07-13-2009, 10:06 AM
Тај реванш против Меца је једна од најлуђих утакмица које сам икад гледао. А почело је како се само пожелети може.
Винко Мариновић је у првом полувремену звизнуо гол из слободњака и мислили смо да је све већ готово. Али не лези враже, они преокренули у другом полувремену, један гол су ако се сећам добро дали из пенала и онда хорор до краја утакмице тј. продужетка. Сећам се да ме је код нас ужасно нервирао оно преплаћено говедо звано Миодраг Пантелић, мада је руку на срце успео да испослује искључење Давида Режиса, па су ови дуго времена играли са играчем мање, али ми то нисмо успели да искористимо такође захваљујући Пантелићу. Пред крај другог продужетка или пред крај регуларног дела сећам се да је и покојни Цуне имао 100% шансу али ништа. И онда дођоше пенали и нама кренуло екстра они два промашили, један од та два и наш потоњи центарфор Јестропорн и онда креће Ћићми да им запечати судбину и нестаде слика, али тон иде уз коментар лудог и вероватно пијаног Милојка Пантића. И док смо сви очекивали радост Ћићми је послао лопту небу под облаке. Онда су они дали гол, али је тада за нас пенал хладнокрвно реализовао један од најбољих играча из свих пост-баријевских генерација Горан Буњевчевић и наравно већем делу Србије је камен пао са срца.
Такође као што је било весело на терену било је весело и на трибинама. Сигурно се многи сећају пегле коју су наши имали са жандарима тамо. Али о томе неко ко је био нека прича и на одговарајућем подфоруму.
Винко Мариновић је у првом полувремену звизнуо гол из слободњака и мислили смо да је све већ готово. Али не лези враже, они преокренули у другом полувремену, један гол су ако се сећам добро дали из пенала и онда хорор до краја утакмице тј. продужетка. Сећам се да ме је код нас ужасно нервирао оно преплаћено говедо звано Миодраг Пантелић, мада је руку на срце успео да испослује искључење Давида Режиса, па су ови дуго времена играли са играчем мање, али ми то нисмо успели да искористимо такође захваљујући Пантелићу. Пред крај другог продужетка или пред крај регуларног дела сећам се да је и покојни Цуне имао 100% шансу али ништа. И онда дођоше пенали и нама кренуло екстра они два промашили, један од та два и наш потоњи центарфор Јестропорн и онда креће Ћићми да им запечати судбину и нестаде слика, али тон иде уз коментар лудог и вероватно пијаног Милојка Пантића. И док смо сви очекивали радост Ћићми је послао лопту небу под облаке. Онда су они дали гол, али је тада за нас пенал хладнокрвно реализовао један од најбољих играча из свих пост-баријевских генерација Горан Буњевчевић и наравно већем делу Србије је камен пао са срца.
Такође као што је било весело на терену било је весело и на трибинама. Сигурно се многи сећају пегле коју су наши имали са жандарима тамо. Али о томе неко ко је био нека прича и на одговарајућем подфоруму.
Устани стисни песницу, време је да кренеш на улицу, ништа не пада само са неба, бори се за оно што ти треба!!!