07-04-2009, 10:40 AM
(This post was last modified: 07-04-2009, 10:42 AM by ЧИЧА КЕЖУЛТРА.)
Самоиницијативно сте прешли у православље, вратили се коренима,
прихватили презиме својих предака пламенитог рода - Буровића, пореклом
из Рисна.
– Да. Вратио сам се презимену Буровић. То је презиме мојих старославних
прадедова, пераских грофова, војвода и капетана. Буровићи су актуелно
католици, православни и муслимани. Срећом , сви они свесни су да су
„словенског древнога чест”. Један је муслимански Буровићу Херцеговини
међу првима изјавио да је Србин. Ваистину, један је други, и он
муслиман, изјавио да је Хрват. Већина Буровића муслимана изјављују да су
Босанци. Буровићи православни, имате их и сред Београда, изјашњавају се
за Србе. Вратио сам се презимену својих прадедова не за себе, већ за
остале, да бих им дао лични пример и да бих им показао пут решења овог
горућег проблема међу нама.
У вашим студијама браните историјску истину - Богом дану, ма како она
била болна. Имали сте дакле, снаге да као високи интелектуалац истини
погледате у очи и кад је ваше порекло у питању без обзира на цену коју
сте платили!
– Самопрегорно сам бранио и браним истину у свим смеровима, посебно
историјску истину, којом сам преокупиран као научник, историчар,
балканолог и албанолог. Платио сам ово скупо, јако скупо, не само својим
животом, сав ми је живот прошао по затворима, већ и животом моје деце.
Како вам рекох, породицу у Југославији порушили су ми титоисти, породицу
у Албанији - енверовци, и ову трећу, овде у Швајцарској, порушили су ми
је у сарадњи титоисти са енверовцима и швајцарским мафијашима. Преко
медија сам неретко изјављивао да се против мене боре ништа мање већ пет
држава: Црна Гора, Србија, Македонија, Албанија и Швајцарска. Да, и
Швајцарска! Ово је велики рат против једног човека, који је наоружан
само његовим пером и - истином. Поносим се овим ратом, док моји
непријатељи - изволите их питати, да ли им служи на част њихова прљава
борба свим могућим средствима, поготово лажима, примитивизмима,
привацијом од елементарних људских права. Велике истине су, знате, врло
опасне.
Људи у Србији, они обични, али и најпоштенији, не знају пуно о Вама, али
сте у научном свет познати.
– У научном свету јесте, познат сам, и то прилично добро. Мене
Американци и Французи познају више од мојих Срба. Они су и устали у моју
одбрану. Французи су ме назвали и„Grand home”, а Американци „Famous
dissiden tand historian”. Уврстили су ме међу највеће светске савремене
албанологе.
Студирали сте албанологију, албанску књижевност и језик, шта сте из
свега научили? О чему сада пишете?
– Два пута сам дипломирао на албанологији, у Скопљу 1957. и у Тирани
1970. Ове су ме студије и учиниле албанологом, ово што јесам. Да нисам
студирао албанологију, сигурно бих остао само књижевник и дисидент: Ове
године славим 55. годишњицу објављивања своје дисидентне поеме „Бојана”.
Предао сам за штампу две књиге: „Буровићи - породична историја” и
„Мартиризирано Косово”. Ускоро због тога путујем за Балкан. Кад се будем
вратио у Женеву, приступићу лексиколошким и етимолошким студијама, да их
прикупим и спремим за штампу.
Како доживљавате сусрет са отаџбином? Шта је Ваша права домовина?
– Посећујем домовину редовно, некада и два-три пута годишње. Увек
успутно, због надгледања својих издања. Осећам необичну радост кад с
брода видим обалу наше Црне Горе. Али, кад да крочим, корачам по њој,
морам се освртати лево и десно, стално у очекивању крајњих непријатности.
Разоткријте нам личност Адема Демаћија, сада шиптарског хероја на КиМ,
Азема Власија. Било би интересантно заронити у порекло, рецимо Чекуа,
Тачија и осталих шиптарских зликоваца који касапе и разапињу српски
народ на српској вековној земљи.
– Азема Власија, Чекуа и Тачиа не познајем. Али, зато познајем јако
добро Адема Демаћија. О њему већ објавио читаву књигу, која је доживела
и друго издање. Сматрам да сам рекао истину, јер се Демаћи жив не чује.
Адем је Србин, од албанизираних српских муслимана Косова. Он је приликом
његовог првог хапшења дао Удби једну лажну изјаву против мене, мислећи
да ће га пустити из затвора. На бази те његове изјаве мене су ухапсили,
а њега ми извели као сведока оптужбе.
Кад је пао у затор Адем је био антиенверовац. Из затвора је изашао као
енверовац. Он се ставио у службу албанског Сигуримија (политичка
полиција, као Удба у Југославији), па је, још док сам био у албанском
затвору, дао лажну изјаву против мене, да би оправдао своје сведочење
пред мојим суђењем, а с друге стране, да би одбио од мене Албанце, који
су демонстрирали пред албанским амбасадама по свету и тражили да ме
пусте из затвора. Заједно са Исмаилом Кадаре он је духовни подстрекач
најмонструозније демонстрације. Замислите: свуда по свету су
демонстрирали за ослобођење из затвора књижевника и научника (па и за
моје ослобођење!); на Универзитету у Приштини албански професори и
студенти демонстрирају против. Не зато што је та демонстрација учињена
против мог ослобођења из затвора, већ и против било кога другог, мислим
да се не може окарактерисати друкчије. Наш је народ од времена рекао
"потурица гори од Турчина". Ја сам рекао: поарбанашени Србин је гори од
Албанца!
Глоса:
Скендербег је српског порекла, али није једини арнаутски јунак. Арнаути
су имали и имају на претек јунака, као Скендербега и од њихове крви,
прави Албанци. Само што су то јунаштво више демонстрирали у служби
других народа, неголи у служби свог народа. Скендербег се није
албанизирао. Он је живео и умро као православац, свестан свог српског
порекла. И администрацију своје државе држао је на српском језику.
Глоса:
Адем Демаћи је Србин, од албанизираних српских муслимана Косова. Он је
приликом његовог првог хапшења дао Удби једну лажну изјаву против мене,
мислећи да ће га пустити из затвора. На бази те његове изјаве мене су
ухапсили, а њега ми извели као сведока оптужбе. Кад је пао у затор Адем
је био антиенверовац. Из затвора је изашао као енверовац. Он се ставио у
службу албанског Сигуримија.
Глоса:
Муслиманска вера је стварно међу нама учинила оно што није успела да
учини и међу осталим народима Балкана и света. Не само по свету, већ и
на Балкану, муслимани се нису одрекли своје националности. То су учинили
само муслиманизирани Срби. Али, јесу ли за то само они криви?! Зар нису
криви и православни Срби, који и дан данас неће да прихвате
муслиманизираног Србина за брата?! Код православног Србина имамо и ову
појаву: неће да прихвати за брата ни оног муслиманизираног Србина који
је порекао муслиманску веру и вишеструко доказао на делу да је већи
Србин и од православног Србина.
ИЗВИЊАВАМ СЕ АДМИНИСТАРЦИЈИ НА 3 ПОСТА ЗА РЕДОМ АЛИ СМАТРАМ ДА ЈЕ ОВО СТВАРНО БИТНО,А ПОРУКЕ СУ НАЖАЛОСТ ОГРАНИЧЕНЕ НА 20 000 ЗНАКОВА,ПА НИЈЕ СВЕ МОГО СТАТИ У ЈЕДНУ...АКО СМАТРАТЕ ДА САМ ПРЕТЈЕРАО ОБРИШИТЕ...
прихватили презиме својих предака пламенитог рода - Буровића, пореклом
из Рисна.
– Да. Вратио сам се презимену Буровић. То је презиме мојих старославних
прадедова, пераских грофова, војвода и капетана. Буровићи су актуелно
католици, православни и муслимани. Срећом , сви они свесни су да су
„словенског древнога чест”. Један је муслимански Буровићу Херцеговини
међу првима изјавио да је Србин. Ваистину, један је други, и он
муслиман, изјавио да је Хрват. Већина Буровића муслимана изјављују да су
Босанци. Буровићи православни, имате их и сред Београда, изјашњавају се
за Србе. Вратио сам се презимену својих прадедова не за себе, већ за
остале, да бих им дао лични пример и да бих им показао пут решења овог
горућег проблема међу нама.
У вашим студијама браните историјску истину - Богом дану, ма како она
била болна. Имали сте дакле, снаге да као високи интелектуалац истини
погледате у очи и кад је ваше порекло у питању без обзира на цену коју
сте платили!
– Самопрегорно сам бранио и браним истину у свим смеровима, посебно
историјску истину, којом сам преокупиран као научник, историчар,
балканолог и албанолог. Платио сам ово скупо, јако скупо, не само својим
животом, сав ми је живот прошао по затворима, већ и животом моје деце.
Како вам рекох, породицу у Југославији порушили су ми титоисти, породицу
у Албанији - енверовци, и ову трећу, овде у Швајцарској, порушили су ми
је у сарадњи титоисти са енверовцима и швајцарским мафијашима. Преко
медија сам неретко изјављивао да се против мене боре ништа мање већ пет
држава: Црна Гора, Србија, Македонија, Албанија и Швајцарска. Да, и
Швајцарска! Ово је велики рат против једног човека, који је наоружан
само његовим пером и - истином. Поносим се овим ратом, док моји
непријатељи - изволите их питати, да ли им служи на част њихова прљава
борба свим могућим средствима, поготово лажима, примитивизмима,
привацијом од елементарних људских права. Велике истине су, знате, врло
опасне.
Људи у Србији, они обични, али и најпоштенији, не знају пуно о Вама, али
сте у научном свет познати.
– У научном свету јесте, познат сам, и то прилично добро. Мене
Американци и Французи познају више од мојих Срба. Они су и устали у моју
одбрану. Французи су ме назвали и„Grand home”, а Американци „Famous
dissiden tand historian”. Уврстили су ме међу највеће светске савремене
албанологе.
Студирали сте албанологију, албанску књижевност и језик, шта сте из
свега научили? О чему сада пишете?
– Два пута сам дипломирао на албанологији, у Скопљу 1957. и у Тирани
1970. Ове су ме студије и учиниле албанологом, ово што јесам. Да нисам
студирао албанологију, сигурно бих остао само књижевник и дисидент: Ове
године славим 55. годишњицу објављивања своје дисидентне поеме „Бојана”.
Предао сам за штампу две књиге: „Буровићи - породична историја” и
„Мартиризирано Косово”. Ускоро због тога путујем за Балкан. Кад се будем
вратио у Женеву, приступићу лексиколошким и етимолошким студијама, да их
прикупим и спремим за штампу.
Како доживљавате сусрет са отаџбином? Шта је Ваша права домовина?
– Посећујем домовину редовно, некада и два-три пута годишње. Увек
успутно, због надгледања својих издања. Осећам необичну радост кад с
брода видим обалу наше Црне Горе. Али, кад да крочим, корачам по њој,
морам се освртати лево и десно, стално у очекивању крајњих непријатности.
Разоткријте нам личност Адема Демаћија, сада шиптарског хероја на КиМ,
Азема Власија. Било би интересантно заронити у порекло, рецимо Чекуа,
Тачија и осталих шиптарских зликоваца који касапе и разапињу српски
народ на српској вековној земљи.
– Азема Власија, Чекуа и Тачиа не познајем. Али, зато познајем јако
добро Адема Демаћија. О њему већ објавио читаву књигу, која је доживела
и друго издање. Сматрам да сам рекао истину, јер се Демаћи жив не чује.
Адем је Србин, од албанизираних српских муслимана Косова. Он је приликом
његовог првог хапшења дао Удби једну лажну изјаву против мене, мислећи
да ће га пустити из затвора. На бази те његове изјаве мене су ухапсили,
а њега ми извели као сведока оптужбе.
Кад је пао у затор Адем је био антиенверовац. Из затвора је изашао као
енверовац. Он се ставио у службу албанског Сигуримија (политичка
полиција, као Удба у Југославији), па је, још док сам био у албанском
затвору, дао лажну изјаву против мене, да би оправдао своје сведочење
пред мојим суђењем, а с друге стране, да би одбио од мене Албанце, који
су демонстрирали пред албанским амбасадама по свету и тражили да ме
пусте из затвора. Заједно са Исмаилом Кадаре он је духовни подстрекач
најмонструозније демонстрације. Замислите: свуда по свету су
демонстрирали за ослобођење из затвора књижевника и научника (па и за
моје ослобођење!); на Универзитету у Приштини албански професори и
студенти демонстрирају против. Не зато што је та демонстрација учињена
против мог ослобођења из затвора, већ и против било кога другог, мислим
да се не може окарактерисати друкчије. Наш је народ од времена рекао
"потурица гори од Турчина". Ја сам рекао: поарбанашени Србин је гори од
Албанца!
Глоса:
Скендербег је српског порекла, али није једини арнаутски јунак. Арнаути
су имали и имају на претек јунака, као Скендербега и од њихове крви,
прави Албанци. Само што су то јунаштво више демонстрирали у служби
других народа, неголи у служби свог народа. Скендербег се није
албанизирао. Он је живео и умро као православац, свестан свог српског
порекла. И администрацију своје државе држао је на српском језику.
Глоса:
Адем Демаћи је Србин, од албанизираних српских муслимана Косова. Он је
приликом његовог првог хапшења дао Удби једну лажну изјаву против мене,
мислећи да ће га пустити из затвора. На бази те његове изјаве мене су
ухапсили, а њега ми извели као сведока оптужбе. Кад је пао у затор Адем
је био антиенверовац. Из затвора је изашао као енверовац. Он се ставио у
службу албанског Сигуримија.
Глоса:
Муслиманска вера је стварно међу нама учинила оно што није успела да
учини и међу осталим народима Балкана и света. Не само по свету, већ и
на Балкану, муслимани се нису одрекли своје националности. То су учинили
само муслиманизирани Срби. Али, јесу ли за то само они криви?! Зар нису
криви и православни Срби, који и дан данас неће да прихвате
муслиманизираног Србина за брата?! Код православног Србина имамо и ову
појаву: неће да прихвати за брата ни оног муслиманизираног Србина који
је порекао муслиманску веру и вишеструко доказао на делу да је већи
Србин и од православног Србина.
ИЗВИЊАВАМ СЕ АДМИНИСТАРЦИЈИ НА 3 ПОСТА ЗА РЕДОМ АЛИ СМАТРАМ ДА ЈЕ ОВО СТВАРНО БИТНО,А ПОРУКЕ СУ НАЖАЛОСТ ОГРАНИЧЕНЕ НА 20 000 ЗНАКОВА,ПА НИЈЕ СВЕ МОГО СТАТИ У ЈЕДНУ...АКО СМАТРАТЕ ДА САМ ПРЕТЈЕРАО ОБРИШИТЕ...