци, и "отимају посао" када су све спичили у свој град!? То је био један од циљева, улагање у градове и индустрију како би извукли Србе из села, јер једна од битних ствари за време НДХ, јесте што су Срби били тада у својим кућама, шумама, и сакривали се.. Нису све успели да их побију.. а овако у граду су неповезани, и несигурни, што се и показало с почетка 90-их.
Војводина и Космет постају покрајине, са правом гласа.. с тиме да на Космету шиптари почињу да улазе у државне институције и Срби остају без посла, трпећи велики терор, а у својој држави немају коме да се обрате.. тако је било доле све до 28.03.1989. када је Србија уједињена.
1975. признаје се муслиманима у БиХ нација?! Која после мутира у Бошњаци. Све дотле су се изјашњавали "неопредељени".
1980. умире ћопави загорац, где је већина мислила да је распад на помолу.. но то се дешава тек 10 година касније, јер се..
1989. године у септембру уводи вишестраначки систем, а већ пролећа
1990. године први вишестраначки избори на нашим просторима после пола века. То наравно и доводи до тога да већина показује своје право лице, јер је све до средине 80-их владала комунистичка гвоздена песница, али временом је све то попуштало.
Побеђују национал-шовинистичке партије, пиони јеверејских масона, који нас..
1991. уводе у рат.. рат на истим оним просторима где су били и и најжешћи сукоби 1941-45. Крајина, БиХ, и Космет. С тиме да је рат на Космету дошао крајем 90-их година.
Ово је само кратка анализа.. али окачићемо још материјала, јер ме Чича Кежултра погодио где сам најдебљи.
[url=http://www.delije-caffe.net/forum/index.php?topic=3990.0]![[Image: stopkrimifudbal.jpg]](http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/stopkrimifudbal.jpg)