09-25-2008, 06:52 PM
Еуфорију коју сам осетио кад сам сазнао кога нам је жреб доделио у Купу је заменило прилично разочарање које је проузроковала чињеница да нисам успео да уђем на стадион и да сам мало тога навијачког осетио јуче у Нишу. Бар је то мало за неки мој навијачки укус. Елем, верујем да је мој воз, путнички у 7 и 20, био прво превозно средство које се тог јутра из Београда запутило ка Нишу. Туга је у томе што смо стајали скоро на свакој бандери и да смо последњи стигли на дестинацију. На улазу у воз прилично ригосрозан претрес уз конфисковање прилично добро камуфлираних алкохолних залиха 
, те снимање камером директно у лице. У возу атмосфера полу опуштена, не као некад. Видело се да су сви опрезни и да је памет била на високом нивоу. Како смо окупирали само један вагон пандури су заузели први и последњи купе. У Ниш стижемо око 3 сата, тачно када је на Чаиру почињала утакмица. Тамо нас дочекује нишка полицијска јединица и спроводи нас до стадиона. Направљен је кортео у коме такође нисмо били превише гласни иако се спорадично певало. Долазимо пред стадион и тамо затичемо приличан број Делија, углавном Београђана који су дошли брзим возом или у сопственој организацији. Жандари нас опкољују и статус кво, или стајање на једној тачки, траје до краја полувремена. На лицима нишких пандура сам приметио да им није баш стало до немилих сцена иако се у тој ситуацији очекивало да ће провокације севати на све стране. На полувремену нам саопштавају да ће нас ипак пустити на трибину и ту ми се враћа нада која је полако почела да одлази низ Нишаву. Међутим врло брзо нас деле у две групе, од којих је другој речено да неће ући а нама из први да као хоћемо. Кад, не лези враже, пуштају део људи и онда нам саопштавају да у кавезу више нема места. Ту су нас ипак пустили да се одвојимо од њих и изблејимо у чаирском парку где смо могли јасно да чујемо довикивање са Мераклијама ''Правда за - Уроша'', као и поруку играчима ''играчи јел нас чујете? Хвала за Уроша!'' На трибини нисам био, тако да не бих причао оно што сам чуо и видео на другим форумима, тв-у.... Повратак аутобусом је обележило неколико млађих навијача који су неуморно од Ниша па негде до Бубањ потока певали ''Напред Звездо тебе волим ја...''
Само бих још један детаљ додао који ми је заиста унео прилично снаге и самопоуздања када је наша борба за Уроша, ухапшене другаре и правду уопште у питању. И поред страшне медијске кампање која се води против наше групе може се видети да је обичан народ ипак делом уз нас. Кад смо се одвојили од жандара и отишли у град на клопу, пиће свуда смо наилазили на позитивне коментаре. Одушевила ме девојка која ради на трафици поред аутобуске станице. Ја купујем пиво и она почиње причу као ''ја навијам за Звезду, шта нам се дешава па нам је клуб овако слаб?'' Креће дијалог и долазимо до тога да јој је велика жеља да за 10 дана дође на дерби и то на Север. Ја јој рекох да дође да ужива у атмосфери и у томе што ћемо опет да накантамо гробаре 3 : 0. ;D Ето да знамо да нисмо сами и да треба да наставимо да активирамо обичан свет, па ће оваквих ситуација бити све више. Прави Звездаши се не плаше Делија! :-[
, те снимање камером директно у лице. У возу атмосфера полу опуштена, не као некад. Видело се да су сви опрезни и да је памет била на високом нивоу. Како смо окупирали само један вагон пандури су заузели први и последњи купе. У Ниш стижемо око 3 сата, тачно када је на Чаиру почињала утакмица. Тамо нас дочекује нишка полицијска јединица и спроводи нас до стадиона. Направљен је кортео у коме такође нисмо били превише гласни иако се спорадично певало. Долазимо пред стадион и тамо затичемо приличан број Делија, углавном Београђана који су дошли брзим возом или у сопственој организацији. Жандари нас опкољују и статус кво, или стајање на једној тачки, траје до краја полувремена. На лицима нишких пандура сам приметио да им није баш стало до немилих сцена иако се у тој ситуацији очекивало да ће провокације севати на све стране. На полувремену нам саопштавају да ће нас ипак пустити на трибину и ту ми се враћа нада која је полако почела да одлази низ Нишаву. Међутим врло брзо нас деле у две групе, од којих је другој речено да неће ући а нама из први да као хоћемо. Кад, не лези враже, пуштају део људи и онда нам саопштавају да у кавезу више нема места. Ту су нас ипак пустили да се одвојимо од њих и изблејимо у чаирском парку где смо могли јасно да чујемо довикивање са Мераклијама ''Правда за - Уроша'', као и поруку играчима ''играчи јел нас чујете? Хвала за Уроша!'' На трибини нисам био, тако да не бих причао оно што сам чуо и видео на другим форумима, тв-у.... Повратак аутобусом је обележило неколико млађих навијача који су неуморно од Ниша па негде до Бубањ потока певали ''Напред Звездо тебе волим ја...''Само бих још један детаљ додао који ми је заиста унео прилично снаге и самопоуздања када је наша борба за Уроша, ухапшене другаре и правду уопште у питању. И поред страшне медијске кампање која се води против наше групе може се видети да је обичан народ ипак делом уз нас. Кад смо се одвојили од жандара и отишли у град на клопу, пиће свуда смо наилазили на позитивне коментаре. Одушевила ме девојка која ради на трафици поред аутобуске станице. Ја купујем пиво и она почиње причу као ''ја навијам за Звезду, шта нам се дешава па нам је клуб овако слаб?'' Креће дијалог и долазимо до тога да јој је велика жеља да за 10 дана дође на дерби и то на Север. Ја јој рекох да дође да ужива у атмосфери и у томе што ћемо опет да накантамо гробаре 3 : 0. ;D Ето да знамо да нисмо сами и да треба да наставимо да активирамо обичан свет, па ће оваквих ситуација бити све више. Прави Звездаши се не плаше Делија! :-[