Данашње Новости.
новинарка: Милена МАРКОВИЋ, 25.09.2009.
_________________________________________________
Нема времена за детињство
Распуст од јутра до вечери на туђим њивама. А после, када је почела школа, дан на настави, два у надници. Тако одраста дванаестогодишњи Стефан Арсић, прогнаник са Косова, данас без адресе у Ћуприји.
- Мама није имала да плати станарину, па нас је газда избацио - говори дечак. - Спавамо где стигнемо.
Претходну ноћ Арсићи су ноћили у Јагодини, код познаника. Стефан је данас поранио у школу. Мама Слађана са болесном девојчицом Маријом (8 год) била је код лекара. Сутра ће у село Јовац, на бербу кукуруза.
- Немам ја времена за детињство! - каже Стефан. - Жао ми секе. И она за то нема времена.
О судбини овог дечака и његове породице „Новости“ су претходног дана донеле два текста. Реаговали су наши читаоци, потресени судбином дечака који надничи, како би помогао самохраној мајци да се прехране. У реаговањима, читаоци, без изузетка, желе да помогну Стефану да лагодније одрасте.
У петак смо се поново упутили у Ћуприју, намерни да истражимо - мора ли детињство овог дечака да буде толико сурово? Шта чини Центар за социјални рад да се помогне Арсићима? Колико може да помогне школа? (Стефан иде у шести разред основне школе „Вук Караџић“.)
Његов разредни старешина Данијела Пантић имала је часове тек касно по подне. Причу о Стефану испричали су други наставници које смо затекли у зборници:
- У каквим условима живи, Стефан је постигао добар успех протекле године. Ове, још је рано да говоримо о резултатима. Али, знамо, не долази редовно на наставу. Мама дође, оправда часове. Каже: „Радили смо јуче, заједно да зарадимо за хлеб.“
Арсићи су, како нам је испричала Слађана, донедавно добијали социјалну помоћ. Осам хиљада динара из Центра за социјални рад, месечно. Њена малолетна деца: Стефан и Марија, немају право на дечји додатак, као пето и шесто по реду рођено дете. Тако је - по закону!
- Осам хиљада динара које смо добијали, распоредимо за књиге, одећу и обућу, а до јуче још је једна моја девојчица била с нама - прича Слађана. - За станарину немамо. За храну сами зарађујемо. Стефан понајвише. Из Центра за социјални рад, врата ми нико седам година није отворио. Помоћ су слали, само када ја одем и молим. Сада немам ни то, јер су ми тражили да донесемо документа, али нама је проблем и да одемо до Врања, где су наше матичне књиге.
Зато смо се заједно са Слађаном и њеном децом обратили Центру. Слађана је, иначе, кренула да замоли за помоћ. Дочекала нас је директорка Сузана Младеновић. Није, каже, чула за проблем Арсића. И није имала времена за разговор, јер са новинарима има лоше искуство.
Врата су била отворена, директорка је са колегиницама седела. Слађана је испред отворених врата стајала са децом, Маријом и Стефаном. Марија се презнојавала, жуљале су је ципеле два броја мање. Стефан је крио лице рукама.
- Како не знате о коме се ради, толико пута сам вас молила за хиљаду-две - говорила је Слађана с врата. - Није мени лако да молим. Коме је лако да моли за хлеб.
Одговорила јој је једна од радница Центра, не устајући са столице.
- Ако немаш за хлеб, зашто си рађала толику децу.
Слађана је заплакала. Директорка Сузана Младеновић је изгубила стрпљење. Љута на Арсиће, на новинаре, посебно, што не одустају да све ово чују и сликају, позвала је обезбеђење да нас испрати. Потом и - полицију!
Морали смо напоље.
А онда и у полицијску станицу. Љубазним службеницима МУП дали смо изјаве, на пријаву директорке.
- Нисам имала избора. Желела сам да све чујете. Жао ми је због непријатности - казала је Слађана Арсић.
Отишли смо на крају да она отвори рачун, на молбу племенитих читалаца „Новости“ који желе да помогну Арсићима.
ИМА НАДЕ
Душан Трифуновић, председник невладине организације „Мушка сигурност“, од кога смо и сазнали за Стефанову судбину, већ је набавио огрев за Арсиће.
- Сад не знам где да одвезем ова дрва, кад они више немају адресе. Али верујем: има наде за другачије детињство овог дечака. Охрабрен сам добротом коју су показали читаоци „Новости“ и ваша кућа.
ЖИРО-РАЧУН
Сви који желе да помогну да буде другачије детињство Стефана Арсића, могу да уплате помоћ на рачун (динарски) број: 160-5300100664935-08 (банка Интеза) Слађана (Арсић) Новићевић.
Девизни рачун: RЅ 35-160-5330200334327-02.
новинарка: Милена МАРКОВИЋ, 25.09.2009.
_________________________________________________
Нема времена за детињство
Распуст од јутра до вечери на туђим њивама. А после, када је почела школа, дан на настави, два у надници. Тако одраста дванаестогодишњи Стефан Арсић, прогнаник са Косова, данас без адресе у Ћуприји.
- Мама није имала да плати станарину, па нас је газда избацио - говори дечак. - Спавамо где стигнемо.
Претходну ноћ Арсићи су ноћили у Јагодини, код познаника. Стефан је данас поранио у школу. Мама Слађана са болесном девојчицом Маријом (8 год) била је код лекара. Сутра ће у село Јовац, на бербу кукуруза.
- Немам ја времена за детињство! - каже Стефан. - Жао ми секе. И она за то нема времена.
О судбини овог дечака и његове породице „Новости“ су претходног дана донеле два текста. Реаговали су наши читаоци, потресени судбином дечака који надничи, како би помогао самохраној мајци да се прехране. У реаговањима, читаоци, без изузетка, желе да помогну Стефану да лагодније одрасте.
У петак смо се поново упутили у Ћуприју, намерни да истражимо - мора ли детињство овог дечака да буде толико сурово? Шта чини Центар за социјални рад да се помогне Арсићима? Колико може да помогне школа? (Стефан иде у шести разред основне школе „Вук Караџић“.)
Његов разредни старешина Данијела Пантић имала је часове тек касно по подне. Причу о Стефану испричали су други наставници које смо затекли у зборници:
- У каквим условима живи, Стефан је постигао добар успех протекле године. Ове, још је рано да говоримо о резултатима. Али, знамо, не долази редовно на наставу. Мама дође, оправда часове. Каже: „Радили смо јуче, заједно да зарадимо за хлеб.“
Арсићи су, како нам је испричала Слађана, донедавно добијали социјалну помоћ. Осам хиљада динара из Центра за социјални рад, месечно. Њена малолетна деца: Стефан и Марија, немају право на дечји додатак, као пето и шесто по реду рођено дете. Тако је - по закону!
- Осам хиљада динара које смо добијали, распоредимо за књиге, одећу и обућу, а до јуче још је једна моја девојчица била с нама - прича Слађана. - За станарину немамо. За храну сами зарађујемо. Стефан понајвише. Из Центра за социјални рад, врата ми нико седам година није отворио. Помоћ су слали, само када ја одем и молим. Сада немам ни то, јер су ми тражили да донесемо документа, али нама је проблем и да одемо до Врања, где су наше матичне књиге.
Зато смо се заједно са Слађаном и њеном децом обратили Центру. Слађана је, иначе, кренула да замоли за помоћ. Дочекала нас је директорка Сузана Младеновић. Није, каже, чула за проблем Арсића. И није имала времена за разговор, јер са новинарима има лоше искуство.
Врата су била отворена, директорка је са колегиницама седела. Слађана је испред отворених врата стајала са децом, Маријом и Стефаном. Марија се презнојавала, жуљале су је ципеле два броја мање. Стефан је крио лице рукама.
- Како не знате о коме се ради, толико пута сам вас молила за хиљаду-две - говорила је Слађана с врата. - Није мени лако да молим. Коме је лако да моли за хлеб.
Одговорила јој је једна од радница Центра, не устајући са столице.
- Ако немаш за хлеб, зашто си рађала толику децу.
Слађана је заплакала. Директорка Сузана Младеновић је изгубила стрпљење. Љута на Арсиће, на новинаре, посебно, што не одустају да све ово чују и сликају, позвала је обезбеђење да нас испрати. Потом и - полицију!
Морали смо напоље.
А онда и у полицијску станицу. Љубазним службеницима МУП дали смо изјаве, на пријаву директорке.
- Нисам имала избора. Желела сам да све чујете. Жао ми је због непријатности - казала је Слађана Арсић.
Отишли смо на крају да она отвори рачун, на молбу племенитих читалаца „Новости“ који желе да помогну Арсићима.
ИМА НАДЕ
Душан Трифуновић, председник невладине организације „Мушка сигурност“, од кога смо и сазнали за Стефанову судбину, већ је набавио огрев за Арсиће.
- Сад не знам где да одвезем ова дрва, кад они више немају адресе. Али верујем: има наде за другачије детињство овог дечака. Охрабрен сам добротом коју су показали читаоци „Новости“ и ваша кућа.
ЖИРО-РАЧУН
Сви који желе да помогну да буде другачије детињство Стефана Арсића, могу да уплате помоћ на рачун (динарски) број: 160-5300100664935-08 (банка Интеза) Слађана (Арсић) Новићевић.
Девизни рачун: RЅ 35-160-5330200334327-02.
[url=http://www.delije-caffe.net/forum/index.php?topic=3990.0]
![[Image: stopkrimifudbal.jpg]](http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/stopkrimifudbal.jpg)