Да ли нам треба монархија?

[UrbanBaby]

Душан Папац, члан Крунског већа, мишљења је да би ово питање требало да се решава у фазама, али да би већ сада личност престолонаследника Александра могла да се више искористи за добробит земље.

- Налазимо се у стању дубоких подела, при чему ни оне претходне нисмо успели да превазиђемо. И даље се делимо на четнике и партизане, на црне и жуте, на овакве и онакве и плашим се да би отварање једног оваквог питања могло да долије уље на ватру. С друге стране, држава би могла више да искористи углед престолонаследника који он има у иностранству, његове контакте и одличне везе које има са свим европским дворовима. Пример Румуније, где су чланови краљевске породице максимално укључени у решавања државних проблема, свакако бисмо могли и ми да следимо. Тиме би уједно и сам народ увидео његову жељу да помогне својој држави, али се плашим да за тако нешто међу садашњим властодршцима нема политичке воље.

Такве воље нема ни међу људима који сматрају да би темељи монархије морали да леже на истинитости и легалитету, а то, према мишљењу историчара Миодрага Јанковића, није случај када је реч о претензијама Александра Карађорђевића на упражњени трон. Морамо, каже Јанковић, најпре сагледати околности под којим је свргнута претходна монархија, а историјске чињенице говоре да принц Александар не може бити наследник нечега чега није било.

- Титула „престолонаследник" је озбиљна институција и у нашем случају захтева озбиљну анализу - тврди наш саговорник. - Ако заиста желимо да краљевина Србија буде поштована и вољена у неком будућем времену, морамо се најпре упитати да ли је Александар уистину легални претендент на њен престо. Моја сазнања говоре да није.


Превазиђено, а траје

Схватање да је реч о ретроградном и превазиђеном систему владања демантује списак 45 монархија, укључујући и Ватикан. У Европи монархија и данас постоји у Великој Британији, Белгији, Данској, Норвешкој, Холандији, Шпанији, Шведској... Под јурисдикцијом круне су и Аустралија, Нови Зеланд и Канада, док је Јапан последња светска царевина. Већина уставних монархија у Европи се уједно сматра и државама с најдужом демократском традицијом на свету.

Политичке странке у Србији

МОНАРХИСТИ СПО, ДХСС, НС

Александар Чотрић, председник

Извршног одбора СПО-а

- За Србију је најбоље да буде демократска, уставна, парламентарна монархија. Успостављањем монархије, Србија би брже постала чланица ЕУ. Монархија кошта мање од републике. Сваког Британца монархија кошта три фунте годишње. Монарх је ванстраначка личност, симбол традиције, страначког и народног јединства. Не залажемо се ми за монархију да би Александар Карађорђевић дошао на власт, него да он на власти угледом, везама и способностима служи грађанима. Успостављањем монархије, Србија би скинула и сумњу да није раскинула везе с комунизмом и Слободаном Милошевићем. 

Владан Батић, ДХСС

- Питање монархије више је теоријско него практично, а одговор би морали да дају грађани. Монархија се код нас сматра декадентном, а највеће европске демократије управо су монархије. Код нас не постоји никаква иницијатива да се разговара о монархији, чак ни престолонаследник нема амбицију да отвори ту тему.

републиканци Сви остали

Борко Илић, потпредседник ДСС-а

- Програмски, ДСС није за монархију. Раније смо у програму имали део који је говорио да грађани треба да се изјасне да ли су за републику или монархију. Грађани су се изјаснили за републику гласањем за Устав. Идеја о монархији последњу деценију је ослабила и међу странкама, али и културном и интелектуалном елитом. Разлози су вишеструки, од тога да се већина странака које учествују на изборима, осим СПО-а, програмски залаже за републику. А, и део јавности има негативан став о краљевској породици.

Божидар Делић, Напред Србијо

- Српска напредна странка биће републиканска, јер републиканизам предвиђа владавину закона.  Иако има заговорника, идеја о монархији је превазиђена, поготову што такво уређење није имало континуитет. Која породица би у Србији била на челу монархије? Неко ко се налази у објектима породице Карађорђевић за 15 година боравка у Србији није научио српски језик.

Марко Ђуришић,

председник Извршног одбора ДС-а

- Монархије су превазиђено државно уређење. Парламентарна демократија у државној организацији као републици је најпримереније решење у 21. веку. Монархија је више ствар традиције и обнављање таквог уређења у Србији делује ми бесмислено.

Жељко Ивањи, Г-17 плус

- Република је цивилизацијска тековина и проверен систем који функционише. Непотребно је експериментисати с монархијом, која постоји формално, повезана је с традицијом и у којој су овлашћења церемонијална. Линкови са српским краљевским породицама су нарушени и постоје спорења чак и међу онима који се за монархију залажу која би породица владала јер је од постанка државности до 1945. Србија имала три краљевске породице: Немањиће, Обреновиће и Карђорђевиће. Монархија је у Србији историјска творевина и тако треба да остане.

Драган Тодоровић, потпредседник СРС-а

- Иако постоји у неком броју земаља, више као реликт ранијих времена него као структура која има стварна управљачка права над државом, монархија је превазиђена. Не верујем да ће монархија овде опет заживети, било би то ретроградно решење. И повратак Карађорђевића је грешка учињена после 5. октобра, јер су вратили човека који је деведесетих рекао да му је милији чин енглеског капетана него југословенска круна.