01-16-2009, 06:35 PM
Mноги иоле старији се сећају како је Дарко дошао у Звезду, али ајд зарад млађих, а и ових старијих што им је пиво попило сиве ћелије да се подсетимо тога.
Наиме су сезони 93/94 која је већ споменута на овој теми, поред већ очекиване борбе за титулу између и гробља, сезону је обележио Спартак из Суботице утолико што се пласирао и финале Купа где су глатко пукли од гробља обе текме у финалу и Пролетер из Петровграда, тј. један њихов играч, а то је управо Дарко Ковачевић. Значи решетао је мреже ко нездрав те сезоне и упао нама и гробљу у жижу интересовања. Међутим он је већ на пола сезоне био виђен код комшија у табору. Шта више после 95. дербија који смо несрећно изгубили у фебруару '94(Брновић, пред крај, после очајне процене Милоја - без обзира на све Волим те Милоје, волим те Милоје, без тебе на голу стварно труло је ;D), Дарко Ковачевић је заједно са гробарима прослављао победу и вероватну титулу, јер су се ови одлепили после овога 5 бодова, што је била малтене недостижна предност узимајући у обзир да је тад било два бода за победу.
И заврши се то првенство, гробари освојили дуплу круну и сад треба реализовати трансфер Дарка код њих, што се мислило да је формалност. Кад ја тамо, а оно међутим, Џаја одмах по завршетку првенства најави громогласно како ће се и Звезда упустити у трку за Дарком, што су многи прокоментарисали са подмсевањем, јер се мислило да је прелазак у гробље готова ствар. И тако је време пролазило, кад одједном у свим вестима пуче бомба, Дарко Ковачевић у Звезди, цена 1,2 милиона марака. Тадашњи рекорд у нашем фудбалу.
Те сезоне 94/95 смо имали брука добар тим, а као партнер Дарку у нападу био је предвиђен Горан Стојиљковић кога смо купили из Радничког из Ниша. Међутим те сезоне је бљеснуо Крупниковић и он и Дарко су били убитачан тандем, мислим да су заједно дали близу 50 голова, а ми смо те сезоне освојили дуплу круну.
Један од најзаслужнијих је био управо Ковачевић који је дао изједначујући гол из пенала на 100. дербију, а после његовог шута глупом Пандуровићу се одбила лопта о груди, а у гол ју је спаковао јунак 100. дербија Митко Стојковски.
Иначе последња утакмица у тој сезони је била против Рада на Маракани, знам да је било 7:1 или 8:1, и да је Милоје добио црвени картон пред крај текме, јер је играо руком изван 16-ерца. Пошто смо у међувремену извршили све три измене, на гол је стао нико други до наш немилосрдни егзекутор и јунак ове приче Дарко Ковачевић.
Можете да замислите каква је еуфорија била на стадиону. Сви су молили Бога да радовци што више шутирају да бисмо видели Дарка у акцији.
Наиме су сезони 93/94 која је већ споменута на овој теми, поред већ очекиване борбе за титулу између и гробља, сезону је обележио Спартак из Суботице утолико што се пласирао и финале Купа где су глатко пукли од гробља обе текме у финалу и Пролетер из Петровграда, тј. један њихов играч, а то је управо Дарко Ковачевић. Значи решетао је мреже ко нездрав те сезоне и упао нама и гробљу у жижу интересовања. Међутим он је већ на пола сезоне био виђен код комшија у табору. Шта више после 95. дербија који смо несрећно изгубили у фебруару '94(Брновић, пред крај, после очајне процене Милоја - без обзира на све Волим те Милоје, волим те Милоје, без тебе на голу стварно труло је ;D), Дарко Ковачевић је заједно са гробарима прослављао победу и вероватну титулу, јер су се ови одлепили после овога 5 бодова, што је била малтене недостижна предност узимајући у обзир да је тад било два бода за победу.
И заврши се то првенство, гробари освојили дуплу круну и сад треба реализовати трансфер Дарка код њих, што се мислило да је формалност. Кад ја тамо, а оно међутим, Џаја одмах по завршетку првенства најави громогласно како ће се и Звезда упустити у трку за Дарком, што су многи прокоментарисали са подмсевањем, јер се мислило да је прелазак у гробље готова ствар. И тако је време пролазило, кад одједном у свим вестима пуче бомба, Дарко Ковачевић у Звезди, цена 1,2 милиона марака. Тадашњи рекорд у нашем фудбалу.
Те сезоне 94/95 смо имали брука добар тим, а као партнер Дарку у нападу био је предвиђен Горан Стојиљковић кога смо купили из Радничког из Ниша. Међутим те сезоне је бљеснуо Крупниковић и он и Дарко су били убитачан тандем, мислим да су заједно дали близу 50 голова, а ми смо те сезоне освојили дуплу круну.
Један од најзаслужнијих је био управо Ковачевић који је дао изједначујући гол из пенала на 100. дербију, а после његовог шута глупом Пандуровићу се одбила лопта о груди, а у гол ју је спаковао јунак 100. дербија Митко Стојковски.
Иначе последња утакмица у тој сезони је била против Рада на Маракани, знам да је било 7:1 или 8:1, и да је Милоје добио црвени картон пред крај текме, јер је играо руком изван 16-ерца. Пошто смо у међувремену извршили све три измене, на гол је стао нико други до наш немилосрдни егзекутор и јунак ове приче Дарко Ковачевић.
Можете да замислите каква је еуфорија била на стадиону. Сви су молили Бога да радовци што више шутирају да бисмо видели Дарка у акцији.
Устани стисни песницу, време је да кренеш на улицу, ништа не пада само са неба, бори се за оно што ти треба!!!