Судбине Звездиних екс-играча?

[100%anti crnobeli]

Протерао сам тромбове и сетио се. Стрелци су били Крупниковић, Предраг Станковић и Ковачевић. Дарко је дао гол и у 97. дербију када је било 1:1 на гробљу. Ћирић је касније изједначио тако што је себи дао фор руком (први пут, јер му се у дербијима то десило још једном).

100%ацб, јел' се сећаш утакмице са Вошом у Новом саду коју смо добили 0:3 што је била права сензација? Мислим да је Дарко и тада дао два комада или је Крупни дао два, а он један.

Што се тиче 97. дербија, Дарко је дао гол, али не тако као што је Обеликс описао, већ је био корнер, главом је шутнуо Александар Кристић, лопта је прешла гол линију, што се веома добео видело, али је неки гробар избацио, а судија није реаговао, па ју је Дарко дочекао и распалио правац у гол. После је Ћирић изједначио на већ описани начин, а други пут му се десило то априла 1997, среда је била, кад је дао себи фор руком, па су они повели, ми изједначили преко Декија Станковића, а онда су и други гол дали на кварно, после слободног ударца, а стрелац је био Христов. Ту смо дефинитивно вриснули за титулу у сезони 96/97. Иначе сећам да нас је на сву ту муку за време текме задесио неопевани кијамет.
Иначе да се вратим мало на тај 97. дерби, одигран септембра 1994. Њега је обележио Звонко Милојевић, јер је бранио као у сновима. Као што већ рекох ми смо повели, они изједначили и онда су били много бољи, шансе им се ређали као на траци, али је Милоје хватао све као хоботница. Сећам се да је у једном нападу у року од 5 секунди две 100% шансе за гол одбранио. Истина имали смо и ми неколико веома добрих шанси ту утакмицу, али су гробари били бољи реално. Тад је на Северу био онај легендарни транс ''Ризна живели''  .

Што се тиче те текме у НС, сећам је се, она је била негде у децембру '94 и заиста је била сезнација, јер као што рекох Воша је ту јесен '94 играла као ретко кад у историји. Није да смо отишли на ту утакмицу као аутсајдери, али победу од 3:0 нико жив није очекивао.
Што се стрелаца тиче, знам да је Крупни сигурно дао макар један, али не сећам се детаља. Сећам се да је ту текму дошао да гледа Мортен Олсен тада тренер Келна и то пре свега Горана Шаулу, тада капитена и централног бека Војводине, али после онога што им ми урадили. мучени Шаула је завршио у Компостели .