Космет српска земља

[дрвосеча]

Износим албанску причу


Ана ди Лелио

НИЈЕ ми била намера да машем било чијом заставом, да мењам историју, нити да тврдим да је Милош Обилић заиста био Албанац. Не сврставам се ни на чију страну. Само сам сакупила песме које певају косовски Албанци и превела их на енглески, како бих свету показала другачије виђење једног мита који и данас утиче на државе Балкана.
Тако за "Новости" о својој књизи "Бој на Косову 1389: албански еп", која ће изаћи у Лондону 7. јула, говори ауторка Ана ди Лелио. Као новинарка и социолог - каже нам у телефонском разговору из Приштине, где је била на "претпромоцији" књиге - увек жели да саслуша и истражи обе стране приче.
- Ову "другу", за коју се врло мало зна, нашла сам у народном предању Албанаца на Косову и муслимана у Санџаку - објашњава Ди Лелио. - У књизи се налази осам лепих песама, са мојим уводом и коментарима. Стручним и објективним, надам се. Покушала сам да проникнем у срце мита о Косову, питајући се зашто је Албанцима толико важно да је Милош Обилић био, у ствари, њихов херој Копилик.
А онда је, вели, схватила: Албанци верују да су на Балкану били давно пре Турака. Да је у њиховој "крви" да се увек боре против "освајача". И да су, на крају крајева, баш они - а не Срби, као што нам говори историја - били на бранику хришћанства у средњем веку.
- Тиме желе да покажу да су увек били део Европе. Да је то њихов идентитет. Да је у косовском боју учествовала велика хришћанска војска, чију су окосницу чинили баш Албанци. А ја, понављам, само излажем њихову страну приче, уткану, чини ми се,
у дух овог народа - као да се, док то говори, отео осмех овој Италијанки са америчким пасошем. - Претпостављам шта људи у Србији сада мисле о мени. Но, не може нико да ме оптужи низашта ако се зна да сам у великој мери користила српске изворе! Најдужу песму у књизи, тако, записао је у Вучитрну Глиша Елезовић и објавио 1923. године, под именом "Једна арнаутска варијанта о боју на Косову".
Иако свесна пипавости теме за коју се ухватила, Ана ди Лелио, тобоже, не верује да је њена књига претенциозна.
Нити да ће бити (зло)употребљена у политичке сврхе, и то у јеку албанског присвајања српске културне баштине!?
- И да буде тако, не бих се осећала одговорном. Мени је савест мирна, јер нисам уопште улазила у политику, иако јесам желела да покренем дебату у јавности. А књига се врло лако чита и сигурна сам да би била занимљива и многима у Србији - убеђује Ди Лелио, помало нас, помало себе. - Не знам како би она могла да користи косовским Албанцима, када они у то већ верују. Зато сам се и одлучила за лондонског издавача, и за енглески језик, којим говори цео свет. Јер, убеђена сам да странци знају све о српском миту. Ево им и друга верзија, па нека одлуче сами.

НИСАМ АЛБАНКА
ЗНАМ да ће сада многи у Београду тврдити да сам Албанка. Нисам и немам никакве везе са Албанијом. Рођена сам у Италији, удата за Американца, имам и америчко држављанство. На Косово сам први пут дошла 1999. године, са мисијом Уједињених нација. Баш као што српски научници проучавају историју и културу других народа, тако и мене интересује историја и култура Косова - додаје Ана ди Лелио.

УЏБЕНИЦИ РАЗЛИЧИТО
ГОСПОЂА Ди Лелио каже да се није бавила историјом, али је ипак, припремајући се за своје дело, "прочитала много књига о томе".
- Занимљиво је, ето, да се у албанским уџбеницима из историје такође тврди да је Милош био Копилик. Али, само на Косову. Деца у Албанији уче то само као једну од варијанти у народном предању, а званично је, према историчарима из Тиране, Милош ипак био Србин - наводи ауторка.

МИЛОШ ПОБЕГАО!
У ЈЕДНОЈ од песама, велики албански херој Милош Копилик убија Мурата и успева да побегне од разјарених Турака. Склониште му пружа његов пријатељ, који ће га касније у страху издати. Турци у пријатељевим брковима проналазе кључеве, а потом и бегунца. Пошто Милошу одсеку главу, он је ставља испод мишке и тријумфално - иако већ мртав - корача према својој војсци. Цар Лазар се не помиње ни у једном епу.

Извор: Новости.
4. јул 2009.