Отимају Милоша Обилића
АКО Енглези и Американци до сада нису прочитили ни један стих косовског циклуса, ако нису никад чули за Косовски бој и за Милоша Обилића, нису ништа пропустили.
Ана ди Лелио, очигледно стручњак за јужну српску покрајину сада им нуди новију и историјску „истину“, наравно из албанске перспективе о догађају који је ударио темеље етичком кодексу на коме почива целокупна духовна вертикала српског народа.
„Бој на Косову 1389: албански еп“, друга књига ове Американке италијанског порекла, новинарке и социолога представљена је у понедељак у Приштини. Лондонски издавач „Палгрјев Макмилијан“ учиниће то 7. јула, а књигу најављује као „фантастичну причу о Муратовом нападу на Косово и о убиству турског цара који је извршио албански витез Милош Копилик“.
Препоруке
Књига за коју је предговор написао Иво Банац, рођени Загребчанин, данас професор на Универзитету Јејл, према најави издавача „пружа боље изнијансирану причу за разумевање овог снажног мита о национализму и припадности“.
Лондонски издавач препоручује дело као анализу епских и новијих албанских песама о Боју на Косову, скрећући пажњу и на текстове ауторке „који истражују значај ове епске приче и битке у контексту последњег рата“. Издавач јасно наводи да је намера Ане ди Лелио да се „ојача колективни идентитет који истиче отпор против стране силе и идентификује се снажно са европском, доминантно хришћанском културом“.
Истовремено за писца предговора професора Банца „ова вредна и сјајно преведена колекција поема и епова, са значајним коментарима ауторке, представља плод једне љубави“
Госпођа ди Лилио на Косово је први пут дошла 1999. године, са мисијом Уједињених нација. Од 2001. до 2003. била је ОЕБС-ов привремени комесар за медије у јужном делу Србије, а две године службовала је и као саветник у косовској полицији. Позната је као велики присталица америчког председника Барака Обаме и посебно државне секретарке Хилари Родам Клинтон, са којом дели љубав према косовским Албанцима.
За британски „Гардијан“ повремено је писала коментаре од 2004. до 2008. године. У многима од њих се није либила да нападне „српску експанзионистичку и лицемерну власт“.
Своје коментаре - написане за многе британске и италијанске новине - објавила је у књизи „Косово - пут ка независности“. У њој су и збирка есеја о будућности Косова и Метохије.
Крађа
Фалсификовање српске историје је очигледни актуелни политички пројекат косовских Албанаца. Приштински дневни лист „Епока и ре“ је отишао тако далеко да је својевремено објављивао фељтон са тврдњама како је породица Немањић у ствари породица „Немани, албанског порекла, а да је српска квазиисторија касније ову династију приписала себи“!
Косовске власти су 2005. године чак делиле туристичке публикације на енглеском језику, штампане са грбом УМНИК-а, у којој се српски манастири представљају као културна добра Албанаца из времена Византије.
Без знања УНЕСЦО, Астрит Харације, тада министар културе Косова
је издао брошуру под називом „Споменици Косова“, у којој се ни у једној речи не помињу Срби. Тако су странци у овој публикацији могли да погледају фотографије православних српских манастира и цркава, али уз „објашњење“ да се ради о споменицима „византијско-косовског стила“. Министарство културе Косова наводи да су се у тим црквама молили „косовско-албански хришћани“!
На осмој страници ове брошуре пише да се „косоварско богатство састоји од црквених грађевина које потичу из палеохришћанских времена, цркава које су градили хришћани, илирско-арберорско-албанско становништво од 4. до 6. века, а чије рушевине још постоје на територији Косова. Одлично су очувани манастири и цркве византијско-косовског стила, које су користили албански хришћани“.
Манастири
„Нова историја“ која се пише на Косову, зачињена је и детаљима попут: “велики број католичких цркава, Срби су вековима уништавали“; „Манастир Дечани је градило албанско племе Гаси“; „Српске цркве су саграђене на темељима албанских цркава“...
Пошта Косова је у априлу ове године у промет пустила поштанске маркице, са сликом „албанског“ манастира Високи Дечани! На интернет презентацији косовске Поште наводи се да је манастир „архитектонско благо Косова“. У пропратном тексту о колекцији поштанских маркица истиче се да је манастир саграђен у 13. веку, а да је његов изглед мешавина готског, римског, византијског и барокног стила. Изостављено је, међутим, да је оснивач Дечана српски краљ Стефан Дечански, као и да је манастир део српске културне баштине и да припада Српској православној цркви.
ОДБРАНА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ
Присвајање српске историје представља завршну фазу окупације Косова и Метохије - упозорава историчар Радош Љушић.
- И поред тога што чак и турски историчари недвосмислено сведоче о српским манастирима и српском царству Немањића на територији Балкана, ако се ове албанске лажи стално понављају и пропагирају на Западу, једног дана могу и да „постану“ истина. Зато је неопходно да ова држава, као и сви наши историчари стану у одбрану српске историје - поручује Радош Љушић.
УПОЗОРЕЊЕ
ПРЕДСЕДНИК Србије Борис Тадић недавно је, на регионалном самиту на Цетињу, оптужио приштинске власти за покушај искоришћавања српске баштине на Косову, као пиона у опасној игри стварања идентитета. Такви покушаји, поручио је Тадић, морају бити најоштрије осуђени, а ни Србија ни УНЕСКО и Савет Европе не смеју да остану пасивни.
СКЕНДЕРБЕГА ЗА СРБИНА
Као упозорење да агресивна албанска пропаганда захтева адекватан одговор и то на „њихов начин“ пре неколико година, у Београду се помињало да се на Тргу Славија подигне велики споменик Ђурађу Кастриоту Скендербегу, албанском националном хероју.
Заговорници ове иницијативе сматрали су да Срби на Скендербега полажу више права него Албанци на било ког српског хероја, пошто је, према многим теоријама, Скендербег био српског порекла. Његова мајка Војислава била је српска принцеза, а будући херој Албаније касније се у свом животу одрекао ислама и поново прихватио хришћанство.
Према албанским изворима, и нека српска племена из Црне Горе воде порекло од Кастриота.
ПРЕВОДИЛАЦ
Преводилац књиге је Канађанин Роберт Елси, вероватно најбољи светски познавалац албанске културе и језика. Елси је студирао на Сорбони и у Бону, али је тек као 28-годишњак, 1978. први пут дошао у Албанију. Радио је и за немачко Министарство спољних послова, где се углавном бавио „албанским проблемом“.
На његовом сајту налази се и мапа албанског језика, на којој је Косово, наравно, издвојено из територије Србије, а превео је - онако, за своју душу - и Декларацију о независности Косова.
Извор: Новости.
3. јул 2009.
АКО Енглези и Американци до сада нису прочитили ни један стих косовског циклуса, ако нису никад чули за Косовски бој и за Милоша Обилића, нису ништа пропустили.
Ана ди Лелио, очигледно стручњак за јужну српску покрајину сада им нуди новију и историјску „истину“, наравно из албанске перспективе о догађају који је ударио темеље етичком кодексу на коме почива целокупна духовна вертикала српског народа.
„Бој на Косову 1389: албански еп“, друга књига ове Американке италијанског порекла, новинарке и социолога представљена је у понедељак у Приштини. Лондонски издавач „Палгрјев Макмилијан“ учиниће то 7. јула, а књигу најављује као „фантастичну причу о Муратовом нападу на Косово и о убиству турског цара који је извршио албански витез Милош Копилик“.
Препоруке
Књига за коју је предговор написао Иво Банац, рођени Загребчанин, данас професор на Универзитету Јејл, према најави издавача „пружа боље изнијансирану причу за разумевање овог снажног мита о национализму и припадности“.
Лондонски издавач препоручује дело као анализу епских и новијих албанских песама о Боју на Косову, скрећући пажњу и на текстове ауторке „који истражују значај ове епске приче и битке у контексту последњег рата“. Издавач јасно наводи да је намера Ане ди Лелио да се „ојача колективни идентитет који истиче отпор против стране силе и идентификује се снажно са европском, доминантно хришћанском културом“.
Истовремено за писца предговора професора Банца „ова вредна и сјајно преведена колекција поема и епова, са значајним коментарима ауторке, представља плод једне љубави“
Госпођа ди Лилио на Косово је први пут дошла 1999. године, са мисијом Уједињених нација. Од 2001. до 2003. била је ОЕБС-ов привремени комесар за медије у јужном делу Србије, а две године службовала је и као саветник у косовској полицији. Позната је као велики присталица америчког председника Барака Обаме и посебно државне секретарке Хилари Родам Клинтон, са којом дели љубав према косовским Албанцима.
За британски „Гардијан“ повремено је писала коментаре од 2004. до 2008. године. У многима од њих се није либила да нападне „српску експанзионистичку и лицемерну власт“.
Своје коментаре - написане за многе британске и италијанске новине - објавила је у књизи „Косово - пут ка независности“. У њој су и збирка есеја о будућности Косова и Метохије.
Крађа
Фалсификовање српске историје је очигледни актуелни политички пројекат косовских Албанаца. Приштински дневни лист „Епока и ре“ је отишао тако далеко да је својевремено објављивао фељтон са тврдњама како је породица Немањић у ствари породица „Немани, албанског порекла, а да је српска квазиисторија касније ову династију приписала себи“!
Косовске власти су 2005. године чак делиле туристичке публикације на енглеском језику, штампане са грбом УМНИК-а, у којој се српски манастири представљају као културна добра Албанаца из времена Византије.
Без знања УНЕСЦО, Астрит Харације, тада министар културе Косова
је издао брошуру под називом „Споменици Косова“, у којој се ни у једној речи не помињу Срби. Тако су странци у овој публикацији могли да погледају фотографије православних српских манастира и цркава, али уз „објашњење“ да се ради о споменицима „византијско-косовског стила“. Министарство културе Косова наводи да су се у тим црквама молили „косовско-албански хришћани“!
На осмој страници ове брошуре пише да се „косоварско богатство састоји од црквених грађевина које потичу из палеохришћанских времена, цркава које су градили хришћани, илирско-арберорско-албанско становништво од 4. до 6. века, а чије рушевине још постоје на територији Косова. Одлично су очувани манастири и цркве византијско-косовског стила, које су користили албански хришћани“.
Манастири
„Нова историја“ која се пише на Косову, зачињена је и детаљима попут: “велики број католичких цркава, Срби су вековима уништавали“; „Манастир Дечани је градило албанско племе Гаси“; „Српске цркве су саграђене на темељима албанских цркава“...
Пошта Косова је у априлу ове године у промет пустила поштанске маркице, са сликом „албанског“ манастира Високи Дечани! На интернет презентацији косовске Поште наводи се да је манастир „архитектонско благо Косова“. У пропратном тексту о колекцији поштанских маркица истиче се да је манастир саграђен у 13. веку, а да је његов изглед мешавина готског, римског, византијског и барокног стила. Изостављено је, међутим, да је оснивач Дечана српски краљ Стефан Дечански, као и да је манастир део српске културне баштине и да припада Српској православној цркви.
ОДБРАНА СРПСКЕ ИСТОРИЈЕ
Присвајање српске историје представља завршну фазу окупације Косова и Метохије - упозорава историчар Радош Љушић.
- И поред тога што чак и турски историчари недвосмислено сведоче о српским манастирима и српском царству Немањића на територији Балкана, ако се ове албанске лажи стално понављају и пропагирају на Западу, једног дана могу и да „постану“ истина. Зато је неопходно да ова држава, као и сви наши историчари стану у одбрану српске историје - поручује Радош Љушић.
УПОЗОРЕЊЕ
ПРЕДСЕДНИК Србије Борис Тадић недавно је, на регионалном самиту на Цетињу, оптужио приштинске власти за покушај искоришћавања српске баштине на Косову, као пиона у опасној игри стварања идентитета. Такви покушаји, поручио је Тадић, морају бити најоштрије осуђени, а ни Србија ни УНЕСКО и Савет Европе не смеју да остану пасивни.
СКЕНДЕРБЕГА ЗА СРБИНА
Као упозорење да агресивна албанска пропаганда захтева адекватан одговор и то на „њихов начин“ пре неколико година, у Београду се помињало да се на Тргу Славија подигне велики споменик Ђурађу Кастриоту Скендербегу, албанском националном хероју.
Заговорници ове иницијативе сматрали су да Срби на Скендербега полажу више права него Албанци на било ког српског хероја, пошто је, према многим теоријама, Скендербег био српског порекла. Његова мајка Војислава била је српска принцеза, а будући херој Албаније касније се у свом животу одрекао ислама и поново прихватио хришћанство.
Према албанским изворима, и нека српска племена из Црне Горе воде порекло од Кастриота.
ПРЕВОДИЛАЦ
Преводилац књиге је Канађанин Роберт Елси, вероватно најбољи светски познавалац албанске културе и језика. Елси је студирао на Сорбони и у Бону, али је тек као 28-годишњак, 1978. први пут дошао у Албанију. Радио је и за немачко Министарство спољних послова, где се углавном бавио „албанским проблемом“.
На његовом сајту налази се и мапа албанског језика, на којој је Косово, наравно, издвојено из територије Србије, а превео је - онако, за своју душу - и Декларацију о независности Косова.
Извор: Новости.
3. јул 2009.
[url=http://www.delije-caffe.net/forum/index.php?topic=3990.0]![[Image: stopkrimifudbal.jpg]](http://i253.photobucket.com/albums/hh74/drvosec/stopkrimifudbal.jpg)