07-04-2009, 10:38 AM
Од посебне важности је што су се с мојим албанолошким тезама сложили и
многи албански научници, па и њихов највећи албанолог - академик проф.
др Екрем Сабеј. Користим прилику да изразим захвалност албанском
историчару Ардиан Вехбиу, који се сложио са мојим албанолошким тезама,
па ме и јавно, сред Тиране, узео у одбрану преко свих медија.
За жаљење је што су се српски, македонски и црногорски научници
оградили. Они ћуте о мојим албанолошким тезама. Опет користим прилику да
изразим моју безграничну захвалност оним Македонцима који су ми их
објавили на македонски језик, па и превели на енглески. Године 2005.
објавили су ми и књигу„ Порекло Албанаца” и одмах организовали промоцију
у Битољу, у сарадњи с тамошњим научним друштвом и Универзитетом.
Албанска академија наука ћути о мојим албанолошким тезама, јер је свесна
да ми их не може оборити. Али, преко својих кларкова, с времена на време
објављују по коју километарску пасквилу против мене, доказујући да су
аутохтони, Илири, па и Пелазги, њиховим најпрљавијим псовкама и
претњама. Позвали су и преко интернета своје јунаке да дођу овде, у
Женеву, да ме убију. Један ми је Албанац, који се до јуче бусао у прса и
за комунисту, за интернационалисту, очитао и опело преко интернета.
Позната је ваша процена да ће Албанија учинити све да разбрати Србију и
Црну Гору, у чему су очигледно успели, али им је „неко” и припомогао од
домаћих.
– Србију и Црну Гору нема силе на овом свету која их може разбратити.
Албанци су за то учинили све и учиниће све, сами и у сарадњи с другима,
али узалуд. Ви треба да знате да су се Црногорци кроз векове клали један
са другим, вадили су брат-брату и очи, али, кад их је напао Турчин,
оставили су крвну освету и збратимљени јуришали на заједничког
непријатеља. Као што је Црногорац у срцу сваког Србина, и Србин је у
срцу сваког Црногорца. Наравно да на обе стране имамо и изрода. Шта ту
можемо?! Изрода има у сваком народу!
У чему је српски вековни проблем - одричући се кроз историју сопствене
вере, Срби су одбацили нацију, што није урадио ниједан други
исламизовани народ на свету. Дакле, Срби се лако претапају у другу
нацију. Шта је то у српским генима да потурчени иноверник лако диже руку
на дојучерашњег брата? Прети ли нам у том смислу катастрофа?
– Муслиманска вера је стварно међу нама учинила оно што није успела да
учини и међу осталим народима Балкана и света. Не само по свету, већ и
на Балкану, муслимани се нису одрекли своје националности. То су учинили
само муслиманизирани Срби. Али, јесу ли за то само они криви?! Зар нису
криви и православни Срби, који и дан данас неће да прихвате
муслиманизираног Србина за брата?! О овом проблему ја сам већ објавио
једну студију, коју сам укључио у новој књизи „Матриризирано Косово”.
Истина је да муслиманизирани Србин лако диже руку на православног
Србина, али је исто тако истина да и православни Србин лако диже руку на
муслиманизираног Србина. Код православног Србина имамо и ову појаву:
неће да прихвати за брата ни оног муслиманизираног Србина који је
порекао муслиманску веру и вишеструко доказао на делу да је већи Србин и
од православног Србина. И поред овога, не прети нам никаква катастрофа.
И муслиманизирани Србин и православни Србин излечиће се временом од свог
фундаментализма, као што су се многи већ и излечили.
Прокоментаришите питање Влаха на овим просторима укратко, будући да сте
скоро о томе писали.
– Власи су најнесрећнији народ Балкана и света. Они су много допринели у
историји свих народа. Што су више допринели, то су им већом
незахвалношћу узвратили. О Власима Албаније објавио сам више студија, па
сам још 2003. припремио и посебну књигу, која ми се персекутира од
албанских екстремних националиста. Власи Албаније су ми преко медија
изјавили своју дубоку захвалност, па су ме прогласили и за почасног
члана њиховог Удружења.
Једини арнаутски јунак био је Скендер-бег, који је српског порекла.
Претапање Срба у Шиптаре почело је у средњем веку.
– Скендербег је српског порекла, али није једини арнаутски јунак.
Арнаути су имали и имају на претек јунака, као Скендербега и од њихове
крви, прави Албанци. Само што су то јунаштво више демонстрирали у служби
других народа, неголи у служби свог народа. Претапање Срба у Албанце
почело је од дана кад су Албанци стигли у Мат (Албанон), негде у 9. веку
наше ере. Скендербег се није албанизирао. Он је живео и умро као
православац, свестан свог српског порекла. И администрацију своје државе
држао је на српском језику. Албански могуће да није знао ни једну једину
реч. Албанизирање Срба се наставило посебно кад су Албанци изашли из
Мата и распрострли се у пољу Драча средином 11. века. До 16. века они су
успели да између река Дрим на Северу, реке Црни Дрим на западу и
Скумбини на југу чине већину становништва, али и дан-данас у тој зони
има Срба који се одупиру албанизацији. Преко поменутих река Срби су до
касно чинили већину. Албанизирање Срба је много помогла католичка црква
и муслиманска џамија. Да није било њих, уместо албанизирања имали бисмо
србизирање.
Северна арнаутска племена сећају се свог словенског, српског порекла:
Хоти, Кастрати, Клименти знају да су браћа с црногорским племенима
Кучима, Братоножићима, Пиперима.
– Како рекох, Срби Северне Албаније, преко реке Дрим и Црни Дрим на
Истоку, албанизирали су се касно, у 17. и 18. веку. И велики албански
пријатељ, Енглез Ноел Малколм, који фалсификује историју албанског
народа у њихов прилог, био је принуђен да призна да је становништво
Источне Албаније, преко реке Црни Дрим, до касно било православне вере и
српске националности. А за Северну Албанију то је од времена рекао
чувени немачки историчар Г. Стадтмилер. У овим зонама данашње Албаније
не само братства, већ читава племена Србо-Црногораца су се албанизирали.
Али су се и албанска братства србизирала тамо, преко границе, у Црној
Гори. Албански "научници" признају србизирање њихових племена, али не и
албанизирање наших, српских, племена.
Записано је да сте, не својом кривицом, били Албанац и као такви
робовали сте у Брозовим и Хоџиним казаматима. Шта вам је од свега било
најгоре?
– Да, речено је за мене да сам Албанац, па то и дан-данас неки користе.
Не само од албанске стране, већ и од наше, неки српски паметњаковићи.
Али, по казаматима Јосипа Броза и Енвера Хоџе нисам био као Албанац, већ
као конструктиван грађанин, као дисидентни књижевник. Пред судом у
Тетову лично државни тужилац изјави да сам био и да се он нада да ћу и у
будуће бити конструктиван грађанин Југославије. Овиме ме он бранио више
и боље од адвоката. Албанци су ми и у пресуди унели да сам у њиховој
земљи престављао идеолошку и политичку диверзију, што значи да сам био
дисидент. Лично Фатос Нано, шеф Социјалистичке партије Албаније, и
експредседник владе, који ме казнио на смрт, дође 1992. године у Женеву
и јавно изјави да сам био и остао конструктиван грађанин. Он ме и позва
да се вратим у Тирану. За време мог тамновања у Албанији најгоре ми је
било масакрирање деце. Како сигурно знате, сина су ми ухапсили, његовој
невести скочили ногама на трбух и тако је приморали да побаци дете од
пет месеци. Ћерку су ми масакрирали, супругу проституирали. За сво време
мог тамновања нису ми дозволили ни да сазнам да ли су ми деца жива.
Апсолутно никоме од мојих нису дозволили да ме види, да се не би сазнало
да сам у затвору потпуно невин и да свакодневно настоје да ме и физички
ликвидирају.
многи албански научници, па и њихов највећи албанолог - академик проф.
др Екрем Сабеј. Користим прилику да изразим захвалност албанском
историчару Ардиан Вехбиу, који се сложио са мојим албанолошким тезама,
па ме и јавно, сред Тиране, узео у одбрану преко свих медија.
За жаљење је што су се српски, македонски и црногорски научници
оградили. Они ћуте о мојим албанолошким тезама. Опет користим прилику да
изразим моју безграничну захвалност оним Македонцима који су ми их
објавили на македонски језик, па и превели на енглески. Године 2005.
објавили су ми и књигу„ Порекло Албанаца” и одмах организовали промоцију
у Битољу, у сарадњи с тамошњим научним друштвом и Универзитетом.
Албанска академија наука ћути о мојим албанолошким тезама, јер је свесна
да ми их не може оборити. Али, преко својих кларкова, с времена на време
објављују по коју километарску пасквилу против мене, доказујући да су
аутохтони, Илири, па и Пелазги, њиховим најпрљавијим псовкама и
претњама. Позвали су и преко интернета своје јунаке да дођу овде, у
Женеву, да ме убију. Један ми је Албанац, који се до јуче бусао у прса и
за комунисту, за интернационалисту, очитао и опело преко интернета.
Позната је ваша процена да ће Албанија учинити све да разбрати Србију и
Црну Гору, у чему су очигледно успели, али им је „неко” и припомогао од
домаћих.
– Србију и Црну Гору нема силе на овом свету која их може разбратити.
Албанци су за то учинили све и учиниће све, сами и у сарадњи с другима,
али узалуд. Ви треба да знате да су се Црногорци кроз векове клали један
са другим, вадили су брат-брату и очи, али, кад их је напао Турчин,
оставили су крвну освету и збратимљени јуришали на заједничког
непријатеља. Као што је Црногорац у срцу сваког Србина, и Србин је у
срцу сваког Црногорца. Наравно да на обе стране имамо и изрода. Шта ту
можемо?! Изрода има у сваком народу!
У чему је српски вековни проблем - одричући се кроз историју сопствене
вере, Срби су одбацили нацију, што није урадио ниједан други
исламизовани народ на свету. Дакле, Срби се лако претапају у другу
нацију. Шта је то у српским генима да потурчени иноверник лако диже руку
на дојучерашњег брата? Прети ли нам у том смислу катастрофа?
– Муслиманска вера је стварно међу нама учинила оно што није успела да
учини и међу осталим народима Балкана и света. Не само по свету, већ и
на Балкану, муслимани се нису одрекли своје националности. То су учинили
само муслиманизирани Срби. Али, јесу ли за то само они криви?! Зар нису
криви и православни Срби, који и дан данас неће да прихвате
муслиманизираног Србина за брата?! О овом проблему ја сам већ објавио
једну студију, коју сам укључио у новој књизи „Матриризирано Косово”.
Истина је да муслиманизирани Србин лако диже руку на православног
Србина, али је исто тако истина да и православни Србин лако диже руку на
муслиманизираног Србина. Код православног Србина имамо и ову појаву:
неће да прихвати за брата ни оног муслиманизираног Србина који је
порекао муслиманску веру и вишеструко доказао на делу да је већи Србин и
од православног Србина. И поред овога, не прети нам никаква катастрофа.
И муслиманизирани Србин и православни Србин излечиће се временом од свог
фундаментализма, као што су се многи већ и излечили.
Прокоментаришите питање Влаха на овим просторима укратко, будући да сте
скоро о томе писали.
– Власи су најнесрећнији народ Балкана и света. Они су много допринели у
историји свих народа. Што су више допринели, то су им већом
незахвалношћу узвратили. О Власима Албаније објавио сам више студија, па
сам још 2003. припремио и посебну књигу, која ми се персекутира од
албанских екстремних националиста. Власи Албаније су ми преко медија
изјавили своју дубоку захвалност, па су ме прогласили и за почасног
члана њиховог Удружења.
Једини арнаутски јунак био је Скендер-бег, који је српског порекла.
Претапање Срба у Шиптаре почело је у средњем веку.
– Скендербег је српског порекла, али није једини арнаутски јунак.
Арнаути су имали и имају на претек јунака, као Скендербега и од њихове
крви, прави Албанци. Само што су то јунаштво више демонстрирали у служби
других народа, неголи у служби свог народа. Претапање Срба у Албанце
почело је од дана кад су Албанци стигли у Мат (Албанон), негде у 9. веку
наше ере. Скендербег се није албанизирао. Он је живео и умро као
православац, свестан свог српског порекла. И администрацију своје државе
држао је на српском језику. Албански могуће да није знао ни једну једину
реч. Албанизирање Срба се наставило посебно кад су Албанци изашли из
Мата и распрострли се у пољу Драча средином 11. века. До 16. века они су
успели да између река Дрим на Северу, реке Црни Дрим на западу и
Скумбини на југу чине већину становништва, али и дан-данас у тој зони
има Срба који се одупиру албанизацији. Преко поменутих река Срби су до
касно чинили већину. Албанизирање Срба је много помогла католичка црква
и муслиманска џамија. Да није било њих, уместо албанизирања имали бисмо
србизирање.
Северна арнаутска племена сећају се свог словенског, српског порекла:
Хоти, Кастрати, Клименти знају да су браћа с црногорским племенима
Кучима, Братоножићима, Пиперима.
– Како рекох, Срби Северне Албаније, преко реке Дрим и Црни Дрим на
Истоку, албанизирали су се касно, у 17. и 18. веку. И велики албански
пријатељ, Енглез Ноел Малколм, који фалсификује историју албанског
народа у њихов прилог, био је принуђен да призна да је становништво
Источне Албаније, преко реке Црни Дрим, до касно било православне вере и
српске националности. А за Северну Албанију то је од времена рекао
чувени немачки историчар Г. Стадтмилер. У овим зонама данашње Албаније
не само братства, већ читава племена Србо-Црногораца су се албанизирали.
Али су се и албанска братства србизирала тамо, преко границе, у Црној
Гори. Албански "научници" признају србизирање њихових племена, али не и
албанизирање наших, српских, племена.
Записано је да сте, не својом кривицом, били Албанац и као такви
робовали сте у Брозовим и Хоџиним казаматима. Шта вам је од свега било
најгоре?
– Да, речено је за мене да сам Албанац, па то и дан-данас неки користе.
Не само од албанске стране, већ и од наше, неки српски паметњаковићи.
Али, по казаматима Јосипа Броза и Енвера Хоџе нисам био као Албанац, већ
као конструктиван грађанин, као дисидентни књижевник. Пред судом у
Тетову лично државни тужилац изјави да сам био и да се он нада да ћу и у
будуће бити конструктиван грађанин Југославије. Овиме ме он бранио више
и боље од адвоката. Албанци су ми и у пресуди унели да сам у њиховој
земљи престављао идеолошку и политичку диверзију, што значи да сам био
дисидент. Лично Фатос Нано, шеф Социјалистичке партије Албаније, и
експредседник владе, који ме казнио на смрт, дође 1992. године у Женеву
и јавно изјави да сам био и остао конструктиван грађанин. Он ме и позва
да се вратим у Тирану. За време мог тамновања у Албанији најгоре ми је
било масакрирање деце. Како сигурно знате, сина су ми ухапсили, његовој
невести скочили ногама на трбух и тако је приморали да побаци дете од
пет месеци. Ћерку су ми масакрирали, супругу проституирали. За сво време
мог тамновања нису ми дозволили ни да сазнам да ли су ми деца жива.
Апсолутно никоме од мојих нису дозволили да ме види, да се не би сазнало
да сам у затвору потпуно невин и да свакодневно настоје да ме и физички
ликвидирају.