07-11-2009, 03:21 PM
Ај и ја коју да напишем ;D
Наравно одмалена навијам за Звезду међутим прилично сам сигуран да ме није нико у толико мери заразио колико ја сам сам себе.Ок цела породица навија за Звезду,ћале 80тих година ишао доста на текме,али опет мислим да сам се сам највише навукао на Звезду касније и на овај неки навијачки живот.Још као клинац са 7-8 година сам сецкао слике и текстове из новина о Звезди и Делија,знао сам сваког играча,тренера,економа Звезде,сваку навијачку песму,сећам се кад није било тв преноса текме се обавезно слушале преко радија и оно што сам и тад и што и сад имам је управо та срећа кад добијемо и туга кад изгубимо,дешавало се да у соби слушам пренос и оно редовна појава тада да се изгуби станица на којој слушам па оно добро се чује ако подигнем десну руку и леву ногу онда се не мешају станице и дешавало се да у чудним положајима проведем и по једно полувреме
а кад дамо гол то је оно трчање напоље,круг око дворишта и брзо испред тва/радија,пацијент
Прва утакмица знам да ме је ћале водио био је дерби мислим да је у питању 97 и оне утакмице где смо гробаре у финалу купа добили 3-0 и у реваншу исто тако.Тад у том неком времену је било доста утакмица на које ме ћале водио углавном дербији а чудно да су исто тако то било углавном утакмице на јна...Можда мој и први боравак на Северу је био против Хајдука из Куле рецимо 98 године,значи ми на свадби тамо у оном ресторану испод Севера и ја видим неке људе,мада је тад била много мања посета него сада на тим мањим утакмицама и видим сви према стадиону и сећам се колико сам кукао,да је ћале морао на пола свадбе да изађе и самном оде на утакмицу и ушли смо наравно одма на Север.Сећам се и оног дербија 3 дана пред бомбардовање,динамо кијев(после ког нисам могао да се опоравим 10 дана)
E онда је дошао и тај дан где сам сам кренуо на утакмицу са ортацима из краја који су ишли тада 2001. прослава титуле против милиционара,она киша која је падала баш баш дуго,пар међусобних туча на Северу и на крају прослава титуле је обележило мој први боравак на Северу.Сећам се мало после такође сам био на Сусрету генерација јако емотивном догађају у то време за мене иако сам 91 имао неколико година осећао сам тај успех,ту генерацију,тај значај одмалена иако кажем нисам био баш неки разборити сведок тога јер сам имао 4 године.
И тако,прво навијачко гостовање ван Маракане исто је убрзо уследило против Чуке на брду.
Међутим нисам био у то време нешто сталан на утакмицама ишао сам тако са времена на време али опет био сам у току свега и сигурно сам ишао годишње на бар 10 утакмица...2005 године сам кренуо озбиљније и онда сваке сезоне све више утакмица,гостовања...Ето извињавам се на мало дужем упису једноставно на ову тему доста тога ми се врти по глави и лепа су и сећања тако да би тешко успео укратко нешто написати.
Наравно одмалена навијам за Звезду међутим прилично сам сигуран да ме није нико у толико мери заразио колико ја сам сам себе.Ок цела породица навија за Звезду,ћале 80тих година ишао доста на текме,али опет мислим да сам се сам највише навукао на Звезду касније и на овај неки навијачки живот.Још као клинац са 7-8 година сам сецкао слике и текстове из новина о Звезди и Делија,знао сам сваког играча,тренера,економа Звезде,сваку навијачку песму,сећам се кад није било тв преноса текме се обавезно слушале преко радија и оно што сам и тад и што и сад имам је управо та срећа кад добијемо и туга кад изгубимо,дешавало се да у соби слушам пренос и оно редовна појава тада да се изгуби станица на којој слушам па оно добро се чује ако подигнем десну руку и леву ногу онда се не мешају станице и дешавало се да у чудним положајима проведем и по једно полувреме
а кад дамо гол то је оно трчање напоље,круг око дворишта и брзо испред тва/радија,пацијент Прва утакмица знам да ме је ћале водио био је дерби мислим да је у питању 97 и оне утакмице где смо гробаре у финалу купа добили 3-0 и у реваншу исто тако.Тад у том неком времену је било доста утакмица на које ме ћале водио углавном дербији а чудно да су исто тако то било углавном утакмице на јна...Можда мој и први боравак на Северу је био против Хајдука из Куле рецимо 98 године,значи ми на свадби тамо у оном ресторану испод Севера и ја видим неке људе,мада је тад била много мања посета него сада на тим мањим утакмицама и видим сви према стадиону и сећам се колико сам кукао,да је ћале морао на пола свадбе да изађе и самном оде на утакмицу и ушли смо наравно одма на Север.Сећам се и оног дербија 3 дана пред бомбардовање,динамо кијев(после ког нисам могао да се опоравим 10 дана)
E онда је дошао и тај дан где сам сам кренуо на утакмицу са ортацима из краја који су ишли тада 2001. прослава титуле против милиционара,она киша која је падала баш баш дуго,пар међусобних туча на Северу и на крају прослава титуле је обележило мој први боравак на Северу.Сећам се мало после такође сам био на Сусрету генерација јако емотивном догађају у то време за мене иако сам 91 имао неколико година осећао сам тај успех,ту генерацију,тај значај одмалена иако кажем нисам био баш неки разборити сведок тога јер сам имао 4 године.
И тако,прво навијачко гостовање ван Маракане исто је убрзо уследило против Чуке на брду.
Међутим нисам био у то време нешто сталан на утакмицама ишао сам тако са времена на време али опет био сам у току свега и сигурно сам ишао годишње на бар 10 утакмица...2005 године сам кренуо озбиљније и онда сваке сезоне све више утакмица,гостовања...Ето извињавам се на мало дужем упису једноставно на ову тему доста тога ми се врти по глави и лепа су и сећања тако да би тешко успео укратко нешто написати.